Галијашевић: Инцко сада рекламира британску политичку гамад у БиХ јер су му само Британци остали

* Откад је у БиХ, упорно завађа Србе и Бошњаке, мислећи да то прода као интерес БиХ... Он је мало нацистичко копиле.  Осуђен је и одбачен као нацисти у Нирнбергу  јер је јавно и гласно, од Блинкена и Американаца од ЕУ и земаља Квинте добио – шут карту

* О Додику говоре његова дјела. Из мог, „бошњачког и муслиманског угла“, који је усамљен и у оном дјелу БиХ које носи име „Филџанистан“, ствари су врло једноставне. Додик хе спријечио власт Бакира Изетбеговића да призна државност Косова. Ако је Србији битан њен статус војно-неутралне земље, онда се мора рећи да је ризични процес приближавања БиХ НАТО зауставио – Додик који је од БиХ направио једину државу региона која (уз Србију) није приступила Алијанси што је Србији, самој и окруженој, заиста важно!

* Инцко се у БиХ понашао као протектор, диктатор и махараџа који хоће да мијења Устав и доноси законе. У томе му смета Милорад Додик. Одатле сви напади на њега. Додик је сваки дан на линији ватре… јер је Инцко највећа политичка штеточина по односе народа у БиХ и њену стабилност, он дјелује истовремено и антидржавно и антисрпски

* Додик говори: хајде да се мирно договоримо како ћемо даље, или да се мирно разиђемо. Шта је ту константа Додикове политике?  Мир

* Петооктобарска перјаница у БиХ Младен Иванић, који је завршио школу у Глазгову, у политичкој академији СДА у Зеници се хвалио: „Ја сам водио реформе оружаних снага и учествовао у прављењу заједничких снага, војске БиХ, ја сам водио реформе за изградњу јединственог ПДВ система, ја сам промијенио царински систем, ја сам учествовао у формирању обавјештајне службе за БиХ“…

___________________________________________________

Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ

ВАЛЕНТИН Инцко прави пропагандни спин против Додика јер му је још само то остало.

Његови кофери су спаковани.

Он је мало нацистичко копиле и политички мртвац.  Осуђен је и одбачен као нацисти у Нирнбергу , јер је јавно и гласно, од Блинкена и Американаца од ЕУ и земаља Квинте добио – шут карту.

Џевад Галијашевић

Инцко сада рекламира британску политичку гамад у БиХ јер су му само Британци остали.

Готов је…

Његова прича је бесмислена јер је у више наврата захтијевао смјену Додика и његово кривично гоњење.

Он и “политички ученик из Глазгова” , британски играч Младен Иванић, учинили су све да Додик буде на црној листи САД.

Покушали су у то увући и земље Европске уније и саму Унију, али није ишло.

Инцко нас убјеђује да је све то радио зато што му “Додик помаже”.

Онај ко вјерује Инцку исти је и гори од Инцка и сигурно није Србин.

Додика не представљају ријечи него његова дјела. При томе, мора се указати на важну чињеницу да је Република Српска увијек, а посебно кроз јавно дјеловање Милорада Додика, без резерве подржавала Србију и власт коју је у демократском процесу народ бирао.

Зато никада није било Додиковог сукоба ни са Војиславом Коштуницом и Борисом Тадићем, ни са Томиславом Николићем и Александром Вучићем.

Шта више, сарадња у интересу и Србије и Републике Српске, била је на нивоу.

Међутим, никада Република Српска није била терет Републици Србији: ту одвратну лаж, измислили су некада усамљени србофобни политичари и квазихумористи у Србији, али данас се та малигна пропагандна теза шири Јунајтед медијским-ККР ГРОУП, јавним простором Србије.

Из мог, „бошњачког и муслиманског угла“, који је усамљен и у оном дјелу БиХ које носи име „Филџанистан“, ствар изгледа врло једноставно.

Ако је Србији битан сопствени територијални интегритет и ако су јој важни Косовски завјет, духовно наслијеђе, идентитет и црква и њена земља Метохија, онда се мора видјети из Београда да је Милорад Додик спријечио власт Бакира Изетбеговића да призна државност Косова.

Сигурно је да та чињеница није добро дочекана на Западу и да је овдје Додик преузео терет на себе, поштујући и борећи се за национални интерес Српског народа и цијеле Србије.

Исто тако, ако је Србији битан њен статус војно-неутралне земље, онда се мора рећи да је ризични процес приближавања НАТО пакту, са корацима које је константно правила власт СДС-ПДП, са лабилним и Сарајеву послушним политичарима попут Шаровића, Мектића, Иванића и Црнадка, зауставио – Додик!

Правећи тако од цијеле Босне и Херцеговине једину државу региона која (уз Србију) није приступила Алијанси што је Србији, самој и окруженој, заиста важно!

На овом мјесту се мора поменути и успјех Републике Србије на плану стабилизације јавних прихода са финансијским приликама које су неупоредиво боље него икада.

Али, шта би Србија на том плану била без Републике Српске која је – својим постојањем и општом лојалношћу – обезбједила да Србија на тржишту БиХ ублажи вањско-трговински дефицит у пословању са земљама Европске уније.

Србија је присутна у Босни и Херцеговини, јер је присутна у економском животу Републике Српске, а то се, свакако, Србији исплати.

Вањско трговински суфицит, врло значајан, који Србија има у пословању у Босни и Херцеговини је у ствари, суфицит у пословању са Републиком Српском. То ублажава све дефиците које Србија има у пословању са западним земљама и ту се Босна и Херцеговина, привидно као цјелина, појављује као најважнији трговински партнер и својеврстан економски ослонац Републике Србије.

У стварности Србије нема у другом ентитету и однос према њој се није значајно промијенио у односу на вријеме када су Србијом управљали Милошевић, Коштуница и Тадић.

Упркос свему, Босна и Херцеговина је, захваљујући улози и положају Републике Српске, остала један од најзначајнијих вањско-трговинских партнера Србије, а међусобна робна размјена константно расте.

Зашто ми на Балкану не кажемо да нам је доста матрице коју су нам деведесетих преко Њемачке, Америке и Енглеске увели, поготово што нас још исцрпљују, спрјечавајући нас да разговарамо и да се договоримо?

На срећу, иза Инцка више нико осим Британаца не стоји. Инцкова политика није усклађена са политиком Европске уније, а још мање са политиком Аустрије.

Он је фактор нестабилности – он измишља непостојеће проблеме, нападајући Републику Српску која је једини стабилни дио БиХ и гдје институције функционишу!

Срамотни су сви његови извјештаји Савјету безбједности УН, али је уз помоћ Русије, као Предсједавајуће Савјета безбједности УН добио – управо од Милорада Додика – такве политичке шамаре да су га браниле све западне силе на познатој онлајн сједници Савјета безбједности УН.

Инцко није писао УН о дјеловању Исламске државе у БиХ и страху од повратника са сиријског ратишта. Не осврће се на хапшења повратника са сиријског ратишта из БиХ у Турској, Њемачкој, Аустрији и Словенији, која су се десила у прошлој години.

Инцко не говори о паралелним џематима и паралелном друштву, створеном уз помоћ Сарајева и појединих обавјештајних структура са Запада. Он уопште не говори о ономе што је извор проблема свих у региону, а то је БиХ.

Младен Иванић (десно) на политичкој

академији САД у Зеници

Он то не сматра проблемом.

На плану борбе против тероризма много оштрији од Инцка је био бивши високи представник у БиХ Мирослав Лајчак, актуелни предсједник Генералне скупштине УН, који је рекао да БиХ опскрбљује терористе у Сирији и Ираку.

За све то вријеме, Инцко се у БиХ понашао као протектор, диктатор и махараџа који хоће да мијења Устав и доноси законе.

У томе му смета Милорад Додик. Одатле сви напади на њега.

А Додик је сваки дан на линији ватре и покушава да спаси оно мало народа – да не доживи судбину коју је доживио у Хрватској, на Косову и у НАТО нападима на Републику Српску и Србију.

Инцко је највећа политичка штеточина по односе народа у БиХ и њену стабилност, истовремено и антидржавни и антисрпски, Инцко ради против безбједности цијеле земље. Али је опасан и по стабилност Европе и окружења.

По стабилност су опасни Инцко и остали британски кадар, а не Додик!

Они пласирају лажне историјске матрице које треба да три народа удаље од договора, мира и стабилности!

Погледајте наступе појединих аналитичара на националним фреквенцијама у Србији који говоре о БиХ. Шта они знају о БиХ, Милораду Додику и његовој улози?

Да ли они виде династију Изетбеговић која, сваки други или трећи дан, кроз СДА и квазианалитичаре из Сарајева и издајнике мира, шаље ратнохушкачке поруке?

Сваки дан шаље поруке Србима да треба да из БиХ понесу земље колико могу на ципелама и чизмама. Немају право то да раде! Сваки дан се пријети ратовима, хаубицама…

Сваки конгрес СДА је програм пријетњи уперен против Републике Српске.

Зар мислите да је једноставно показивати да је Република Српска институционално способна да се одбрани, како би, уствари, преговарала?

Додик говори: хајде да се мирно договоримо како ћемо даље, или да се мирно разиђемо. Шта је ту константа Додикове политике?

Мир.

Код Додика се види настојање да се сачува мир. Или миран договор или миран разлаз, ако не можемо да се мирно договоримо.

Умјесто признања, на сцени је црно-бијело интерпретирање босанско-херцеговачке реалности при чему се никада не помиње британски агент – петооктобарска перјаница у БиХ Младен Иванић, човјека који је завршио школу у Глазгову. А он се на политичкој академији СДА у Зеници хвалио: „Ја сам водио реформе оружаних снага и учествовао у прављењу заједничких снага, војске БиХ, ја сам водио реформе за изградњу јединственог ПДВ система, ја сам променио царински систем и учествовао у томе, ја сам учествовао у формирању обавештајне службе за БиХ“…

Иванић нам даје своје полуписмене барбике као политичаре. Необразоване људе који су исто као он пролазили британске школе и доносили овдје раздор.

О томе се не говори!

А Бошњаци желе да сарађују са Србима, да разговарају са Хрватима.

Шта Бошњацима значи Жељко Комшић, који је средство преваре Хрвата у БиХ? Шта значи прича у којој ћемо фаворизовати неке подобне Србе који ће нас љуљати у западним идеолошким колијевкама и објашњавати нам како је све што долази из Србије уперено против нас?

Све у свему и Бошњаци желе промјену парадигме БиХ. И они желе мир и стабилност.

Можда је прича о мини-Шенгену, прича о заједничком геополитичком кишобрану који је потребан Бошњацима, свима нама. Ја вјерујем у могућност да се бошњачке политичке снаге опредијеле за мир као циљ и договор као циљ разговора о нашим заједничким интересима, које само заједно и можемо да спроведемо.

Међутим, Инцко је сво вријеме боравка у БиХ упорно завађао Србе и Бошњаке, мислећи да то прода као интерес БиХ.

Факти