ИЗВОР: БЕТА, ТАЊУГ
Београд — Сарадник Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) Саша Ђоговић оценио је да ће Србија у овој години наставити да се убрзано задужује.
Зато би, како наводи, у 2013. могла да дође у позицију у којој се налази Грчка.
“Србија се галопирајуће приближава игрању грчког сиртакија на отвореном простору”, рекао је он.
Према речима Ђоговића, какав год био договор са Међународним монетарним фондом (ММФ) “заиста је тешко очекивати заустављање тренда галопирајућег задуживања” и истакао да се може очекивати прелазак Србије у високо задужене земље.
Насупрот томе, спољни дуг приватног сектора са достигнутим износом од око 13,2 милијарде евра био је нижи за 0,9 одсто на месечном нивоу, односно за 10 одсто према стању с краја децембра 2010. године, навео је он. Од скоро 14,6 милијарди евра, колико је тежио спољни дуг приватног сектора (банке и предузећа) у 2008. години, он је редукован на новембарских 13,2 милијарди евра што је смањење од 1,3 милиајрде евра, истакао је Ђоговић.
Имајући у виду да се ове године не очекује раст БДП-а, мишљења је Ђоговић, у овој години се не може смањити спољни дуг, већ ће сасвим извесно порасти, па се може очекивати прелазак квоте од 80 одсто спољног дуга у односу на БДП.
Влада ће, како је прецизирао, морати да покрије постојећи буџетски дефицит за ову годину и да врати кредите из претходних година, а сада ће морати да се задужи и да финасира пословање некадашњег Сартида, који има губитке.
Ђоговић је подсетио да је према подацима НБС., крајем новембра 2011. године спољни дуг Србије износио је 23,8 милијарди евра, што је за 0,3 одсто више него претходног месеца, односно 0,2 одсто више у односу на стање с краја децембра 2010. године.
До даљер раста укупног спољног дуга земље примарно је дошло преманентним задуживањем јавног сектора, навео је он.
Тако је држава у новембру 2011. године дуговала ино кредиторима 10,6 милијарди евра, што је за 1,8 одсто више него претходног месеца, и за чак 16,9 одсто више у односу на стање с краја 2010. године, истакао је Ђоговић.
Према његовим речима тенденција даљег задуживања је присутна како би се сервисирале текуће буџетске потребе и измиривале обавезе пред кредиторма.
У периоду од 2008. године закључно са новембром 2011. године укупан спољни дуг јавног сектора порастао је за нешто више од четири милијарде евра.
Задуживање нас тера у загрљај ММФ-а
Ђоговић је оценио да ће нова влада, каква год да она буде, највероватније крајем ове године, а сасвим извесно 2013. закључити нови класични стенд бај аранжман са ММФ јер Србија неће бити способна да се финансијски сама избори са нарастајућим задуживањем и превеликом јавном потрошњом.
Психолошки, останак ММФ у Србији доприноси бољем кредитном рејтингу, који би у случају одласке ове медјународне финансијске институције из наше земље свакако био смањен јер би то био сигнал да ММФ више не подржава економску политику Владе Србије и да Србија није сигурно место за улагање и пословање.
Ђоговић је рекао да је наша држава пропустила прилику да искористи претходни класични стенд бај аранжман, да смањи јавну потрошњу и трансформише јавни сектор већ смо наставили да се задужујемо галоприрајућим темпом.
“Класични стенд бај аранжман са ММФ који смо имали је проћердан. Ми смо купили време узели новац а за тај новац створили само привид марко економске стабилности”, рекао је он.
Према нејговим речима ММФ је крајем 2008. и 2009. години био знатно флексибилнији због светске економске кризе у преговорима са Србијом, “међутим сада показује зубе и много је боље да показује зубе јер очигледно се са нама не може ни другачије разговарати”.
Ђоговић је навео да какав год био исход садашњег договра са ММФ тешко је очекивати да дође до заустављања галопирајућег тренда задуживање.
Влада не зна шта са подржављеним фирмама
Сарадник Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) каже да Влада Србије подржављује предузећа без идеје шта ће са њима да уради.
Инфлација у планираним оквирима
Инфлација ће се у 2012. години кретати у планираним оквирима од 5,5 до шест процената, имајући у виду показатеље с краја прошле године, каже Саша Ђоговић. Инфлација је крајем 2011. године пала на квоту од седам одсто пре свега захваљујући попуштању инфлационих токова, повољнијег пољопривредног рода, спуштајуће динамике цена примарних производа на светском тржишту и ниској домаћој агрегатној тражњи.
Ђоговић је рекао да би незапосленост у Србији била и већа од 23,7 одсто да није било подржављења предузећа, али је истакао да улазак државе у предузећа има смисла само ако постоји и излазна стратегија.
Према његовим речима, дуг период задржавања државе у неким подржављеним фирмама показује да је то урађено без озбиљне бизнис стратегије, као и да та предузећа немају тржишну перпскетиву.
“Ако (предузећа) не могу да опстану, онда држава треба да се извуче и да им нађе стратешког партнера”, рекао је Ђоговић.
Сарадник ИЗИТ-а је оценио да је лоше стање економије превасходно резултат “унутрашњих слабости”, међу којима су гломазни јавни сектор који подстиче корупцију и јак уплив државе и функционисање привреде.
Тим мешањем и помагањем неких предузећа ствара се неједнакост на тржишту, рекао је Ђоговић и додао да је субвенције могуће користити само на краће стазе, али уз услов да се у том периоду поправи пословно окружење.
