ВРЕМЕ њиховог поласка мери се секундама, а бројчаник километара окреће се из минута у минут. С мотом “Иди одакле сви беже” оперативци Ватрогасно-спасилачке бригаде Београда сваки дан се боре са више од 30 интервенција како летње температуре не престају да жаре дуж престонице.
У посети Управи за заштиту и спасавање на чијој адреси је и Ватрогасно-спасилачка јединица у Мије Ковачевића, репортери “Новости” уверили су се зашто је ово једна од најбољих служби којом престоница може да се дичи. Крај директног телефона, без аутомата, дежура осам оператера, а на позив са разгласа спремно чека чак 40 оперативаца у једној смени. Ни ретки сати без интервенције не пролазе улудо, јер је дневни распоред активности дупке пун.
– Наш дан почиње већ у 7.30 часова, али до 19 часова, када је крај смене, мора да се прегледају и припреме сва возила и опрема, ураде кондициони тренинзи, као и теоријска и практична обука будућих ватрогасца – каже нам Љубиша Стевановић, шеф смене Ватрогасно-спасилачке јединице Звездара.
ЗОВУ И “ШАЉИВЏИЈЕ” КАО да све већи број пожара на отвореном, како због климатских промена тако и због немарности суграђана, није довољан, већ на њихов број пристижу и лажне пријаве без икаквих последица по “шаљивџију”. Ако већ имамо тимове који се убрајају у прве спасилачке екипе Европе, што сведоче учешћа на међународним вежбама, у сарадњи и испомоћи у региону, намеће се питање зашто се не уведе и западни систем строгог кажњавања по џепу сваког ко направи трошак држави због узалудног изласка ватрогасаца и камиона.
Фискултурна сала, теретана, собе за одмор, менза, поред канцеларија управе, кол центра, возног парка и радионица за одржавање опреме и возила простиру се на 7.000 квадрата, због чега ова централа још од шездесетих година прошлог века ужива углед највеће станице у региону.
Иако постоји велико интересовање младих за овај племенит позив, чак и овде буџет диктира број запослених.
– Ми имамо 730 оперативаца што је троструко мање у односу на број становника у Београду. Престоница се стално шири по ободима, па у трци са временом успевамо да победимо са 16 мањих јединица распоређених у даљим општинама – објашњава командант Ватрогасно-спасилачке бригаде Београд Миле Јовичић.
Полазак екипе траје најмање 30 секунди, а просечно време доласка на место интервенције не више од осам минута. Ватра је засигурно највећи непријатељ, ако се узме бројка од 5.875 случајева гашења пожара током прошле године, али ту су 1.850 спасавања из саобраћајних несрећи, техничких интервенција са опасним материјама и многе друге управо на њиховој евиденцији.
– Осим што на располагању имамо тим за спасавање и рад на води, са ватрогасно-спасилачким бродом у случају поплава и гашења приобаља, као и тим за спасавање из рушевина са службеним псом, који је нажалост био неопходан у Краљеву, прискачемо у помоћ и када нешто није у нашој надлежности. Неретко је то спасавање из лифтова, уклањање лимова који прете да падну на пролазнике, па чак и спасавање мезимца са дрвећа – додаје командант Јовичић.
Упркос стресу са којима се суочавају, ови храбри момци се друже, градећи још чвршће поверење и подршку између себе.
Дисциплинованост, добра координација и велико поверење деле са још 33 колегинице, које су можда “поштеђене” одласка у ватрену стихију, али не и обуке и свакодневних тренинга за случај да је и њихова асистенција неопходна. До тада, оне одржавају радио везу са екипом на терену и другим јединицама, како би се мисија успешно окончала.
ЗАСТАРЕО ВОЗНИ ПАРК
ЗАШТИТНА одела не мањкају ни по квалитету, а ни у количини, али зато 148 камиона, колико их броји возни парк, стари су у просеку 18 година.
– Обнављали смо опрему, као и возила уз помоћ владе и града у последњих пет година, али да би се обновио цео возни парк неопходна је набавка сваке године бар два возила. Зато смо често приморани да излазимо са више возила на интервенцију, уколико неко од њих закаже због дотрајалости – говори командант Јовичић.
Цена једног камиона је око 250.000 евра, али зато његов радни век траје и до 30 година, док су сталне поправке и одржавања старих возила веома скупа ставка на буџетској листи.
НОВИ БЕОГРАД И ДАЉЕ БЕЗ СТАНИЦЕ
ИАКО је додељена локација у Новом Београду за изградњу специјалног центра за ванредне ситуације, који би осим смештаја једне јединице имао и хелиодром и центар за обуку, проблеми са исељењем станара, као и недовољна финансијска средстава одлажу реализацију пројекта. Нови Београд је још у рукама станице Земуна и Вождовца, али приликом реновирања Газеле, показало се колико је неопходна оваква испоства у будућности.
СУГРАЂАНИ НЕУКИ У ПП ЗАШТИТИ
ПРЕДМЕТ обуке противпожарне заштите свео се на неку успутну лекцију у школи, а “успешност” тога се, нажалост, показује и у пракси.
– Одушевила ме је реакција једне баке када је горео стан у Деспота Стефана Лазаревића, када ми је пришла и рекла да је извадила осигураче комшија код којих се ручак на шпорету запалио. Она још памти часове обуке из својих детињих дана, а данас то више и немате школама – објашњава Стевановић.
Заборавља се и фатални угљен-моноксид већ после трећег удисаја, од којег може заштити накавшено ћебе за пролазак кроз задимљен простор.
Новости
