Мрежа станица за мерење квалитета ваздуха биће искључена у наредних месец дана ако се не нађе новац за њено одржавање. Проблеми су почели средином прошле године, када је Фонд за заштиту животне средине, суфинансијер мреже, прво успорио а потом потпуно престао са измиривањем обавеза. Фонд је у међувремену укинут, уз образложење нове владе да је претходна власт ненаменски трошила његове паре, а у станицама мреже се престало са мерењем мање важних параметара како би се oчувао надзор над најбитнијим показатељима. До данас је узимање узорака за одређивање концентрације суспендованих честица, с могућношћу анализе садржаја тешких метала, потпуно обустављено у пет од 40 станица – Ваљеву, Ужицу, Новом Саду, Великом Градишту и Новом Београду. Мерења се ових дана прекидају и у Зајачи, где је, због топионице олова, станица отворена пре годину дана по налогу инспекције, каже Момчило Живковић, директор Агенције за заштиту животне средине, непосредно надлежне за вођење мреже станица.
– Због тих поремећаја у одржавању станица за 2012. је расположиво око 30 одсто мање валидних података него 2011. За поуздану оцену квалитета ваздуха неопходно је 90 одсто података. Ако тај критеријум није испуњен, податак се не користи за оцену. Тако смо дошли у ситуацију да неки град има званичну оцену бољу од оне која би била реална. Пример за то је Ваљево, где због немогућности да сервисирамо станицу немамо довољно података о концентрацијама атмосферских честица ПМ10 а доступни подаци указују на повећање присуства те загађујуће материје. Сва опрема у свих 40 станица у таквом је стању да се повећава несигурност мерења. Уколико не буде хитне интервенције у наредних месец дана, предстоји нам искључење станица – објашњава Живковић.
Тренутна дуговања за одржавање, сервисирање и остале трошкове неопходне за рад мерних станица, настале прошле године, износе 13,2 милиона динара.
– Када смо планирали буџет за оперативно функционисање мреже за мониторинг квалитета ваздуха у 2013. години, тражили смо 57,25 милиона динара. Та средства нису одобрена. Обраћали смо се кабинету министра животне средине са захтевом да се одблокирају средства Фонда како би мониторинг могао да се настави али за сада нисмо добили одговор. Ни министарство финансија се није удостојило да размотри наш захтев да се потребни новац издвоји у буџету. У овом тренутку, не видимо решење проблема јер се министарства животне средине и финансија понашају као да нису заинтересоване стране – наводи Живковић.
Ни мерна места којима управљају локални заводи за јавно здравље не могу да замене станице националног система. Локална мрежа користи старије методе мерења, које нису сасвим поуздане, каже Живковић.
– Њихова маргина грешке је велика. При том, не извештавају у реалном времену, чим се појави прекорачење граничних вредности, већ се подаци сакупљају 24 часа и потом носе на обраду, која траје још дан-два. И онда се добија само збирна концентрација за цео дан, у којем се не може тачно утврдити када је садржај неког загађивача у ваздуху премашио дозвољен ниво – објашњава Живковић.
У државну мрежу станица је уложено око четири милиона евра и тај систем је компатибилан онима који су постављени у развијеним земљама, каже наш саговорник.
– Европска унија је финансирала постављање 28 аутоматских станица, мобилну и калибрациону лабораторију, као и низ веома скупих аналитичких инструмената за Националну лабораторију као допуну за потпуно заокруживање система. Дванаест станица је купљено средствима Фонда за заштиту животне средине и буџета и донацијама привреде. На Балкану, укључујући и Словенију, ово је најгушће и најбоље постављен систем. Оваквим занемаривањем га уништавамо, заједно са четири милиона евра који су до сада уложени у њега. ЕУ је помогла постављање система, али не можемо чекати да га она и одржава – напомиње Живковић.
Одговор на питање да ли ће се пронаћи решење за наставак рада поменутих станица потражили смо у Министарству животне средине, али нисмо успели да га добијемо од надлежних.
