15. јануар 2013. Јекатерина Мереминска, gazeta.ru
Руске компаније „Гаспром“ и „Синтез“ остале су фактички једини претенденти на куповину грчке националне гасне компаније DEPA. Грчка ће под притиском зајмодаваца бити принуђена да прихвати њихову понуду без обзира на негодовање САД и ЕУ, које су незадовољне због продора Русије. Грчки функционери очекују да ће за гасну активу добити 1,5 милијарди евра.
Руски гасни гигант „Гаспром“ и група „Синтез“, којом управља представник Чувашке Републике у Савету Федерације Леонид Лебедев, главни су претенденти на куповину грчке гасне компаније DEPA, због чега су Европска унија и САД изразиле незадовољство, пише Financial Times (FT).
[pullquote_right]
Поставља се питање: шта ако нам Руси дају понуду коју нећемо моћи да одбијемо?.
анонимни високи грчки функционер
[/pullquote_right]
Грчка приватизује компанију DEPA заједно са ћерком-компанијом Hellenic Gas Transmission System Operator S.A. (DESFA), која је оператор гасног транспортног система и преко које грчка влада управља националном мрежом дистрибуције гаса и терминалима за регасификацију. Компаније чине јединствени гасни холдинг. Грчка држава је непосредни власник 65% холдинга DEPA, док је 35% у власништву компаније Hellenic Petroleum, у којој грчка држава такође има 35% акција. Грчка влада и Hellenic Petroleum договориле су се о заједничкој продаји акција. Инвеститорима је понуђено да откупе активе у пакету или парцијално. У првом случају купац добија 100% акција интегрисаног холдинга под условом да после трансакције буде враћено држави 34% оператора гасног транспортног система DESFA. Према другој схеми, удео Грчке државе у компанији DEPA биће продат одвојено од удела DESFA, али и у том случају држава намерава да задржи 34% акција у оператору гасног транспортног система.
DEPA је једна од најпривлачнијих актива у грчком пакету приватизације. Функционери очекују да ће за компанију добити 1,5 милијарди евра.
[pullquote_left]САД и Европска унија су против тога да Руси купе грчку гасну компанију, јер се боје веће гасне зависности од Русије и подвлаче да Грчка не треба да буде „талац“ Русије. Грчки функционери, међутим, објашњавају да они и немају много избора.[/pullquote_left]
Јавност је још у априлу 2012. сазнала да су „Гаспром“ и „Синтез“ доставили понуде за куповину компаније DEPA. За ове активе су поред руских компанија били заинтересовани италијански Edison, AEM и ENI, азербејџанска државна компанија Socar, алжирски Sonatrach, шпански Gaz Natural и Enagas, израелска компанија Israel Corp., јапански Mitsui, холандски Vopak, кинески ENN, чешки CEZ и грчки холдинг M&M.
Савет директора грчке агенције за приватизацију у два наврата је одлагао доношење одлуке о формирању финалног списка претендената, иако планира да затвори трансакцију до краја првог квартала 2013.
Засада не постоји званични списак компанија које су ушле у финале конкурса, али ниједна компанија из Европе, Јапана или Кине, којој је агенција одобрила учешће у конкурсу, још увек није доставила званичну понуду, очигледно због могућег изласка Грчке из еврозоне. Извори блиски учесницима преговора саопштавају да су у игри остала три основна претендента: две руске компаније и азербејџански Socar. FT помиње и грчке компаније M2M и GEK Terna, али ова друга је заинтересована само за куповину акција компаније DESFA. „Они ће прекорачити рокове… Тешко је замислити како ће агенција успети да прикупи и оцени понуде, да изабере најповољнијег купца и да заврши преговоре у року“, истиче представник аутора једне од достављених понуда.
„Поставља се питање: шта ако нам Руси дају понуду коју нећемо моћи да одбијемо?“, каже један високи грчки функционер.
„Гаспром“ већ остварује 90% свих испорука гаса у Грчку, и оне иду кроз бугарски гасовод, док Socar испоручује мање количине гаса преко Турске. „Гаспром“ претендује само на DEPA, јер законодавство ЕУ захтева раздвајање испоручилаца и дистрибутера гаса. Недавно је концерн одустао од планова да гради део „Јужног тока“ кроз Грчку и Јадранско море до Италије, демонстрирајући тако намеру да поштује захтеве ЕУ уколико добије право на ову куповину. У случају неуспеха „Гаспрома“ главни претендент ће постати „Синтез“, али није искључено да ће и он деловати у интересу концерна.
По речима шефа „Синтеза“ Андреја Корољова, Грчка може постати гасни транспортни центар Европе. За приватизацију компаније DEPA он каже да је то могућност „изласка на грчко тржиште по цени која је у условима кризе релативно ниска“.
„Ми ћемо изградити [гасоводни] спој са суседним земљама ради повећања протока“, каже Корољов, а цитира га FT. „Заједно ће руске компаније доминирати на грчком тржишту“, изразио је бојазан један аналитичар из Атине.
САД и Европска унија су против тога да Руси купе грчку гасну компанију, јер се боје веће гасне зависности од Русије и подвлаче да Грчка не треба да буде „талац“ Русије. Грчки функционери, међутим, објашњавају да они и немају много избора. „Притиска нас ‘тројка’ [тројка зајмодаваца: Међународни монетарни фонд, Европска централна банка и Европска комисија], која захтева да се на приватизацији заради што је могуће више“, каже један грчки функционер. Према плану, Грчка од приватизације за две године треба да добије најмање 15 милијарди евра. „Ми знамо да ће се онај ко купи компанију DEPA појавити на тржишту ЕУ и биће принуђен да поштује њено законодавство“, истиче функционер из агенције за приватизацију.
