И Србија планира да коначно прилагоди своје радно законодавство европским стандардима. Предложено да рад на одређено траје три пута дуже
КРЦАТИ бирои за запошљавање, срамотно ниске плате, израбљивање радника… само су неки од разлога због којих би већина у Србији пожелела да се коначно измени Закон о раду. И инвеститори и послодаваци имају исту жељу, али је њихов мотив сасвим другачији. Прописи се, сматрају они, морају прилагодити европској пракси и самим тим додатно „либерализовати“, јер у супротном нема ни говора о новим радним местима. Синдикалци, пак, ове преправке виде као још једну омчу око врата већ довољно обесправљеног радника
И док су готово све европске, као и земље из окружења, „реновирале“ своје радно законодавство, у Србији се нико не усуђује да прецизира када би измене и допуне закона о раду могле ући у завршну фазу, иако је економска криза у пуној снази. Ипак, оптимисти се финалној верзији надају половином следеће године.
Извесне су само две ствари – закон ће бити измењен по препорукама Међународног монетарног фонда и радници ће остати без старих „социјалистичких повластица“ које су им биле загарантоване важећом регулативом.
А шта би се све могло наћи у новом акту ових је дана била тема о којој су здушно расправљали представници државе, послодаваца и синдикалаца. Консензус, међутим, још није на видику.
– Током последњих седам година примене овог прописа указала се потреба за унапређивањем текста закона, и то из неколико разлога – објашњава Зоран Мартиновић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. – Измене су неопходне како би се створили повољнији услови за стране инвестиције, али и због даљег усаглашавања са међународним стандардима. У пракси су се такође појавили одређени проблеми због неких важећих, а превазиђених одредаба, и њих је зато потребно уклонити.
Мартиновић додаје да ова радна верзија садржи неколико кључних предлога на којима је, пре свега, инсистирао Међународни монетарни фонд:
– Основни је продужење рада на одређено време. Садашњи закон дозвољава највише годину дана, док би по новом овај рок био подигнут на три године. Друга важна измена се тиче исплаћивања отпремнина радницима који су проглашени за вишак. Уместо да последњи послодавац плаћа за цео радни стаж, он би био одговоран само за време које је тај радник провео код њега.
Државни секретар открива и да је разматран предлог да се годишњи одмор распоређује другачије, па је предложено да први део одмора може да траје и две недеље, а не најмање три као што је данас.
Ниједан од ових предлога још није добио зелено светло у народу. Иако је Министарство рада још прошле године проследило прву радну верзију члановима Социо-економског савета, повратна реакција је изостала. А око ове садашње највише приговора имају синдикалци.
– Ми ћемо свакако инсистирати на социјалном дијалогу и постизању пуне сагласности свих социјалних партнера јер се ради о системском закону. Наметање било каквих одредаба из државне администрације дугорочно би довело до проблема у примени закона – обећава Мартиновић.
Михајловић тврди да синдикати неће пристати на ово и додаје да ће се против оваквих решења – ако затреба – борити чак и на улицама.
– Код нас се сви прописи прилагођавају инвеститорима. Тако је у току прерада Закона о штрајку, а и те су измене више на страни послодаваца него радника. Склони смо да преписујемо лоше примере са Запада и то је већ постало недопустиво.
Послодавци, међутим, не виде да су ичим повлашћени, без обзира на то да ли је реч о старом или новом закону. Ипак, већина нових ставки је послата управо из њихових редова.
– Послодавци су на неким местима чак и проширили права запослених, као што је давање могућности да и радници учествују у добити компанија тако што ће им бити дељени бонуси, али су се трудили да поједноставе процедуре и скрате непотребно дуге рокове у вези са гомилом осталих прописа -објашњава Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца Србије.
Предлог за промене је, додаје он, дошао углавном из Сектора трговине, индустрије хемије и неметала, грађевинарства, а посебно од занатлија и предузетника, односно од оних „малих“ који имају доста проблема у примени важећег Закона о раду:
– Промене су несумњиво потребне јер су у писању важећег Закона о раду махом учествовали синдикати који имају своје организације у великим и средњим предузећима, и у томе су се много ослањали на социјалистичка времена. Данас је, међутим, у великим компанијама само 20 одсто радника, док је код малих упослено безмало 49 одсто. Зато закон овакав какав је данас одговора више односима у средњим и великим предузећима, мада и тамо ствара велике трошкове у пословању и често непотребно бирократизује однос послодавац-запослени.
За мале послодаваце је, оцењује Рајић, примена актуелног закона и додатно отежана:
– Папирологија, рокови и компликовани односи много коштају мале фирме, а запослени у њима ипак не могу имати толико широка права, јер оне немају велики оснивачки и обртни капитал и често једва исплаћују редовно зараде са порезима и доприносима.
ПРЕДЛОЖЕНЕ ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О РАДУ* Уговор о раду могуће је потписати и на сам дан запослења, а није обавезно потписати га раније
* Радни однос на одређено време може да траје до 36 месеци уместо 12
* Прековремени рад може да траје и дуже од осам часова недељно
* Први део годишњег одмора може да се користи у трајању од две радне недеље, а не три
* Плаћено одсуство може да траје најмање пет, а не седам радних дана
* Запослена жена може да се (на лични захтев) врати на посао и пре истека породиљског, али тада има право на пола радног времена
* Нови послодавац у старој фирми мора да поштује колективни уговор најкраће шест месеци уместо годину дана
* Запослени који је вишак остварује право на отпремнину само за период проведен код последњег послодавца
* Суспензија радника може да траје најдуже 15 дана уместо три као сада
* Представник синдиката може да добије отказ и након шест месеци по престанку обављања синдикалне функције, а не после годину дана, како је у важећем закону
