Одговоре на ова и многа друга питања, а имајући у поседу обиље докумената на основу којих оправдано сумњам да су моје и других грађана, постојеће сумње основане, обратио сам се Министарству правде у чијем се саставу налази поменута Дирекција (прилог). Веома ургентно, добио сам опет три одговора идентичног састава,(прилог), у којима стоји да ми овај орган власти неће дозволити тражено, јер се веома често обраћам овом органу, јер злоупотребљавам ово право…! Као и посебно издвојена констатација, да „наведена материја – постојање и деловање политичко-правосудне мафије, као и провера валидности докумената која су на мом сајту www.уименарода.рс и евентуално процесуирање актера, не спада у надлежност овог органа власти, а у смислу одредбе члана 7. Закона о министарствима“!? Члан у прилогу!
Користећи Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, обратио сам се Поверенику, чији одговор на уложену Жалбу очекујем. Бићу искрен, веома тужан, нерасположен, безвољан, обесхрабрен, без икакве наде да ће Србија у наредним деценијама, а без царских резова, без радикалних поступања надлежних органа (не ових садашњих), почети да личи на правну Државу. А без тога, ништа нема смисла, то је разлог што смо сада где јесмо и какви јесмо.
А до тада, да подсетим читаоце, да су челни људи Министарства правде, госпођа Маловић и господин Хомен, ти који су као своју, делили имовину из поменуте Дирекције – само у два наврата, „Фонду Б92“ је додељено око 100.000 евра – без икаквог правног правног основа (прилог). Питао сам Дирекцијујош новембра 2011. године све у вези рада исте, што сам сматрао интересантним за посетиоце сајта који је тада био у припреми. Одговорили су актом (оба у прилогу), у којима ништа, што је од значаја, није тачно. Јер, Закон о одузимању имовине (у прилогу), члан 49. који цитира Министарство правде у свом одговору, каже: “Преостала новчана средства из става 1. овог члана, користе се за финансирање социјалних, здравствених, просветних и других установа, у складу са актом Владе“!? Па ко је, када, по ком основу одлучио да Привредно друштво „Б92 ТРУСТ“д.о.о., у власништву Верана Матића и Саше Мирковића (и других – у прилогу) има статус социјалне, здравствене, просветне и других установа – да би му се овако давале паре. Не приватне паре, не паре приватних компанија, већ Државе Србије, без обзира каква је као Држава. Питао сам директно и Министарство приликом боравка у истом, по истом предмету, како је баш одабран добављач који јесте, када има и других – нисам добио одговор. Питао сам за сврху толиког броја инкубатора, нисам добио одговор, осим да је наводни основ да се на тај начин, преко „Фонда Б92“, помаже званична политика Државе – борба против беле куге!? Онда сам опет питао, имајући на уму да су преко овог Фонда давана средства (око 5 милиона) и за манастирску ограду Манастира Девич на Косову, од када то праве и рађају децу монахиње и калуђери, зашто паре не даје Држава директно, али ми већ поприлично изморена и изнурена овлашћена лица у Министарству, нису давала више одговоре, нити сам имао снаге ја да их и питам.
Да подсетим читаоце, госпођа Маловић и господин Хомен Слободан су из редова Демократске странке. Господин Саша Мирковић је у врху Покрета радника и сељака, заједно са Пофесором, др Стевом Драгишићем и ОРХАНОМ ДРАГАШЕМ (запамтити), који су са Министром Драганом Шутановцем, генералима Зарићем и Димитријевићем, наравно и бројним другим припадницима владајуће клике, главни мост према НАТО структурама – оним које су нас нешто мало, а за сва времена, неповратно усмртили и разрушили! И са оваквом влашћу докусурили! Јер су их они поставили, они их заливају, а ови се размножавају, расту и цветају. Без обзира што ништа није вечно, ничија до зоре не сија. И зато мени, а ја своје мишљење не намећем другима, све ово тако личи на бестијално осмишљени организовани криминал, на деловање политичко – правосудне мафије, како би се задржале имајуће позиције, значи и нова богаћења, а о чему Министарка ништа не зна (први одговор), а онда констатује да није ни овлашћена да зна (три одговора – за сваки случај)!!! Срамота! Тако је и настало „истраживачко новинарство“ у Б92, оличено у већ историјској личности која се зове Бранкица Станковић (ништа није лично) али се вероватно омашком изоставља такође историјска личност Владимир Поповић – Беба – многи је са екрана зову и српска хероина; па јој онда полиција пружа непрекидно обезбеђење; па одликовања и плакете, па међународне и (шире) награде; па се онда, а све веома професионално осмишљено, прави „ИНСАЈДЕР“ чији истинити део нико не негира, али је код нас у Србији истина релативни појам! Онда се тако скрене пажња на пример на Драгана Марковића – Палму и друге, па се изражава хуманост око разних куја – паса луталица; па мамографи – дакле један хаос у којем је веома тешко сналажење. С обзиром да у Држави не функционише ниједан постулат. Онда се пред изборе или неко гласање у Скупштини (са гласом предности), позову тај Палма и други, њему слични, он гласа за нешто што никада не би, у нормалној Држави урадио, али га зато за криминал нико више не пита (материјали стоје и даље у фијокама, за сваки случај) и тако се циклус наставља – не циркуси (ови предизборни)! Они који не вреде ништа се дижу у небеса, а Држава себе (само)прокламује, (само)доказује тако што измишља међу младима неке нове Хитлере, неке разбијачке хорде фашистичких намера, па их онда баца у тамнице по 100 година робије, на основу одлука лудих и корумпираних судија, заборављајући при томе да би ти исти млади волели да раде; они су се школовали, али нема посла, јер су они из висина све проћердали; они су бранили и одбранили докторске дисератације, али немају посла, без обзира на оволике фабрике недавно отворене; њихови родитељи поштено радили цео живот, сада немају ни за лек. И опет ћуте, редовно плаћају телефонске рачуне, рачуне за струју, за грејање и спремају се за изборе! А када опет Држави затреба (само)доказивање или је позове ЕУ и подвикне, појави се неки уважени тужилац из Специјалног тужилаштва за организовани криминал (опасно отудјени центар моћи), из великог арсенала ликова типа икебана и објасни због чега неки, више него валидни криминалци из врха државе нису у затвору, те како су у спектакуларној акцији наших специјалних јединица похапшени опасни криминалци – а Министар полиције (овај, Ивица Дачић, који то никада и никако не би смео бити – детаљи следе), сада додуше без Вељовића (видети прилог о његовој изјави, после које је и даље остао жив, срећом и на опште задовољство грађана – прим. Љ.Р.), каже да о томе, о тим хапшењима, нема појма!!! Напомена: Никаданисам био за било чије и према било коме испољено насиље; никада нисам ни глас повисио према лицима која сам у великом броју случајева, а радећи свој посао, саслушавао; никада нисам, осим када је постојала посебна потреба, дозвољавао да наспрам мене у таквим тренуцима седи лице са лисицама на рукама.
Пишући горе написано, нисам желео да негирам потребу постојања реда, али та обавеза је по мени већа, што је неко на вишем положају у хијерархији власти. Као што никада нисам дозвољавао, ако сам био у могућности да испољим свој став, да неко негира све друго позитивно код других, истичући на тај начин себе, а немајући у исто време, ништа од тога у свом менталном склопу.
Са великом надом, да наставим даље непосредно о „Фонду Б92“, обавестио сам о основаним сумњама везаним за пословање Фонда Б92 и надлежно Министарство финансија – пореска управа, од којих сам добио одговор (у прилогу), да ће они преконстролисати изнете наводе, као што су ме обавестили да овај Фонд није ослобођен плаћања дажбина према Држави залагањем господина Верана Матића, већ да је та могућност регулисана Законом (прилог). Овим ја не желим да умањим значај господина Верана Матића за Србију, али је мој став да нико не би требало да хвали никога за посао за који је тај неко плаћен – подразумева се да сваки посао мора да се ради крајње коректно, као што би свако требало да иде у затвор, ако се докаже да је радио против одредаба постојеће законске регулативе. Свако! И, примера ради, Веран Матић и ја. Ако смо грешили, поступали незаконито!
Са жељом да натерам, на Законом предвиђени начин, госпођу Маловић Снежану, Министарку правде, да ради законито и савесно свој посао за који је изузетно плаћена, за који је добила стан од више ари површине, за који има бенефите као ретко ко у Србији… да се изјасни, поштујући интелигенцију грађана Србије, зашто не предузима ништа на уништавању политичко – правосудне мафије у Србији, обратио сам се истој, али сада не као Министарки правде, јер то Министарство није…, већ као координатору неког тела Владе Србије за борбу против организованог криминала, које је можда надлежно за шта оно прво није (прилог). Без обзира какав одговор буде и ако га буде, биће доступан јавности. А требало би да поступи, то је значајно место, веома одговорно, оно је у интересу грађана Србије. Овом функцијом, она је негде у рангу Кондолизе Раис или Хилари Клинтон! Опреза ради, обратио сам се и Републичком тужиоцу, госпођи Загорки Доловац, а све са надом да ће неко бити надлежан за поступање. И у очекивању да видим да ли ће, шта и ко написати, сетих се једног старог вица, који можда и није примерен јавном објављивању, али ја сам ипак одлучио да посетиоце сајта подсетим на знатижељу једног Србина у Загребу, која има аналогију са мојом знатижељом. Дакле, пролазио Србин кроз Загреб и сврати у неку биртију да презалогаји, огладнео продајући воће на пијаци. Просим, шта желите, пита га љубазно конобар. Једну супу, каже Србин, а конобар записује и коментарише, уписујући у блок – једна јуха! Даље, пита конобар, а Србин одговара – две кришке ’леба, на шта конобар уписује и коментарише – два круха! Благо љутит, Србин се придигне, загледа у конобара и блокчић, наручи једну српску салату, уз релативно пристојан коментар – ‘ајд сад да видим шта ћеш записати..! Надам се Министарко, да трећи пут нећу бити приморан да Вам се обраћам, као члану Високог савета судства – јер за Вашу четврту јавну функцију не знам. Остајем у нади да видим шта ћете (коначно) сада написати, схватајући аналогију између ове ситуације у Загребу и наше вишемесечне и вишегодишње јалове преписке! Да ли сте и шта предузели поводом презентираних материјалних доказа, на овом сајту, о постојању и деловању политичко – правосудне мафије у Србији? Питаћу Вас поново! Док не предузмете адекватне мере, не о намерама, већ о поступању. То грађани имају право да знају. Са жељом да схватите оправданост мога обраћања Вама, достављам Вама и посетиоцима сајта аутентична документа, не моје коментаре, моја запажања, моје импресије, већ нешто што сте Ви лично казивали и све то упоредите са оним како поступате – стенограм Вашем дијалога са господином Шормазом. Мене је срамота, а Вас?
Ристић Љубодраг
Београд,13.04.2012.г Видети прилоге!
НАСТАВИЋЕ СЕ…
У име народа!
