Суморни запис о мукама рудара у Бору, који остају инвалиди без наде да ће добити одговарајућу одштету и прехранити породице, и њихове потресне исповести. Да ли у Рударско-топионичарском басену, некадашњем гиганту, “специјални третман” има “краљ бакра” Милан Поповић, бивши супруг естрадне звезде Северине и због чега се заташкава да је нетрагом нестало пола тоне злата за само две године?
У недостатку адекватне заштите радници остају без руку као да је у питању помфрит, становништво није сигурно да ли их више трују испарења или оно што је у води и земљи, а мештани околних села већ су свикли на живот на ивици, тик уз рударска окна. Држава Србија и даље тражи стратешког партнера за некадашњег гиганта који се већ годинама урушава. После низа промашених покушаја, сва је прилика да би Кинези могли да буду они прави купци.
Тридесетчетворогодишњи Жарко Јовановић, мада у најбољим годинама, ипак неће бити један од радника када они дођу. Од новембра прошле године неспособан је за посао. Рука му је до лакта остала у, стручно речено – дозатору код флеш-пећи Топионице. У последњих десет месеци, три радника РТБ Бор је остало без руку. Он је настрадао други, 4. новембра прошле године, а последњи случај се одиграо пре двадесетак дана када је без руке остао Перица Петковић.
На прегледе о свом трошку
– Само седам-осам дана пре моје несреће, колеги Роберту Стојанову је у трећој смени речено да чисти траку код затезног бубња у Топионици. У једном тренутку, око 6 ујутро, зачули смо само “бум, бум, бум”. Ни гласа ни вриска, ништа. Само механички звук “бум, бум, бум”. Онда смо га угледали испред нас. У оној преосталој руци је држао ову покидану и тихим гласом упитао да ли неко може да му помогне. Одмах је позвана хитна помоћ, а док смо је чекали, он је стао пред мене и крв је почела да му цури из уста. Само ми је дао ту руку. Ја сам га загрлио – присећа се Јовановић.
“Узрок повреда – непажња”?!
У званичном извештају помоћника директора за безбедност и екологију РТБ Бор Саше Перишића о “изворима и узроцима тешких и лаких повреда на раду у компанији РТБ Бор” до 30. септембра ове године, наводи се да је “у овој години било укупно 15 тешких и 131 лаких повреда”.
У опису тежих повреда наводи се да се седам догодило при “кретању запослених, без директног учешћа у радном процесу”, набрајајући да је реч о проклизавању, саплитању, падовима на тло, силасци низ степенице…
Две тешке повреде одиграле су приликом одласка и доласка на посао, а осам повреда у току радног процеса, од чега је пет квалификовано као “непажња”.
Када је реч о лакшим повредама, у овом извештају се наводи да се 56 повреда догодило приликом “кретања запослених, без директног учешћа у радном процесу”, а 76 током посла од чега је 43 квалификовано као непажња. У набрајању лакших повреда стоји и да је било 16 повреда прстију на рукама, шест повреда стопала и “три повреде особља у хотелу Језеро на Борском језеру”.
Иронијом судбине, рука којом је загрлио свог колегу више не постоји. Уместо тога – вири патрљак из рамена.
– Мени и колеги је наређено да очистимо пужни дозатор – машину која гура концентрат бакра и личи на огромну машину за млевење меса. То је посао бравара који први искључе машину, па је одвоје од остатка и тако чисте, али нама је речено да за то нема времена, да морамо да је чистимо док ради јер је превише влажан концентрат довео до зачепљења. Јесте, можете да одбијете тај посао, али знате да вам прво следи суспензија, а онда летите са посла. Колега је почео да чисти леву страну тог дозатора, а мени је речено да чистим десну и да идем са шипком што дубље, да се боље очисти. У једном тренутку ми је дозатор ухватио руку. Док сам имао снаге одупирао сам се. Нисам ни схватио да сам се одвојио тек када ми је машина фактички покидала руку.
Када сам видео колико крви цури продрао сам се за помоћ. Тек тада су искључили дозатор и позвали хитну помоћ – прича овај младић који је преко радних дана у Београду, у Специјалистичкој болници за рехабилитацију и протетику где вежба.
У престоницу долази аутобусом, о свом трошку, а викендима је код куће, у Бору, са супругом и две девојчице: од две и пет година.
– Питају ме када смо заједно: “Тата, а када ће поново да ти израсте рука?”. Нисам им ништа одговорио. Жена и ја смо отишли у кухињу и исплакали се. Како деци да кажем да немам новца за вештачку руку – прича овај младић.
А директор звиждуће
Жарко Јовановић је менаџмента РТБ Бор добио један мобилни телефон и “брдо” обећања укључујући и оно да ће му запослити жену.
– По цео дан са супругом сам седео испред директорове канцеларије. Он прође поред нас и певуши нешто. Десет месеци смо чекали да испуне обећање, а онда је одмах запослио власник једног минимаркета где је моја супруга раније била на обуци – прича Јовановић.
Љубиша Миљковић, главни пословођа Борске јаме и председник Синдиката рудара Србије, каже да је ситуација у РТБ Бор катастрофална.
– У извештају помоћника генералног директора за безбедност и екологију се наводи да је број повреда у односу на прошлу годину смањен за 30 одсто. Али то није тачно. Уосталом, у анализи стања у РТБ Бор консултантске куће Мекинзи стоји да је безбедност у РТБ на шест пута нижем нивоу од сличних рудника у свету – истиче Миљковић.
Избрисани докази о смрти
Председник Синдиката рудара Србије Љубиша Миљковић каже да је током ове године било и два смртна исхода.
– Последњи је страдао мој презимењак из Ниша на копу код Мајданпека, а пре њега електричар Грамић, на копу Кривељ. Послат је да повеже струју ниског напона за контејнер радника обезбеђења. Пао је са труле бандере и погинуо на лицу места. Објављено је да је он погинуо “у слободно време”, радећи приватно, али то је требало да установи истражни судија који није изашао на лице места. Убрзо затим неко је заравнио део око те бандере и претворио у плато. Докази су избрисани – тврди Миљковић.
Прегазио га багер
У Синдикату рудара Србије евидентирају све повреде задобијене у РТБ Бор. Међу онима које су се догодиле ове године су случајеви једног радника кога је прегазио багер и другог кога је покидао утоваривач унутар јаме.
– Први момак, Стојанов Роберт је одмах добио пензију, око 47.000 динара јер је већ имао 42 године радног стажа. Други младић је радио тек пет година и питање колика ће му бити пензија – истичу у Синдикату.
СУТРА: Где је нестало борско злато (2): “Пљуште” тужбе радника
Ђ. Баровић – Вести
фото: В.Секулић
