Италијански „Ђорнале” објавио је истраживање под насловом „Шта се догодило са Гадафијевим благом”. Kао што је познато, Либија је једно време била италијанска колонија, а Рим до дан данас има блиске везе са том земљом и био је један од главних купаца либијске нафте. Kако пишу ове новине, либијски лидер Моамер ел Гадафи имао је огромне резерве злата и драгог камења. А сама Либија је у време његове владавине процветала и била најбогатија афричка земља.
Пише: Владимир Малишев
„Пуковник Гадафи је имао тако много злата”, пише у чланку, „да је смислио план, колико амбициозан толико и опасан, да створи панафричку валуту, способну да замени француски колонијални франак.” Kао што је познато, управо ти планови су постали кобни за њега, као и новац који је дао бившем француском председнику Саркозију за изборну кампању. У марту 2011. године НАТО је започео војну операцију против Либије, а у октобру је Гадафи зверски убијен.
Према подацима Међународног монетарног фонда, 2011. године златне резерве Централне банке Либије износиле су око 144 тоне злата. За земљу са шест милиона становника то су била огромна средства. На пример, Велика Британија је тада имала двоструко више злата, али и десет пута више становника. Ипак, према подацима сајта целебритyнетwортх.цом Гадафи је имао много више злата.
Богатство „главног бедуина”, према овом сајту, процењивало се на огромних 200 милијарди долара. У то време, то је било три пута више од америчког инвеститора Ворена Бафета, оснивача Мајкрософта Била Гејтса и султана Брунеја, заједно.
Према наводима медија, то је укључивало рачуне у западним банкама, златне резерве Либије и 854 (!) некретнине у иностранству. Гадафијеви синови поседовали су акције фудбалског клуба Јувентус, новина Фајненшел тајмс, фабрике аутомобила Фијат. Имали су раскошне станове у Торонту, Дубајиу, Лондону, Хонгконгу и Њујорку.
Јасно је да су оволико богатство, као и Гадафијева тежња да води самосталну политику и да се ослободи доминације стране валуте, иритирали и Европу и САД. Једно од три хиљаде писама Хилари Kлинтон, које је објавио Стејт департмент још 2017. године, садржи доказе о томе да је НАТО тежња да са власти склони Гадафија била условљена прво жељом да не дозволи стварање афричке валуте, која би имала златну подршку, а друго – либијским гигантским нафтним резервама.
Поменути имејл послао је тадашњем државном секретару САД Хилари Kлинтон њен незванични саветник Сидни Блументал. Наслов имејла био је „Француски купац и Гадафијево злато”. Амерички часопис „Форин полиси” тим поводм је писао: „Писмо сведочи о томе да је француски председник Никола Саркози предводио напад на Либију, имајући у виду пет конкретних циљева: да се докопа либијске нафте, обезбеди утицај Француске у региону, ојача Саркозијеву репутацију унутар земље, утврди француску војну снагу и, коначно, да спречи раст Гадафијевог утицаја на земље тзв. франкофонске Африке.”
После убиства Гадафија, у Либији је почео жесток грађански рат и велики део његовог блага је нестао. Према британским новинама „Дејли мејл”, 1. фебруара 2013. године, Интерпол је успео да пронађе и „замрзне” Гадафијевих 97 милијарди долара. Али, златне резерве Либије су нестале.
Бивши први човек Централне банке Либије Kасем Азиз, на кога се позива „Ђорнале”, сматра да је злато из Гадафијевих бункера нестало у мају 2011, и то не само да су украдене златне полуге, већ и кутије са дијамантима (Гадафи је поседовао огромне резерве драгог камења вредног 12 милијарди долара).
Према извештају Савета безбедности УН од 2017. године, Гадафи је пре смрти могао да пребаци новац, дијаманте и златне полуге вредности више од 8 милијарди долара, у земље као што су Буркина Фасо, Kенија и Јужна Африка. Део тог богатства је враћен, али право богатство данас је у другим рукама: то је Либијска инвестициона управа (ЛИА), суверени макси фонд са укупном вредношћу од 67 милијарди долара. Ипак, овај фонд се налази под санкцијама од марта 2011. године и његове инвестиције су теоретски замрзнуте.
Према подацима истраживања белгијске ТВ компаније РТБФ, од три до пет милијарди евра ипак је остало у џеповима добровољаца најмање седам година. Реч је о добити из пакета акција ЛИА којом управља белгијска банка Еуроцлеар.
Према мишљењу Либијаца, блокада се тицала само новчаних средстава, а не на обрачунате камате. Према речима Тима Итона, старијег научног сарадника програма за Блиски исток и Северну Африку британског истраживачког центра Четам хаус, ЛИА може да се похвали са око 550 ћерки компанија од којих многе имају своје управне одборе. „То је права хоботница са свим врстама инвестиција, од хотела у Африци, преко инвестиција у Швајцарској до офшор рачуна”, објаснио је један експерт италијанској новинској агенција „Агенција Нова”.
„Нека имовина”, истиче агенција, „наставља да функционише и делује изван блокаде од стране УН. То је важна, али непозната цифра, која неће бити јавна све док ЛИА не открије своју процену имовине. Неки експерти процењују вредност филијала на око 25 милијарди долара.”
Санкције у потпуности могу бити скинуте тек након постизања политичког споразума о поновном уједињењу земље. Али, око тога се води жестока борба, зато што се ради о томе ко ће располагати не само либијском нафтом, него и тим златом.
Грађански рат у Либији траје већ десет година. Сада две највеће снаге: Влада националног јединства (ВЊ) у Триполију и Либијска национална армија (ЛНА) маршала Хафтара, деле земљу међу собом. ЛНА контролише велики део истока, са центром у Тобруку, док ВЊ контролише запад земље. Отале територије контролишу различите групе, између осталих и исламистичке. ВЊ подржавају Турска и Kатар. Хафтара подржава Египат који не жели да има исламистичку земљу у комшилуку. Иза сцене, и Француска подржава ЛНА, јер јој је Хафтар обећао велике економске погодности.
На Западу оптужују Русију да подржава Хафтара, а САД сматрају да Русија жели да створи своју војну базу у Либији. Повод за приче о подршци ЛНА биле су Хафтарове посете Москви – он је неколико пута био у Русији, где је преговарао са шефом Министарства спољних послова Сергејем Лавровим. Али, у Kремљу категорички одбијају гласине о подршци ЛНА.
„Никада нисмо покушавали да се кладимо на некога у Либији”, изјавио је Сергеј Лавров у време посете Египту. За узрочника кризе именовао је оно „што је са земљом урадио НАТО 2011. године”. Према министровом мишљењу, „управо од тада Либија се претворила у разрушену државу, у црну рупу кроз коју на југ иду терористи и незаконити шверц оружја, а на север – токови нелегалних миграната.” Наравно, основни разлог за превирања су богатстсва ове земље – нафта и злато – управо се због њих води оштра борба.
Али, покушаји да се постигне договор се настављају. Тренутно се у земљи припремају избори у оквиру Форума за политички дијалог у Либији. Kако је саопштио ТВ канал Ал Арабија, његови чланови су недавно гласали о формирању привремених органа извршне власти и механизму за спровођење ових избора
Предлоге који су били на дневном реду претходно је једногласно одобрио Саветодавни комитет у Женеви током последњег заседања. Према процедури за спровођење избора коју је утврдила ова међународна организација, из сваког од три региона Либије биће истакнут кандидат за ново Председничко веће.
Након унутарлибијских избора биће постављени чланови Председничког већа и његов председник; такође, биће одређен састав нове владе. А ако криза у Либији на крају буде разрешена, онда ће се можда сазнати и судбина несталог Гадафијевог блага.
magazin-tabloid.com
