Недавна појава Ордена Милоша Великог првог степена на сајту канадске аукцијске куће “Емедалс”, покренула је питање где су ордени династије Обреновић и шта је из те колекције сачувано до данас.
Виши кустос Војног музеја у Београду Душанка Маричић подсећа да је та институција, чији је оснивач краљ Милан Први Обреновић, претрпела велика разарања током два светска рата и у пљачкама 1915, 1941. и 1944. године нестали су бројни музејски предмети који су припадали српским династијама.
Златни орден Милоша Великог продаје се за 240.000 долара
Обновљени Војни музеј у Краљевини Југославији имао је одељење народне династије Карађорђевић и одељење осталих народних династија, а постојала је и просторија посвећана династији Обреновић са изложеним портретима владара, бистом и одликовањима.
Ордење у музеју
У Војном музеју данас је преостало само неколико ордена који су припадали краљу Александру Првом Обреновићу: Ланац ордена за војне заслуге војводске куће Олденбурга, Звезда руског ордена светог Александра Невског првог степена, турски Орден Меџидије првог степена и Звезда бугарског ордена светог Александра Невског другог степена.
Маричић каже да се у Војном музеју чува и Орден Милоша Великог трећег степена, који је оштећен и недостаје му немањићка круна, а којим је 1899. године одликован Марко Лазаревић, тада на положају државног секретара.
Ко је носио ордење Обреновића?
Народни музеј чува примерке трећег и четвртог степена истог ордена који је као највиши орден Краљевине Србије додељиван за нарочите заслуге за династију Обреновића, док примерци првог степена се налазе по приватним колекцијама.
Сматра се да је нешто више од 200 примерака тог краљевског ордена додељено од 1898. до 1903. године, а први степен су носили краљ Милан Први Обреновић, краљ Александар Први Обреновић, краљица Наталија, краљица Драга, аустријски цар Фрања Јосиф и персијски шах.
Краљ Александар кум цара Николаја Романова
Маричић претпоставља да је орден, који је понуђен на продају на сајту куће “Емедалс”, луксузне израде са великим бројем специјално обрађених дијаманата, припадао руском цару Николају Другом Романову, куму краља Александра, и да је специјално израђен за њега, јер се ордени царске Русије одликују тако раскошном и скупоценом израдом.
Она наводи да су посебне наруџбине – ордени богато ускрашени дијамантима биле уобичајене крајем 19. и почетком 20. века и да би се могла потврдити претпоставка да је поменути орден припадао руском цару, ако би се дошло до неког његовог портрета, јер један тако изузетан орден морао је бити забалежен на неком од портрета.
Богата колекција одликовања
Маричић каже да је немогуће реконструисати шта се све налазило у колекцији Војног музеја када су у питању ордени династије Обреновић, јер су и писани трагови уништени и верује да се по иностраним музејима налазе одликовања која су добијали страни владари и друге личности у оквиру дипломатских односа.
Војни музеј има богату колекцију одликовања која обухвата одликовања Кнежевине и Краљевине Србије, касније Југославије, затим Кнежевине и Краљевине Црне Горе, одликовања из Другог светског рата, углавном са фашистичким обележјима, колекцију одликовања везану за НДХ, страна одликовања из 19. и 20. века, повеље и дипломе везане за одликовања.
Највише ордења исковано у СФРЈ
Највећи број ордена, према речима Маричић, искован је у социјалистичкој Југославији, са развојем индустријске производње.
Крајем 19. века ордени су израђивани у специјалним радионицама, нарочито су биле познате бечке радионице, доста је добрих радионица било и у Немачкој и Петрограду и доста тога се радило ручно.
Индустријска прозиводња олакшала је израду ордена, појавила се и легура томбак која је јефтинија, док се раније све радило од сребра и злата.
Најређи и најскупљи
Најређи и најскупљи српски орден је, према речима више кустоскиње Маричић, Орден Слободе, који је додељивао Јосип Броз Тито за изузетне заслуге, а добило га је само девет личности. Ручно је израђиван од злата и украшаван рубинима и дијамантима.
Маричић наглашава да је највреднији орден за српски народ Орден Светог кнеза Лазара, који је установљен 1889. године, за време краља Александра Првог Обреновића, поводом 500 година од Косовске битке, са правом да га носи владар и пунолетни престолонаследник.
Орден је осмислио Михаило Валтровић и нацрти се налазе у Историјском музеју Србије, а на портретима се види да су га носили краљ Александар Обреновић и краљ Петар Први Карађорђевић.
Нестали у Другом светском рату
Маричић каже да су, према њеним сазнањима, постојала само два примерка и да су нестала у вихору Другог светског рата, као и многа друга вредна одликовања.
У новом систему одликовања Републике Србије обновљен је Орден Белог орла само је добио мачеве и додељује се за војне заслуге.
Враћена је и медаља за храброст Милош Обилић, само што је добила ново ликовно решење, а обновљен је и Орден Карађорђеве звезде.
Танјуг