Нико у здравству не зна где су и шта раде запослени мимо уговора са РФЗО, због којих држава губи пет милијарди годишње
ГДЕ се, међу 104.500 званично запослених у здравству, сместило још њих 13.600, колико је према рачуници Министарства здравља запослено мимо уговора са Републичким фондом здравственог осигурања? Којег су профила и на којим пословима раде? То, изгледа, тренутно нико прецизно не зна!
У Министарству здравља ”Новостима” је у четвртак речено да немају ни попис ”прекобројних”, ни списак установа које су према својим потребама запошљавале нове кадрове.
Једини попис којим располаже Министарство је последњи пресек броја запослених од 31. децембра 2010. године. По њему је у систему било укупно 113.866 људи. То је за 9.366 више него што признаје РФЗО, из чије касе се исплаћују зараде за званично уговорена радна места. Иако од тада није било ”скенирања” запослених, у Министарству су, изгледа, зарачунали да је тренд запошљавања ”прекобројних” настављен и прошле године и да се попео још за бар 4.000.
– У здравству је мимо уговора са Фондом запослено 13.600 људи – тврди Зоран Станковић, министар здравља. – Само за њихове зараде здравство је годишње на губитку од пет милијади динара.
Новац за плате радника које су запослиле ”на своју руку”, здравствене установе не добијају из касе здравственог осигурања, већ их исплаћују ”из самосталних прихода”. Али, то је, ако је тачна рачуница министра Станковића, неизводљиво.
– За плате тих 13.600 запослених издваја се 8,7 милијарди динара, а све установе су кроз комерцијални програм за годину дана зарадиле укупно 5,8 милијарди – процењује Станковић у изјави ”Новостима”. – Од тог прихода половина ”иде” за лекове и потрошни материјал.
Према томе, произилази да директори морају део новца који добију за функционисање здравствене установе да преусмере за плате запослених мимо уговора са РФЗО. А, можда је у неким установама баш такво пословање делимично довело до укупно 33,4 милијарде динара дуга у којима тренутно ”грца” здравство.
НАЈВИШЕ СРЕДЊЕГ КАДРА МЕЂУ 113.866 пописаних у здравству, 21.054 је лекара, 2.242 стоматолога, 2.036 фармацеута. Средњу стручну спрему има 57.478 запослених у здравству, а вишу 7.903. Поред њих, у здравству ради и чак 28.093 запослених немедицинских струка.
За многе је, ипак, највећи апсурд ”непланско” запошљавање у систему где свакој болници недостају медицинске сестре, анестезиолози, радиолози… Само Клиничком центру Србије према нормативима фали чак 1.000 медицинских сестара, а директор др Ђорђе Бајец, сматра да би оптимално било да се запосли бар 600 сестара и 100 лекара. Генерално, здравство Србије ради са 30 одсто сестринског кадра мање него што је потребно, а процењује се да здравственим установама недостаје и око 300 анестезиолога.
– Читава ствар се превише политизује. Формално је питање да ли је запошљавање тих људи уговорено са РФЗО или није, а чињеница је да су они потребни здравству и само због инертности плана мреже запослени су на тај начин – каже за ”Новости” др Татјана Радосављевић, директор Лекарске коморе Србије. – Директори установа су у незавидној позицији, јер од када је укинут допунски рад не могу да зараде кроз комерцијалне програме да би платили те људе, а не могу ни да их отпусте јер немају за социјални програм.
БРОЈКЕ
8,7 милијарди динара плате прекобројних
5,8 милијарди укупна зарада клиниЧких центара
33,4 милијарде динара тренутни дуг здравства
Новости
