01.11.2012. –
Ових дана немачко издање Билд саопштило је да се сваке године у Немачкој опере 10 милијарди евра. Шта више, 2011. године обим датог криминалног заната увећан је за 17%, достигавши највиши ниво од 1993. године – када је у земљи био усвојен закон о супротстављању прању новца. При томе црне милијарде у Немачку стижу из Европе, а на прво место у својству извора експерти стављају Италију.
Није тајна да данас у ЕУ многи са надом гледају у Немачку као једини реални фактор који је у стању да изведе из кризе зону евра. Ипак са исто тако великим надама на Немце гледају криминални посленици. За њих немачка финансијско-економска моћ и политичка стабилност гаранција су њиховог сопственог успеха. Тако да појава италијанско-немачке везе за прање новца није ни мало случајна, истакао је у разговору за Глас Русије председник Института високе школе геополитике, главни уредник италијанског листа Геополитика Тиберио Грациани.
– Мафија делује као паразит: напада здраве државе и структуре. То што се дешава са Немачком није случајно, посебно узимајући у обзир актуалну европску кризу. Мафија осваја јаке земље и при томе их удара у слаба места. Немачку европљани виде као стабилну и у економском и у политичком погледу. Али испоставља се да и тамо постоје слаба места која може да искористи у своје сврхе криминални свет.
Заиста, огранизовани криминал успешно користи у својим интересима јаке стране Немачке државе – њен јак законодавни ситем, развијеност демократских институција, ниску корумпираност различитих служби по европским мерилима, стабилно и високоликвидно финансијско тржиште. Управо ове предности Немачке на парадоксални начин отежавају супротстављање прању новца. Оне омогућавају криминалцима да користе разне легалне канале- подвукао је у интервјуу за Глас Русије професор Немачког института за међународну политику и безбедност Фонда за науку и политику Ханс-Хенинг Шредер:
– Чланак у издању Билд само је оголио проблеме, који постоје у Немачкој око прања новца. Банке не треба да прећуткују сличне случајеве као што се то често дешава. Ако сазнају за прање новца, ако се појављују макар неке сумње, оне треба да пријављују ове процесе. Али ако у банкама макар теоријски може да се постигне транспарентност, у случајупрања новца преко приватних лица и предузећа, то је много теже учинити. За Немачку супротстављање прању прихода европских криминалних структура заиста је велики проблем.
Ипак било би очигледно појединостављивање водити проблем искључиво на неефикасна дејства одговарајућих немачких служби. У данашњој ЕУ постоји разграната мрежа „праоница новца“ и Немачка је само један њен чвор, рекао је слушаоцима Гласа Русије експерт у области сиве економије, професор аустријског Универзитета у Линцу Фридрих Шнајдер.
– Немачка је патуљак у прању новца. Италија пере годишње од 60 до 80 милијарди евра, читава Европа 360 милијарди. Новчани токови долазе у Немачку зато што је тамо већи профит и поузданост финансијског система. Али реч је већ о опраном новцу. Наравно, најефикасније средство у борби против овог зла је уништавање криминала као таквог. Тада се новац не би прао. Ипак јасно је да у условима либерализације тржишта капитала са отвореним границама то је практично немогуће учинити. Са друге стране, не желимо и не можемо да се вратимо регулисаним и контролисаним токовима капитала. Уз то немамо међународне органиазције које су у стању да ефикасно гоне оне који перу новац. Зато борба против овог зла храмље. Могуће је наравно пооштрити законе, искомпликовати плаћање готовином. Али најбоље је уклонити узроке криминала, ликвидирати трговину љдима и наркотицима. Тада ће криминалу пасти приходи и мање ће се новца прати.
За сада је проблем организованог криминала далеко од решења. Помоћу прања новца мафија се богати, јача, шири се и пере још више. Све су активније у том криминалном бизнису земље Централне и Источне Европе. Ево шта се може наћи у поверљивим документима из амбасаде САД у Софији. Они су датирани 2005. годином – али од тада ситауација се очигледно није опоравила: Сила организованог криминала и његова некажњивост је вероватно најозбиљнији проблем савремене Бугарске. Бугарски организовани криминал се посебно активно бави прањем новца у међународним размерама, незаконитим прометом наркотика и фалсификовањем новца. Специјалитет бугарског криминалног света је фалсификовње долара и у све већем обиму евра. Из Бугарске лажне монете иду у Француску, Грчку, Италију, Шпанију, у исте те финансијске праонице.
Комитет УН за борбу против криминала соапштава да се у свету сваке године опере више од трилион евра. Када би овај новац отишао у добре сврхе борбе против кризе!
