“Где су документа договорена с ММФ”

Београд — Економиста Стојан Стаменковић казао је да се намеће питање зашто српска влада није објавила садржај свих договора са Међународним монетарним фондом.

Стаменковић је казао да се ти документи налазе на сајту ММФ-а, али да их овде нико није објавио или превео “како би се сви упознали са оним што смо прихватили, а не да се упознају кап по кап, кашику по кашику”.

“Питао сам за струју, кажу нису хтели да објаве док ММФ не објави и док не одобри њихов борд директора. Ја се питам када су све мере у меморандуму – да ли ја на свему инсистирао ММФ или ми дошли до тога, а онда чекалли да ММФ то потврди””, казао је Стаменковић на представљању новог броја Макроекономске анализе и трендови.

Он каже да не тврди да је то тако, али да се то питање намеће.

Стаменковић каже и да му је чудно ште су на Копаонику говорило о аранжману са ММФ-ом “а види се да га нису прочитали, не знају о чему се ту ради”.

Он каже да је аранжман с ММФ-ом не само актуелан данас него да ће бити актуелан и наредне три године.

“То што се ми поносимо њиме.. Ја спадам у оне људе који мисле да нам је потребан али можемо да се радујемо тек када прођемо тромесечне контроле, доста је посла пред владом и носиоцима економске политике”, наводи Стаменковић.

Он демантује тврдње да се аранжман тиче само фискалних мера и санирања дугова, напротив, како каже, аранжман ће имати утицај за дугорочне мере- подизање раста, конкурентности, стварања здравог економског амбијента, а даље и стварање простора за нова радна места.

Стаменковић је упозорио и да ће ниво јавног дуга остати опасно висок упркос мерама фискалне консолидације.

“И предстоји нам опасност и од каматног шока”, истиче он.

Држава могла и без акцизе, ако већ има пара
Говорећи о најављеном повећању цене струје, Стаменковић каже да се половина предвиђеног повећања од 15 одсто односи на оно што ће ићи ЕПС-у а половина је акциза која иде држави.

Стаменковић сматра да је требало сачекати са увођењем акциза на струју додајући да би у том случају пораст цене струје могао бити бар упола мањи.

“Ако је тачно да је прилив буџетских прихода бољи него што се рачунало приликом предлагање буџета, акцизе на струју су се могле увести системски, али са стопом нула у овој, првој години, као што је то учињено у неким другим земљама”, рекао је Стаменковић.

Према речима Стаменковића, предвиђени пораст цене електричне енергије за 15 одсто директно ће се одразити на пораст потрошачких цена за 0, 8 до 0,9 одсто, а како је додао, са индиректним ефектима ” то ће се попети изнад један одсто”.

Он је упозорио да ће се то одразити на реалан пад потрошње која се већ потискује наниже фискалном консолидацијом.

“Да ли је пораст цена електричне енергије морао бити толики у ситуацији кад је годишња инфлација мања од два одсто или је у овом тренутку могао бити бар упола мањи”, упитао је Стаменковић.

Б92