У тридесет пословних банака, држава Србија данас има само 11,17 одсто капитала, док је остатак у рукама странаца. Укупан капитал свих банака у Србији данас је 334,5 милијарди динара или 2,9 милијарди евра, иако је он фактички, када је уплаћиван у еврима износио 3,8 милијарди евра, али услед пада вредности динара банке су до данас изгубиле 900 милиона евра само обичним потезом оловке.

У Србији је данас остало 30 банака, од којих су њих 21 у скоро искључивом иностраном власништву. Три наше водеће банке у укупном капиталу су скоро 50 одсто у страним рукама. То су АИК-банка, Комерцијална банка и Чачанка банка. Са великим степеном вероватноће може се тврдити да ће и ове три банке, веома брзо бити у већинском власништву иностраног капитала. Србији остаје шест банака које у укупном капиталу свих банака учествују са мање од пет одсто.

Након слома Агробанке, Нове Агробанке и Развојне банке Војводине дошло је до слома Привредне банке Београд коју је потопио Богићевићев Фармаком из Шапца. Пре две године нестала је Привредна банка Панчево, која је припојена Банци Поштанска штедионица.

Интересантно је где год Влада Србије има већинско власништво у капиталу банака, оне, као по неком неписаном правилу, одлазе у стечај. Данас Република Србија и њена јавна предузећа имају следеће учешће у капиталу банака: АИК-Банка – ЈП Електропривреда Србије има 4,45 одсто акција ове банке, Комерцијална банка – Република Србија власник је 40,84 одсто акција ове банке, Српска банка – Република Србија власник је 99,06 одсто акција ове банке, Банка Поштанска штедионица – Република Србија има 47,41 одсто, ЈП ПТТ Србија има 49 одсто, Фонд ПИО 2,47 одсто и Фонд за развој 0,07 одсто, што укупно износи 98,95 одсто, Универзал банка – Фонд ПИО има у овој банци 1,39 одсто учешћа у укупном капиталу, Јубмес банка – Република Србија у овој банци учествује са 20,08 одсто капитала, Чачанка банка – Република Србија у овој банци учествује са 28,49 одсто, Дунав банка – ЈП Србијагас учествује у капиталу ове банке са 8,79 одсто, Југобанка Косовска Митровица – Фонд за развој учествује у капиталу ове банке са 30,64 одсто.

Највећи капитал, посматрано у динарима, данас има Раиффеисен Банк са укупно 27,5 милијарди динара, уз учешће у укупном капиталу пословних банака Србије са 8,21 одсто, док првих шест банака имају укупно учешће од 43,63 одсто. Банкарски систем кошта Буџет Републике Србије, кроз куповину благајничких записа, привреду и грађане огромна средства, о чему ће Таблоид писати у једном од наредних бројева.

Када је приспео новац из иностранства за докапитализацију банака он је био у еврима, али је истог дана продат Народној банци и претворен у динаре!

Агенција за привредне регистре је до скоро исказивала капитал банака у еврима, а потом је исказан у динарима. Капитал у еврима износио је 3,8 милијарди евра, али услед прерачуна у динаре, по средњем курсу на дан уписа у Регистар, он је сведен на 334,5 милијарди динара, или по данашњем курсу на само 2,9 милијарди динара. По том основу банке су изгубиле 900 милиона евра!

То су требале да надокнаде из текућег пословања, да би одржале реалну вредност капитала. Али многе од њих нису, јер рачуновође немају обавезу да одрже реални капитал, па се, ево чуда, и банкама топи капитал.

Миодраг К. Скулић

Таблоид