Генерал Александар Васиљевић. Сведок или тужилац (јајара)?

На суђењу Радовану Караџићу у МТБЈ, у својству сведока одбране појавио се генерал Александар Васиљевић. Није то прво појављивање генерала Васиљевића у сали Хашког трибунала. Он је већ сведочио у процесу против Слободана Милошевића, и то као сведок тужилаштва.[1] И тада се није показао баш убедљивим. Мислим да је то урадио смишљено, јер је под притиском био приморан да буде сведок тужилаштва МТБЈ. Наравно, није пристојно генерала излагати притисцима, али ипак, имао је разлога за страх: у оптужници против Милошевића А. Васиљевић је именован као учесник у “удруженом злочиначком подухвату”.[2] Ипак, ако је у односу према другим учесницима УЗП тужилаштво МТБЈ подигло и појединачне оптужнице, то није учињено и за А. Васиљевића. То је било помало чудно, све док генерал није био позван да сведочи против С. Милошевића. Замисао трибунала постала је очигледна: сведок који се налази између слободе и затвора, даће потребна сведочења…

Међутим, у процесу против Радована Караџића ми смо видели потпуно другачијег генерала Васиљевића. Иако је и овде било притисака, и Радован Караџић је био принуђен да захтева од суда да изда налог о имунитету А. Васиљевића за време његовог путовања у Хаг, као и у односу на налог за његово хапшење који је издала хрватска власт. Но, у односу на сведочење у случају С. Милошевића, сведочење у процесу против Радована Караџића суштински се разликовало. Као прво, А. Васиљевић није добровољно сведочио као сведок заштите, а као друго он је дао тако важна и тако уникална сведочења, да се тужилаштво почело нервирати. И заиста, по питању његовог сведочења, нико од А. Васиљевића није знао више. И није ни пожељно да ико зна више – јер је генерал Васиљевић био начелник војне контра-обавештајне службе Југословенске Народне Армије.

Након прегледања исказа генерала Васиљевића, тужилаштво трибунала је затражило од суда да се искључи већи део његовог сведочења. Тужилаштво је тврдило да се сведочења генерала о дејствима албанских, хрватских и словеначких сепаратиста на разбијању СФРЈ “не односе на предмет”, тврдећи како тај период “излази изван временских оквира Оптужнице”. Тешко је уопште смислити глупљу тврдњу! Тачније, не глупљу, него безобразнију – јер у оптужници против Радована Караџића тужилаштво је само доставило сведочења која се односе на период који се односи на време пре Оптужнице. На процесу су већ наступала двојица стручњака-историчара. На тај начин тужилаштво жели да право на “историјску интерпретацију” догађаја који су произашли током рата, остави само за себе. И јасно је због чега. Тужилаштво се плаши да сведок тако високог нивоа може да пружи сведочења кривице реалних злочинаца. Узгред, тужилаштво је посебно замолило да се не узму у обзир сведочења А. Васиљевића о политици страних сила према растурању Југославије![3] Шта се овде може додати – да су хашки тужиоци не само покварени и подли, него су још и смешни! Као у руској пословици – “На лопову гори капа”…

Треба приметити да је писмено сведочење А. Васиљевића у свом великом делу редактирано (то јест – говорећи простим језиком – строго поверљиви).[4] Тако међупотпуно тајновитим деловима његовог писменог сведочења можемо истаћи: “Покушај хапшења Мартина Шпегеља”[5] и “Блокаду здања ЈНА од стране хрватских снага”[6] – трибунал је одлучио да о овоме генерал јавно не проговори ни речи. Друге делове такође је сложено читати, јер су редактирани њихови велики делови (на пример делови “Непријатељска делатност у односу на Уставни поредак СФРЈ и против ЈНА”[7] или “Делатност страних обавештајних служби у СФРЈ”).[8]

Упркос свему, чак и после редакције, сведочење генерала Васиљевића остаје упечатљиво. А. Васиљевић је сведочио о томе како се руководство Хрватске и Босне и Херцеговине припремало за рат. И о томе ко је тако брижно помагао да се тај рат покрене. А. Васиљевић је говорио о томе како је војна обавештајна служба добила информације о делатности страних специјалних служби ради организовања дестабилизације унутрашње ситуације у СФРЈ. Генерал је причао о томе како је тим службама за њихове планове са елементима насиља био неподобан тадашњи лидер Марко Веселица, па је акценат стављен на Фрању Туђмана, који је у високом степену пристао на предвиђену му улогу.[9] А. Васиљевић је до у детаље говорио о својим сусретима са А. Васиљевићем, који је, бавећи се наоружавањем своје партије, покушавао да се представи као неко ко нема појма ни о чему, и о много, много другог.

У целини гледано, сведочење генерала Васиљевића нису била само сведочења сведока. Његово сведочење представља оптужницу за истинске злочинце, који су плански припремали рат у бившој Југославији. То јест, сведок је иступио и у својству тужиоца. После смрти Туђмана и Изетбеговића тужилаштво МТБЈ је утврдило, молићу лепо, да су и против њих спремали Оптужницу, али “нису успели” јер је смрт избацила Туђмана и Изетбеговића из редова будућих оптуженика пред МТБЈ. Ми нисмо толико наивни да би веровали на реч Хашком трибуналу. А покушаји тужилаштва МТБЈ да изостави део сведочења генерала Васиљевића, представља убедљив доказ да је трибунал лагао. Из сведочења генерала Васиљевића се јасно види да су и Туђман и Изетбеговић били инструменти у рукама западних влада. Оних истих који су и организовали МТБЈ.