Данашња самозвана „политичка елита“ нема право да тргује са Косовом и Метохијом, да га преда нити да га изда. Треба јасно рећи да је дискусију и разговоре око Косова и Метохије покренула прошла и актуелна власт под притиском и „наредбом“ Запада, пре свега САД и Немачке.
Такозвани „друштвени дијалог“ је фарса и другачији назив за припрему јавног мњења у српском народу за предају Косова и Метохије терористима бивше ОВК и легализацију лажне државе Косово. Пошто власт одлично зна да народ не дозвољава предају и издају Косова и Метохије, онда се припрема „широка друштвена расправа“ као параван за самовољу и неуставне одлуке власти.
Ако власт жели да мења уставно-правни статус Косова и Метохије онда мора да распише референдум у Р. Србији па ће резултати референдума бити обавеза за власт. По питању статуса Косова и Метохије треба да се на референдуму изјасни српски народ и у Р. Српској, Црној Гори и дијаспори.
Народ је носилац суверенитета и територијалне целокупности Србије а не било која бивша, актуелна и будућа власт. Доношење одлука мимо воље народа имаће за последицу поништавање споразума у будућности и кривично процесуирање свих оних који, мимо закона и Устава, предају део националне територије. Изнад те одговорности је морална и историјска одговорност пред народом и будућим поколењима.
Косово и Метохија је отето силом, окупирано и на њему функционише мафијашка власт лажне државе Косово. Докле год на Косову и Метохији бораве окупационе трупе нема услова за тзв. друштвени дијалог нити за успостављање добросуседских односа са Албанцима.
Оно што је силом отето силом, једино се може вратити силом у будућности у промењеним међународним околностима, јер Албанци на Косову неће пристати ни на какав компромис изузев отцепљења целе територије Покрајине. А управо компромис јесте решење косовке кризе. Предаја Косова и Метохије терористима није компромис него издаја највишег националног интереса.
Не треба нико да „вечити мир“ и добре односе са Албанцима тражи у предаји духовног средишта српског народа – Косова и Метохије. Србе не треба плашити ратом у коме ће учествовати њихова деца. Срби ће увек, као и кроз историју, бранити свим средствима националне интересе, па и Косово и Метохију, ако треба и оружјем. Није први пут Косово отето нити окупирано. Све неразумне и осионе империје су га намерно кидале из срца српском народу, почев од Отоманског царства, фашистичке Немачке и НАТО, пре свега САД и Немачке. Пропале су све те империје а и НАТО је на добром путу да постане реликт прошлости, као омражена и осиона сила која је донела несрећу многим народима света. Српски народ је увек имао стрпљења да дочека слободу свог Косова и Метохије. Дочекаће то време поново, па зато не треба нико да жури и да покуша да легализује отимање Косова зарад пријема у некакву ЕУ.
Није случајно да власт у Србији медијски доста убрзано и нервозно говори о „друштвеном дијалогу“ о Косову и Метохији, након посете Вучића САД. Важна ствар за САД јесте ширење и јачање НАТО на простору Балкана, нарочито имајућу у виду да постоји могућност да се неке земље које још нису постале чланице Алијансе „окрену Русији“. Тако размишља и делује администрација САД, без обзира на формалну промену власти на нивоу председника. Поред САД и Немачке и Турска је веома заинтересована да Србија „призна реално стање“. Турци су покуповали нека важна предузећа и на Косову и у Македонији, као и чиновници америчке администрације која је извршила агресију на СР Југославију.“
Овај текст пишем као академски радник и официр, са намером да се самозвани визионари и предводници актуелне власти дозову памети и одустану од посла који ће их сигурно сврстати у људе који су нанели зло и ненадокнадиву штету по српске националне интересе. Свестан сам да ћу на овај начин изазвати бес и осионо понашање појединаца, али то је њихов проблем. Ја на овај начин учествујем у истинском друштвеном дијалогу око Косова и Метохије а учинићу све да и невладина организација ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ одржи научну конференцију у октобру на ову тему, те да резултате те конференције понуди јавности.
Није добро што се свако ко се усуди да каже аргументовано и супротно налозима Запада преко режимских медија сатанизује у људском и моралном смислу. Очигледан пример за то је однос „Пинк телевизије“ према проф. др Слободану Самарџићу, угледном човеку и академском раднику. Доживели смо морални суноврат да један „јуловски тајкун“ Мире Марковић изиграва моралну громаду и држи предавање професору Самарџићу и малтретира грађане својим небулозним саопштењима. То је једна невиђена срамота и слика стварности у Србији данас. Није добро ако ће тако да прођу сви они који другачије мисле о Косову и Метохији и дрзну се да противрече намерама власти у Србији и плановима ЕУ и НАТО. Прво су „ућуткани“ Срби на Косову и Метохији, па сада треба да се умире и маргинализују они Срби у Србији, Црној Гори и Р. Српској који не дозвољавају одцепљење КиМ.
Патриоте Србије никада неће пристати на предају Косова и Метохије, а Србија је историјски и огромном већином патриотска држава. Ако се желе добри односи са Албанцима онда се не могу градити на губитку српске територије. Када српска војска буде поново на Проклетијама, онда се може говорити о повратку суверенитета Србије над Косовом и Метохијом и поразу концепта тзв. Велике Албаније. Привремене власти у Приштини могу и саме пристати да без рата признају суверенитет државе Србије. То би био разуман потез али тренутно немогућ, јер су управо водеће силе Запада створиле ту лажну државу. Нека та сепаратистичка власт у Приштини размишља колико ће им трајати та држава и када ће се поново пробудити једног дана у Србији.
Сваки човек као појединац, без обзира коју државну функцију обавља, може да тргује својом дедовином а не никако са државном територијом и да прихвата „реалност“. Да смо прихватали реалност на такав начин, Србије и српског народа данас не би ни било. Људски век је веома мало време за историју и за доношење историјских одлука. Косово и Метохија није власништво никога у Србији појединачно, нити било које власти, Цркве, академске јавности и слично. Жалосно је што се на челу многих академских институција у Србији данас налазе партијски послушници спремни да изјаве и ураде све зарад личних интереса. Зато НАРОД МОРА ДА СЕ ПИТА НА РЕФЕРЕНДУМУ.
„Време је да као народ престанемо као ној да забијамо главу у песак, покушамо да будемо реални, не допустимо да изгубимо или некоме предамо оно што имамо, али и да не чекамо да ће нам у руке доћи и оно што смо одавно изгубили“ – навео је Вучић у ауторском тексту објављеном у дневном листу Блиц, у коме пише о томе зашто је Србији потребан унутрашњи дијалог о Косову. Вучић је оценио да је време да Србија “ради, размишља и побеђује без сукоба“. “Решење не лежи у нашим митовима и сукобима, али са друге стране не лежи ни у негирању и одрицању од свих наших националних и државних интереса,“ рекао је Вучић и оценио да “Србија није за потцењивање, упркос чињеници да Албанци у спровођењу националних идеја имају подршку западних земаља“.
Председник је оценио да је за напредак Србије неопходно бар разрешити косовски проблем: „Да би наш напредак био сталан и одржив, морамо, ако ништа бар да покушамо да разрешимо косовски, Гордијев чвор, а не да се кријемо и најтежи терет остављамо нашој деци.“
Ове речи саме за себе говоре и народ их неће у души другачије протумачити него као неодговоран чин и трговање са националним вредностима које нису за продају. Кроз историју српског народа, свако ко је покушао да „тргује“ са Косовом и Метохијом без обзира на тренутни углед био је брзо омражен у свом народу и то највише од оних који су били његови ватрени обожаваоци. Ове речи звуче злокобно и само неук човек у њима неће препознати почетак кампање за припрему јавног мњења у Србији да остане миран у времену које долази, како би се под притиском Запада суштински предало Косово и Метохија а јавно се то приказало као „историјски споразум са Албанцима“.
Без обзира на медијску кампању која се захуктава, фарса од дијалога неће проћи у народу. Постоји критична маса политичких субјеката и организација које неће дозволити да се спроведе испланирани сценарио и која ће тражити референдум око Косова и Метохије. Доста је прозападних тзв. политичких странака, невладиних организација и самозваних аналитичара који ће се за велики новац укључити у кампању око издаје Косова и „историјског договора са Албанцима“, али тај прљави новац неће успети да упрља и окаља душу народа. Већ су почели да се јављају пропали политичари и аналитичари, остали ће то урадити мало касније, као и поједини представници академске јавности.
„Српски покрет обнове (СПО) подржао је данас иницијативу председника Србије Александра Вучића да се отвори унутрашњи дијалог о Косову, јер то залагање представља политику реалности. Наша странка ће активно учествовати у овом дијалогу и понудиће своје конкретне предлоге да Косово више не буде симбол смрти и пораза, него симбол борбе за живот и победу земаљске, а не небеске Србије – наведено је у саопштењу.“ Додаје се да странка дели став Вучића да је „време да Србија ради, размишља, добија и да побеђује без сукоба“, с циљем да се „за Србију отворе путеви политичке сарадње и економског напретка који воде у Европску унију“.
Као чланица Европске уније Србија ће бити у прилици да на Косову максимално заштити сва права и сигурност Срба и српског религијског и историјског наслеђа – саопштио је СПО. Непризнавањем стварности не може променити стварност. То су речи Вука Драшковића и потпуно очекиване од личности која се претворила у своју супротност из раних деведесетих година прошлог века.
Зарад личних и партијских интереса коалициони партнери подржавају Вучићев предлог, а Ивица Дачић истиче да без трајног решења питања Косова, Србија неће моћи да настави даље. „Променама на међународном плану и новим положајем Србије као кредибилног и поузданог партнера, створили су се услови за покушај да се дође до трајног решења. За јаку позицију Србије неопходно је да се на унутрашњем плану разговара о даљој стратегији око Косова и Метохије“, рекао је Дачић.
Двери имају јасну поруку – од компромиса о ком Вучић говори, нема ништа: „Да ли је можда незадовољан оним што је урадио у задњих пет година па нема храбрости и снаге да призна да је чинио грешке и треба му подршка за заокрет, ми бисмо наравно то подржали и одазвали се том позиву, али уколико неко жели да направи алиби, да се накнадно валидира све сто урађено у претходних пет година, Двери у томе неће учестовати“, каже Срђан Ного из Двери.
Иако поздрављају жељу за дијалогом, опозицији је чудан такав захтев јер Вучића, како кажу, до сада није било брига за ставове других.
„Позив је логичан и треба отворити дијалог и ДС је увек поздрављала спремност на дијалог. Међутим, јасно је да је атмосфера у нашем друштву и посебно однос председника Вучића према онима који различито мисле, да ли били политички неистомишљеници, медијски, људи из јавног живота, па је пре свега потребно променити атмосферу у којој ће се одвијати један цивилизовани дијалог“, изјавио је Горан Ћирић из ДС.
Српски председник Александар Вучић отвара „унутрашњи дијалог о Косову и Метохији“ вероватно из неког њему знаног разлога или добијеног „задатка“, чију основу чини неопходност да се призна „реалност ситуације на терену“. Ако је потребно да народ да одговор онда је то референдум. Када се у земљи са неоколонијалном управом о кључним питањима која одређују суверенитет и независност земље, на дијалог позивају само одређене институције, које се од момента успостављања таквог режима не супротстављају или отворено игноришу изазове који се тичу суверенитета, независности, националне безбедности, очувања националне самосвести, историјске традиције, етичких норми, демократије и људског достојанства, онда заиста постоје легитимне сумње да ће бити остварен резултат који очекује власт.
Шта је смисао покретања унутрашњег дијалога о КиМ? Преамбула важећег Устава Србије и Резолуција СБ ОУН 1244, чије се одредбе морају извршавати, потврђују да Косово и Метохија припадају Србији, да су њен неотуђиви део и духовно-историјско језгро српске државности. Уставни суд Србије прогласио је да је Бриселски споразум из 2013. године, који су потписале актуелне власти, политички, а не правни акт. Бриселски споразум је у супротности са Уставом Србије, па његово извршење није обавезно. Било које активности које крше Устав Србије, Резолуцију 1244 и српско законодавство по питању Косова и Метохије су неуставне и незаконите. Одвајање српске покрајине од Србије, нарушавање територијалне целовитости и суверенитета јесу кривична дела јер су у супротности са вољом српског народа.
Косовски министар иностраних послова Енвер Хоџај дао је 15. јула веома важну изјаву која објашњава суштину новог процеса на Балкану: „Берлински процес нема смисла док се не реше крупна регионална питања», «регион је у некој врсти застоја све док не буде пуног узајамног признања, тј. пуне нормализације односа“. Такозвана нормализација односа између Србије и Косова је неопходан предуслов да дође до поновног уређења балканског региона у оквиру процеса Берлин плус кога је иницирала Немачка. Слично је Немачка радила и за време Другог светског рата, па би могло да се каже – ништа суштински ново.
Европске интеграције Србије имају антисрпски и антируски карактер и то све очегледније испливава у први план. Поглавље 29 аутоматски предвиђа прекид важења Споразума о слободној трговини са Руском Федерацијом, обзиром да се формира јединствени царински простор са ЕУ у односу на све остале земље у свету. На тај начин, испада да је једини смисао поглавља 29 признање Косова и ликвидација Споразума о слободној трговини с Русијом.
Власт у Србији не реагује на базу Бондстил на Космету, али сервилно поступа према налозима Запада, пре свега САД, да се не да дипломатски имунитет Руско-српском хуманитарном центру у Нишу. Овде се одмах намеће питање да ли је српска власт у стању да обезбеди неутралан однос према великим силама. Актуелна власт формално исказује равноправан однос према Западу и Русији, а већ пет година није у стању да обезбеди дипломатски имунитет запосленима у Центру?
Недоследним односом власт у Србији се све више приближава НАТО и ЕУ, отворено газећи изворне националне вредности и интересе. На тај начин, у квазинационалном и у квази проруском дискурсу слави се недемократски и партократски режим, реализује ирационална и у суштини неоколонијална политика која подрива саме основе српске цивилизације, српско национално самосазнање и односе Руса и Срба.
Не може расправу о „коначном статусу“ Косова и Метохије да воде минуле нити актуелна власт и генерација квази политичара који су испољили сву неспособност да очувају суверенитет и територијалну целокупност државе. Њихов резултат јесте такозвани „Бриселски споразум“. Тако и „нова друштвена расправа“о Косову, коју организују они који су директно и свесно кршили Устав, значи пристанак на извршено правно и политичко насиље у погледу Косова и Метохије. Вероватно се намерава да се након „друштвене расправе о Косову и Метохији“ донесе нови Бриселски споразум између Србије и лажне државе Косово, који би био „историјски“ а лажној држави Косово омогућио и формалну афирмацију независности. То је план Запада.
Да је било искрене намере за расправом око Косова и Метохије иста би била спроведена 2012. године, пре потписивања Бриселског споразума.
Устав треба бити оквир за било какву јавну расправу о Косову и Метохији. Било која власт нема мандат да организује расправу нити да доноси одлуке које су неуставне. Ако се жели расправа о Косову и Метохији на други начин, онда је потребно предложити уставне промене, па тек онда спроводити расправу и референдуме о кључним друштвеним питањима. Свака расправа изван овог оквира, је законом забрањена и представља кривично дело. Није дозвољено јавно постављати питања о територијалном уређењу Србије, на начин који није сагласан Уставу Србије.
„Вучић очигледно сада мора да иде на испуњавање свега онога што је потписано и свега онога што спада у Оквирни споразум о нормализацији односа са Косовом из 2013. године, што је и разлог његовог позива на унутрашњи дијалог о Косову“, оцењује Душан Јањић из Форума за етничке односе.
Он наводи које све препреке Србија треба да уклони: „Треба отклонити све баријере пословању, укинути све паралелне институције на Косову које су поновно обновљене; то даље значи прихватити постојање војске Косова; прихватити без икаквих уцена чињеницу да косовски Срби учествују у институцијама Косова; то значи да нема више акција какве су биле против чланства Косова у разним међународним организацијама – у УНЕСКО, у Интерполу и другима, то, дакле, значи да се тиме Србија обавезује да не води активну кампању ни против уласка Косова у Генералну скупштину Уједињених нација.“
Јањић, као добар тумач албанског интереса и западних центара моћи јасно истиче шта то све Вучић још треба да уради: „Ту још увек недостају две важне ствари: да се види шта је његова платформа за Косово и, друго, да се створи атмосфера дијалога. Ми тренутно имамо, захваљујући и Вучићу – наравно, није он једини кривац – једну медијску харангу против свакога ко каже ишта што није у складу са изјавама Вучића. Дакле, мислим да је нешто друго потребно Вучићу и његов текст управо иде у том правцу: како створити једну симулацију дијалога и имати један нови алиби за поделу одговорности за одлуке које су већ донете“, оцењује Јањић.
Водеће државе Запада у континуитету, након окупације Косова и Метохије, вршиле су притисак на власти у Р. Србији да решавање свих питања из мандата УН издвоје под окриље ЕУ, како би се лакше манипулисало кроз тзв. преговарачки процес Београда и Приштине, чији је суштински циљ признање лажне државе Косово. Империја која је створила лажну државу Косово је у одумирању и на срећу човечанства свет постаје све више мултиполаран. Русија и Кина су као суперсиле у стању да значајно утичу на решавање битних безбедносних изазова и на Балкану, па и косовске кризе, али власт у Србији им не да прилику да утичу на тај процес, већ се он одвија у режији бриселске администрације.
Српски народ због огромних страдања у двадесетом веку нема право на грешку и треба да остане доследан у својој историјској мисији и улози праведника и борца за слободу и правду. Ако слепо и поданички Србија буде извршавала налоге оних који су је уништавали, у блиској прошлости, настаће трајне и ненадокнадиве последице по српске националне интересе. Разговори са привременим приштинским властима и преговори које је водила бивша и актуелна власт били су суштински у функцији изградње институција и промовисања независности те лажне НАТО државе. Тај процес је интензивиран када је преговарачки процес из УН суштински пребачен у надлежност ЕУ. Србија је тиме учинила стратешку грешку по српске националне интересе, све зарад обећања ЕУ око наставка процеса „европских интеграција“. Жртвовао се део националне територије за некакву ЕУ у распаду, која је у суштини неравноправна и недемократска бирократија у функцији остваривања интереса водећих држава Запада.
Када су се изграђивали прелази на „административној линији“ према Косову и Метохији, власт је тумачила да то није граница, када су почели наплаћивати царину то је била „административна такса“, када су НАТО и Албанци почели да праве тзв. Безбедносне снаге Косова, онда то није била војска него полиција….И тако годинама власт обмањује народ, и пристаје да нам ЕУ нуди “шаргарепу“ а узима душу и суштину националног бића. ЕУ од Срба прави народ без поноса и части. Све што Албанци на Косову могу и раде, то Срби у Р. Српској не могу. Све су учинили да би расформирали Војску Републике Српске а истовремено формирали војску лажне државе Косово. То је та „доследност“ Запада.
Унутрашњи друштвени дијалог и „историјски споразум са Албанцима“ јесте пројекат Запада увијен у обланду европских интеграција и мантру да ће се сви народи Балкана наћи у ЕУ, па и у НАТО. Ако је то искрена намера Запада, чему онда самосталност лажне државе Косова? То је само „успаванка“ за лаковерне и неодговорне поједине српске политичаре. НАТО и ЕУ су наднационалне организације чије време истиче а учиниле су све против српских националних интереса. Њихов нестанак или смањење моћи утицаја на међународне односе биће разлог за нови почетак и васкрс српске државе и повратак суверенитета над Косовом и Метохијом.
ИЗВОРИ
——————————————-
Blic, 24. 07. 2017 – 06:32h
informer.rs/vesti/politika/144767/PREDSEDNIK-VUCIC-BEZ-DILEME-Resiti-kosovski-Gordijev-cvor-ostavljati-najtezi-teret-nasoj-deci
www.blic.rs/vesti/politika/podska-spo-inicijativi-vucica-da-otvori-unutrasnji-dijalog-o-kim/46b5qqy
rs.n1info.com/a285939/Vesti/Vesti/Vucic-poziva-na-dijalog-o-Kosovu-opozicija-skepticna.html
www.vaseljenska.com/vesti-dana/katnic-tvrdi-da-mu-je-neoborive-dokaze-protiv-gradjana-srbije-rusije-obezbedila-bia/
www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/priznanje-republike-kosovo-mora-da-usledi/
www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/vucicev-sporni-poziv-na-unutrasnji-dijalog-o-kim/
www.slobodnaevropa.org/a/vucic-dijalog-o-kosovu/28635638.html
Генерал-мајор у пензији проф. др Митар Ковач
