БЕОГРАД – “Јовица Станишић, бивши начелник ресора државне безбедности Србије, био је директно надређени Жељку Ражнатовићу Аркану и његовим “Тигровима” који су оперисали на простору Хрватске, а РС Крајину је издао државни врх на челу са Слободаном Милошевићем”, тврди генерал Милисав Секулић, члан Генералштаба Српске војске Крајине.
“На ратишту, упркос великој фами, била је само једна чета Арканових момака. Понашали су се паравојно и арогантно. Он је наступао са покрићем из Београда, јер му је шеф био Јовица Станишић, шеф тајне полиције у Србији. Међусобно су се на западном делу фронта обрачунавали И криминално понашали. Врбовали су најбоље официре Српске војске Крајине, а када су отишли однели су огромну количину оружја и опреме. На њега никада нисмо могли да рачунамо. То су могли неки други”, каже генерал Секулић.
Он објашњава да је београдски режим лансирао причу да је Крајина изгубљена јер Војска српске Крајине није хтела да се бори, чекајући помоћ из Србије. Прогласили их кукавицама, што је, како тврди генерал, велика лаж.
“Капетан Драган је имао легалну јединицу, најбољу у Крајини. Слабо храњену и обучену војску попуњавао је добровољцима и одлично радио на обуци. С друге стране, апетити су расли и учињене су две судбоносне грешке. Прво, одлуком у Београду решено је да се разбије Пети корпус Армије БиХ, како би српске војске из Босне и Крајине овладале западном Босном. На чело би, у договору са Милошевићем, дошао Фикрет Абдић. За тако нешто није било војничке логике. Док се то радило изгубљен је Купрес, што је био узрок пада Дравара, Гламоча, Кључа, Мркоњић Града и Јајца. Друго, Туђман и Караџић су се помагали. Најбољи примјер је операција “Бљесак”, маја 1995. године у западној Славонији. Караџић је изјавио да се неће мешати у односе Хрватске и РСК, чиме је народ оставио на цедилу”, објашњава генерал Секулић.
Генерал Секулић тврди да је саветник Фрање Туђмана Хрвоје Шаринић, био истовремено сарадник Слободана Милошевића у борби против муслимана у Босни и Херцеговини, али да о томе ћути.
“Наређење Милана Мартића да се народ повлачи, када је почела “Олуја” августа 1995. године, директно је утицало да се држава тако брзо распадне, а инструкције су добијене из Београда. Генерал Мркшић је одбио да рекетира градове у Хрватској. Отказао је послушност и Милану Мартићу, врховном команданту, што је класичан државни удар. Генерал Ратко Младић је био спреман да помогне народу у Крајини, али два дана пре напада на РСК, Радован Караџић је преименовао Главни штаб ВРС у Генералштаб, па је постао и врховни командант. Младић је тако елиминисан”, евоцира успомене пензионисани генерал Секулић.
Курир
