Генерал Стојановић: Не треба нам ФБИ да вршља по Србији

РАЗВОЈ технологије, савремених средстава за видео-надзор, прислушкивање и лоцирање кретања грађана отишла су дотле да се поставља питање да ли је ичија приватност данас заштићена, каже председник парламентарног Одбора за контролу служби безбедности генерал Момир Стојановић, бивши начелник ВБА.

Он објашњава да се код нас проблем задирања у приватност грађана често повезује са обавештајно-безбедносним службама, али, како наглашава, морамо да будемо свесни да су њихови капацитети и технолошка опремљеност далеко испод модерних светских “безбедњака”.

– Зато је питање да ли је оправданији наш страх да којим случајем службе безбедности не злоупотребе своја овлашћења, или страх од служби неких других земаља које су овде и те како присутне и дневно нас слушају – каже Стојановић.

У складу са чланом 66 Пословника Народне скупштине, Одбор контролише рад три службе: Безбедносно-информативне, Војно-обавештајне и Војно-безбедносне агенције. Он је управо завршио надзорне посете у све три и констатовао да све раде у складу са прописаним процедурама и важећим прописима. И кроз полугодишњи извештај који Одбор усваја нису уочене никакве злоупотребе у погледу кршења основних људских права.

МИНИСТРИ ДА БУДУ ОПРЕЗНИ

– Треба спречити и појаву да поједини припадници неких министарстава у Влади Србије нетранспарентно и неконзистентно са представницима страних амбасада разматрају питања безбедности наше земље, неретко великодушно прихватајући страну помоћ. Свако “неконтролисано вршљање” по нашој земљи представника страних обавештајно-безбедносних система, сигуран сам, нанеће већу штету него корист безбедности наше земље – упозорава Стојановић.
Без злоупотреба

– ОДБОР се фокусирао на проверу примене метода за тајно прикупљање података којима се задире у Уставом загарантоване слободе и права грађана. Утврдили смо да је примена редовних мера била стриктно у складу са законом и уз одлуку надлежног суда. Али, оно што у овом тренутку може да представља проблем јесте чињеница да Одбор има надлежност само над три агенције, док посебне методе за тајно прикупљање података користе и неке организацијске јединице МУП, попут СБПОК. Одбор нема ингеренције да контролише ову службу.

Због тога, али и због чињенице да у обавештајно-безбедносном сектору институције нису довољно увезане, да међу њима нема довољно координације, преклапају се, нема јасне поделе посла, Одбор је израдио иницијативу за доношење новог закона о безбедносно-обавештајним агенцијама, чијим би се усвајањем ставио ван снаге постојећи Закон о основама уређења служби безбедности. Иницијатива ће бити разматрана на једној од првих следећих седници Одбора, а потом и прослеђена председници парламента. Ако буде прихваћена, биће формирана радна група за израду Нацрта закона.

Суштинска измена је да се обавештајне компоненте цивилне и војне безбедносне службе споје у Обавештајну службу, а контраобавештајне у јединствену Контраобавештајну. СБПОК би се издвојио из МУП и постао би налик ФБИ.

– Мислимо да је прави тренутак да се приступи изради таквог закона с обзиром на то да су већ у изради нови закони о полицији, војци и одбрани. Сви ти закони биће међусобно компатибилни – додаје Стојановић.

УТИЦАЈ НА СУДИЈЕ

По мишљењу Стојановића, кључно питање јесте да ли постоји политички, идеолошки, интересни или било какав други утицај на судије када одлучују да ли ће одобрити или пак продужити коришћење мера којима се задире у приватност грађана. Зато је потребна едукација правосудних органа да препознају и оцене постоји ли потреба за примену неких мера које предлажу “безбедњаци”. Јер, анализа са терена, показала је да “зелено светло” за тајно праћење и прислушкивање углавном дају исте судије!

Он апострофира и недовољну транспарентност приликом избора судија који одобравају примену посебних мера за тајно прикупљање података (праћење и прислушкивање). Каже, и ово потенцијално угрожава приватност грађана. Зато је потребно новом законском регулативом спречити не само покушаје злоупотребе припадника и руководилаца служби који предлажу те мере, већ и могуће злоупотребе оних који те мере одобравају – судија.

Стојановић не сматра да грађани треба да буду забринути због евентуалног нарушавања приватности кад су у питању домаћи “безбедњаци”, јер сви механизми контроле, од скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, преко генералног инспектора до унутрашње контроле, функционишу. По његовом мишљењу, постоји друга опасност: да се кроз тако осетљиво питање као што су основна људска права, пре свега право на приватност, управо потенцирањем могућих злоупотреба, покушава урушити обавештајно-безбедносни систем у нашој земљи!

Ојачати домаће

– СВАКИ притисак на наше обавештајно-безбедносне системе у том погледу штети њиховом угледу и умањује им ефикасност. Потребно је направити баланс између принципа слободе и принципа безбедности, јер само безбедан човек може уживати Уставом загарантована права и слободе – примећује Стојановић.

На питање како је могуће одржати тај баланс кад су појачане опасности од тероризма, кад се са Балкана регрутују борци за Сирију и Исламску државу, и кад имамо америчке најаве да ће Вашингтон послати своје федералне тужиоце да помогну у борби против тероризма, он одговара:

– Нису нама потребни ни оперативци ФСБ, ни ФБИ. Кључно је питање да ли су наше институције у сектору безбедности довољно едуковане, професионалне и технички опремљене да одговоре свим безбедносним ризицима. Вршљање по нашој земљи разних “експерата” и страних служби у функцији такозване помоћи могу бити параван и за угрожавање наше безбедности и усмеравање активности у безбедносном сектору у правцу остваривања интереса тих земаља из којих они потичу, а науштрб интереса наше земље. Зато се приликом међународне сарадње у сектору безбедности и заједничких активности на откривању и сузбијању глобалних безбедносних изазова о томе мора водити рачуна.

Зато, закључује наш саговорник, домаће безбедносно-обавештајне службе треба у технолошком погледу боље да опремимо, едукујемо и кадровски ојачамо да саме буду способне да се ефикасно суоче са свим ризицима којима је земља изложена, а не да се “као незрело друштво, ослањамо на помоћ са стране”.

В. Ц. Спасојевић – Р. Драговић, Новости