Многи официри из украјинског Генералштаба у овом моменту су потпуно деморалисани и обесхрабрени. Поред осталог, и тиме што ратним операцијама командују дилетанти из специјалних служби који ситуацију воде у крах и пораз
Не само да снаге АТО нису успеле да „у налету“ заузму Авросијевку и Снежноје, него су устаници још и одбранили стратешки важно брдо Саур-Могила
„Сепаратисти“ су још у бици за Снежноје први пут масовно употребили оклопну технику (укључујући и 15 тенкова), а при том су активно користили и средства ПВО
Паника је појачана чињеницом да је приликом „пријатељске размене ватре“ 3. јула (што је већ ушло у праксу Оружаних снага Украјине) био тешко рањен начелник Генералштаба Украјине Михаил Куцин
ИЗВОР из Кијева саопштава да у украјинском Генералштабу влада паника – јер сваког дана очекују катастрофални пораз снага Антитерорисичке операције (АТО) на јужном правцу.
Пристижу такође вести да је план операције, који је разрадио Генералштаб и који се реализује од почетка јуна, више пута грубо нарушен под притиском Службе безбедности Украјине и тзв. „саветника“.
Тај план је предвиђао пресецање линија Дмитров-Дебаљцево и Амвросијевка-Дебаљцево с циљем да се изолује Доњецк и обезбеди лево крило снага АТО које напредују са југа дуж границе Изварино-Краснодон.
Међутим, надирање снага АТО на Дебаљцево из правца Дмитрова завршено у околини Горловке и није довело до трагичних последица. Али, неуспешни удар из правца Амвросијевке довео је целу АТО у критичну ситуацију.
Не само да снаге АТО нису успеле да „у налету“ заузму саму Авросијевку и Снежноје, него су добровољци још и одбранили стратешки важно брдо Саур-Могила.
Устаници су у бици за Снежноје први пут користили оклопну технику (укључујући и тенкове) у већем броју – украјинска страна тврди да је било 15 тенкова, а при том су одреди ДНР активно користили и средства ПВО. Зато је украјински Генералштаб инсистирао на корекцији плана операције, али руководство СБУ и „саветници“ су инсистирали да очајничка офанзива буде настављена уз необезбеђена крила.
Након што су специјалне службе извршиле детаљну корекцију оперативних планова, основна група јужних снага АТО и велики број тенкова, оклопних возила и артиљерије пробила се више од 60 километара дуж границе, оставивши у позадини иза себе уско „грло“ између брда Саур-Могила и руске границе – простор који није већи од 7-8 километара. То јест: сви канали за снабдевање снага АТО нашли су се устаницима као на длану – када је лепо време са Саур-Могиле јасно се види Азовско море које је одатле удаљено свега 90 километара.
Казна за овакве пропусте одмах је уследила.
Од средине јуна па до краја „примирја“, а на основу података украјинског Генералштаба, на југу су извиђачко-диверзантске групе ДНР напале и делимично уништиле више од 20 украјинских конвоја за снабдевање.
У овом тренутку се групација снага АТО, која је заузела прелаз „Должански“, а која је дошла са југа, налази у релативној безбедности, али трпи недостатак горива и намирница.
Основна снага АТО у том „полукотлу“ је 72-га посебна гардијска Красногородска Кијевска моторизована бригада Црвене Заставе чији припадници не осећају посебан ентузијазам да се боре против устаника Донбаса.
Ако је 4. јула напредак снага АТО са необезбеђеним крилом једноставно био авантура, која се одвијала у нади да устаници немају резерви да нападну, онда је следећег дана у Кијеву и у украјинском Генералштабу заиста било разлога за панику јер је гарнизон из Славјанска, на челу са Стрелковим, пробио обруч и из опседнутог града дошао у Доњецк и Снежноје.
Паника је појачана чињеницом да је приликом „пријатељске размене ватре“ 3. јула (што је већ ушло у праксу Оружаних снага Украјине) био тешко рањен начелник Генералштаба Украјине Михаил Куцин. Због тога је ионако слаба сарадња, између МУП-а, Оружаних снага, СБУ, Националне гарде и „добровољачких батаљона“ била коначно нарушена, а још су одмах почеле закулисне игре и подметања на тему ко ће заменити Куцина.
Поврх свега, Генералштаб је својом узбуном заразио све учеснике процеса – тако да су неке мере биле на брзину предузете: снаге АТО (неке је било могуће сокупити и послати на ту локацију за један дан) пошле су на одлучујући јуриш на брдо Саур-Могила. Директно, преко отворене степе, на митраљезе великог калибра и смртоносну артиљеријску ватру – уз закономерни резултат.
Једини олакшавајући моменат јесте чињеница да је највеће губитке (до половине припадника) имао добровољачки батаљон „Азов“ (склепан од слабо контролисаних криминалаца и нациста), а не јединице Оружаних снага Украјине.
Чињеница да су на брду Саур-Могили и око њега устаници направили моћну артиљеријску ударну песницу, бацила је читав украјински Генералштаб у потпуну депресију. Јер, схватио је да, у најбољем случају, од Должанског и Свердловска треба хитно евакуисати армију. Само, читавом АТО командују неурачунљиви људи који се понашају слично као Адолфу Хитлеру у Стаљинградском „котлу“.
Многи официри из украјинског Генералштаба у овом моменту су потпуно деморалисани и обесхрабрени. Тиме што ратним операцијама командују дилетанти из специјалних служби који ситуацију воде у крах и пораз. И тиме што су СБУ, „саветници“ и „национална гарда“ од логичног па чак и доброг плана АТО, направили покољ и починили мноштво ратних злочина од којих сада покушавају да се дистанцирају.
Цео официрски кадар Оружаних снага Украјине налази се у стању сталног стреса због могуће операције „принуђивања на мир“ коју би могле започети Оружане снаге Руске Федерације.
Образованим кијевским официрима потпуно је јасно да АТО нема никакву перспективу. Прокламовани циљеви нису остварени, ресурси се исцрпљују, а отпор побуњених република расте…
Пише: Роман НЕСТЕРЕНКО
Превео: Горан Шимпрага
Факти
