Истраживања употребе генетски модификоване хране показују веома узнемиравајуће резултате по здравље људи
ЗВАНИЧНО је забрањена, али и у Србији се већ користи генетски модификована храна. Увозимо месо из земаља где се увелико стока храни житарицама са измењеним генима, намирнице се филују разним вештачким додацима, а газирани напици без шећера заслуђују се сладом кукуруза, који је прошао процес генетског инжењеринга.
Још већи проблем је што се производи са сировинама којима су измењени гени продају без ознака и упозорење. То не дозвољавају моћне мултинационалне компаније, јер им таква реклама није потребна.
– Сви смо постали заморчићи индустрије која производи замене за природне сировине – каже за „Новости“ професор Миладин Шеварлић, председник Друштва аграрних економиста Србије. – Природне ароме, боје и заслађиваче замењујемо вештачким. Шта је протеклих 20 година избачено из употребе, а годинама су нас уверавали да одређени заслађивачи, на пример, нису штетни. Сада је у употреби друга генерација заслађивача, за коју, такође, тврде да није штетна. У припреми је и трећа генерација, о чијим ефектима ћемо тек да сазнамо.
Тако се отвара питање концентрације вештачких материја у организму човека после извесног периода узимања. Истраживања употребе генетски модификоване хране показују веома узнемиравајуће резултате по здравље људи. Код експерименталних животиња у другој генерацији се јављају проблеми са органима, у трећој су регистровани тумори, а у четвртој бесплодност и смртност. А шта је у ствари генетски модификован производ?
– То је укрштање гена бактерија са генима биљака или животиња – истиче професор Шеварлић. – Исти процес се највероватније ради и са генима човека, мада не смем да тврдим. Како контролисати процес гашења гена, који може да мутира на 36.000 начина. У Сједињеним Државама, број пчелињих друштава смањен је за чак 50 одсто. Пчеле су дошле у контакт са поленом биљака које већ производе пестициде. Требало би да се запитамо када смо чули џивџана или видели врапца.
Према његовим речима, штета од генетски модификованих производа могла би да буде агроекономски катастрофална. Како тврди, без посла би у том случају остало директно 5.000 људи, а индиректно око 15.000 запослених, односно без извора прихода би остало око 150.000 људи.
МИ И РЕГИОН
У Србију је ГМ храна ушла 2000. године. У то време наша влада је прихватила донацију Америке од 50.000 тона сојине генетски модификоване сачме. Сада у Србији неколико хиљада хектара је под оваквом сојом. Та сачма била је предвиђена за производњу сточне хране и од тада се користи у шталама и оборима и у нашој земљи. Тако се можда може и објаснити зашто су поједине сувомеснате прерађевине јефтиније од меса од кога су направљене. Бугарска влада је дозволила производњу генетски модификоване хране, али је касније одустала због притиска јавности. Таквих производа званично нема у Мађарској, а за Румунију је познато да под оваквим културама има стотине хиљада хектара. У Хрватској је производња ГМ хране забрањена.
Новости
