Отворено негирање геноцида кроз непримерене коментаре у штампи и на друштвеним мрежама у Америци још и пре приказивања филма „Дара из ЈАСЕНОВЦА“ није никаква случајна појава већ део стратегије наметања заборава, што је почело након објављивања оног Меморандума СПЦ о хрватским злочинима над српским народом у НДХ из 1941. године и траје до дана данашњег, јер има за циљ сакривање суштине саме припреме почињеног геноцида!
Након одржавања Првог хрватског концила у Загребу 1900. године где је главни уводничар био Штадлер, надбискуп Врхбосански у Сарајеву, чланови HSP (Hrvatska stranka prava) такозвани „франковци“ (присташе Јозуе Франка) припремили су промеморију за команду 13. корпуса аустроугарске војске у Загребу, коју су још 1905. године службено упутили команданту корпуса, наравно аустроугарском генералу. Франковци су предлагали да се сви православни Срби у Двојној монархији убију као доказани непријатељи државе, и то да се закољу, како би се штедила муниција!
После анексије БиХ 1908. године, када је уследила оправдана бурна реакција српског народа у Србији, опсетио се господин генерал тога предлога, и уследили су даљи франковачки планови за стварање тзв. Narodne garde као страначке војске, те ће ту идеју аустроугарске војне власти искористити да одмах по објави рата Србији у самој Двојној монархији створе помоћну полицију названу „шуцкор“ (заштитни корпус) састављену од Хрвата и муслимана, за прогон и многобројне злочине над Србима!
У новоствореној државу СХС, краљ Александар ће плански забранити законски прогон тих аустроугарских злочинаца, како би стварао наводне југословене!
После објаве краља Александра о преузимању власти и распуштању парламента, након бекства из Загреба склопио је Павелић у Софији пакт о рушењу Југославије са вођом ВМРО Иваном-Ванчом Михајловим, да би потом преко Беча отпутовао у Италију, где су га владајући фашисти прихватили као богомданог савезника за њихове антијугословенске планове.
Већ 1931. године, Павелић је у Италији објавио своја „усташка начела“ као писани програм терористичке организације UHRO (Ustaše – Hrvatska revolucionarna organizacija).
После покушаја оружане побуне у Лици која је изведена у септембру 1932. године, као налог талијанских фашиста да се у Друштву народа отвори тзв. „хрватско питање“, уследио је налог поглавника Анте да чланови терористичке организације у Загребу, заједно са члановима у Госпићу, сачине „радну карту“ крашких јама на Велебиту, као будућем „опоравилишту за Србе у НДХ“! Вредне усташе су утврдиле да се у велебитским крашким јамама може „сместили“ око милион Срба, кад се створи усташка хрватска домовина!
Зато је већ у априлу месецу 1941. године и створен логор Госпић, где су железницом систематски довожени угледни Срби са целе територије NDH да би били поклани на Јадовном! Први управник тог логора учитељ Rudolf-Rude Ritz изјавио јe да ће ту бити „fundamenat od Srba i Židova, a glazura od nepoćudnih Hrvata“, али су Талијани у јулу месецу 1941. године спречили даље убијање Срба на Јадовном, и тек је тада створен Јасеновац као централни логор за систематско истребљење Срба, Жидова и Рома у NDH!
Споразум о узајамној сарадњи са усташама, комунисти су потписали већ 1935. године јер су имали заједнички циљ рушења Југославије, а „усташка начела“ су им била позната, саме усташе дале су им штампани примерак!
Иако су већ знали за систематско истребљивање Срба у NDH, представници KPH (Komunistička partija Hrvatske) договорили су 17. маја 1941. године формирање Komunističke partije NDH са усташким министрима у Загребу, јер су усташе планирале да кроатокомунисти лобирају за признање од стране Совјетског савеза, пошто је постојао споразум Рибентроп-Молотов а NDH је већ била савезница Трећег Рајха!
Сакривајући те своје прљаве трагове од српског народа током антифашистичке борбе, сакрили су кроатокомунисти и геноцид над Србима, Жидовима и Ромима у NDH, систематски склањајући компромитујућу документацију после успоставе браварове социјалистичке заједнице!
Журно су судили свим оним усташким злочинцима које су им изручили Енглези (јер су се њима предали код Блајбурга у мају 1945. године) а били су упознати са усташко-кроатокомунистичким споразумом из маја месеца 1941. године!
Зато свака осуда усташких злочина геноцида без детаљног изучавања генезе планирања злочина геноцида, заправо је затрпавање мрачних тајни некадашњих господара над српским народом у Двојној монархији, али и комуниста, још од оног доласка бравара Броза у Београд 1945. године, и његовог упуства да се треба и мора у Србији понашати као окупатор!
ИЗВОР: https://srpskistav.com/
