Методе се мењају, али НАТО агенда етничког чишћења Србије опстаје.
Појам геноцида дефинисан је конвенцијом УН 1948, где захваљујући правнику Рафаелу Лемпкину препознаје више метода злочина. Геноцид није више само акт који за последицу има крајње уништење народа, већ и:
„културне напоре да се избрише језик, идентитет или националност, као и исељење народа из своје домовине“
Живот под принудном управом НАТО ђака рођених у другим државама, видљив је у тихој елиминацији ћирилице и изворног српског језика. Култура је сведена на шунд и кич режимских медија, са ремек делима Народног Музеја као државном тајном.
Аутистична политика режима према историји и идентитету народа може се поредити са Ал-Каидом. Терористи ИСИС који у Сирији историјске и рано-хришћанске споменике руше експлозивом, своје легитимне наследнике имају у министарки из Тузле – која то ради будложерима. Уништење историје и идентитета представља уводну фазу затирања самог народа.
Етничко чишћење не подразумева само протеривање популације, већ и насилну промену демографске структуре становништва. Захваљујући тековинама глобализације и брендирању мејнстрим медија, етничко чишћење Србије остаје „теорија завере“. Чињенице говоре другачије.
Насилна промена демографске структуре становништва Србије траје већ четврт века. Распадом СФРЈ и грађанским ратовима у суседним државама, према званичним подацима Србија је примила 618,000 избеглица. НАТО агресија 1999 године донела је нове 203,000 избеглих под категоријом интерно расељена лица.
Званична цифра од 821,000 није занемарљива, али се највећим делом ради о Србима који су жртве етничког чишћења у Хрватској, БиХ и на Косову. Баршунасте рукавице наших „западних пријатеља“ спале су када су њихове марионете на власти Србију из депоније осримашеног уранијума, претворили у депонију нежељених миграната ЕЗ и Блиског Истока.
Потписаним уговорима о реадмисији и инклузији, као и изменом закона о добијању држављанства, плагијатори на власти су легализовали плагијате држављанства. Лепушкасти називи „реадмисија“, „управљање миграцијама“ и „сигурна трећа земља“ крију у себи стратегију етничког чишћења Срба од Срба.
Насилна промена демографске структуре Србије одвија се двосмерно. Млади и школовани се подстичу за одлазак из земље, у коју се увозе Цигани из Немачке и других држава бивше СФРЈ. Реадмисија од 2007-е обавезује Србију да прихвати – без посебних формалности:
„било које лице које не испуњава услове за боравак на територији државе (ЕЗ)“ – члан 2-1
Приоритетни циљ легализације Цигана из Немачке и држава насталих распадом бивше СФРЈ је њихов упис у матичне књиге рођених. Добијање држављанства на основу усмене изјаве два сведока је давање легитимности кривичном делу фалсификата докумената. Све што је потребно за депортовање миграната у Србију и добијање држављанства је „могућност претпоставке“.
Амбасаде НАТО држава инсталирају своје марионете на власт, а режимски медији заједно са НВО припремају јавност за „soft“ верзију етничког чишћења. Сорошев пројекат радног назива „деценија укључења Рома“, којој се Србија придружила 2005 обухвата све аспекте живота и рада. Влада је усвојила четири акциона плана којима се увежени мигранти фаворизују приликом запошљавања, становања, образовања и здравственој заштити.
Такозвана политика „инклузије Рома“ резултат је новог ултиматума преговора са ЕЗ поглављем 23, где је услов њихово приоритетно запошљавање. Срби ће добијати отказе услед „захтева ММФ“, да би се ослободила радна места за приоритне грађане државе. Пројектима као што је „саградимо дом заједно“, грађани Србије који плаћају порезе држави, поклањају куће илегалним мигрантима који су легализовани кршењем Закона и Устава Републике.
Донацијама у еврима ЕЗ плаћа политичарима своје донације нежељених миграната. Организују се обуке и тренинзи за израду „бизнис плана“ реадмисионих илегалаца, вођени од „експерата“ без дана правог рада иза себе. Стечајни управник остатка Србије, шеф Мајкл Девенпорт главни је реализатор насилне промене демографске структуре становништва.
Решење стамбеног питања миграната по основу реадмисије комбиновано се реализује донацијама ЕЗ и српског буџета. За обезбеђење одрживог повратка и адекватних услова за интеграцију, шеф Девенпорт донирао је општинама Ариље, Кула, Рума, Топола и Врање 15,8 милиона долара.
Када донације пресуше, комплетно финансирање имиграната пашће на терет грађана Србије као пореских обвезника. Једини профитери „комбинације“ су политичари који воде „реадмисиони бизнис“ и њима блиске фирме грађевинске мафије. Пристојну зараду праве и власници народних кухиња, „бизнис“ експерти без дана радног искуства и неизбежни НВО промотери етничког чишћења Срба.
Реализатори на терену су УНХЦР радници, НВО и повереници за тражиоце азила. Злоупотребом података грађана из надлежних општинских служби, на располагању им стоји свака иоле употребљива празна кућа – којих је нажалост све више.
Систематско разарање аграра и села Централне Србије за резултат има 50,000 трајно напуштених кућа, као и 150,000 које су привремено ненасељене. Статистика каже да је у сваком четвртом селу најмлађи становник старији од 60 година. Војводина као елитни део Србије намењена је Арапима, који већ купују салаше, судбина Београда назире се у арапском студењаку, али остале регије нису те среће.
„регионе Централне Србије – Шумадија и Поморавље, предвиђени су за постепено пребацивање из ЕУ депортоване ромске популације без држављанства“ – Биљана Ђоровић, Печат
Финалну фазу представља увоз исламиста са Блиског Истока, од којих значајан део чине дојучерашњи борци ИСИС – нама представљени као „тражиоци азила“. За бивше џихадисте са вишегодишњим ратним искуством Србија није никакав транзит – већ крајње одредиште њиховог пута. Споразум о реадмисији у члану 3-1 обавезује Србију да прихвати:
„било ког држављанина треће земље – или лице без држављанства, за које је могуће претпоставити да је прешло границу Србије у транзиту“
Захваљујући изузетно неповољним уговорима, све имигранте УНХЦР штити одговорности за почињена кривична дела. Тешке провалне крађе и пљачке се правдају „жељом за опстанак“ без икакве казне, сличним третманом УНХЦР ће своје штићенике имигранте ослобађати силовања жена и деце, правдајући то – здравом жељом за сексуалним нагоном.
Стратегију етничког чишћења Србије од Срба најбоље се види на примеру 9 породица радничког насеља Кумодраж. Без велике помпе, полиција је избацила 32 особе на улицу – а онда су дошли багери и порушили им куће. Само пар дана пре тога, мејнстрим медији су пренели да су шеф Девенпорт и градоначелник Мали поклонили станове за 12 ромских породица у Орловском насељу.
Политика коју НАТО ђаци као принудни управници стечаја спроводе према српском народу је класичан пример геноцида и етничког чишћења – по дефиницији. Културу уништавају шундом и кичом мејнстрим медија, историју булдожерима Зораниног министарства, а насилном променом демографске структуре становништва реализује се етничко чишћење Срба. НАТО ђаци доказали су се далеко ефикаснијим од касетних бомби и осиромашеног уранијума.
Страни и домаћи политичари, заједно са НВО хуманитарцима на сваком кораку промовишу унапређење живота имиграната по реадмисији и тражилаца азила. Унапређење живота и стандарда грађана Србије је табу тема, за нас нема ни донација ни бизнис планова.
Лидер једне од НАТО политичких партија давно је најавио „коначно решење“ намењено Србима у Србији:
„Србија ће бити демократска држава – са Србима или без“
из окупиране Србије:
Референце:
http://anon.in.rs/?p=3085
http://anon.in.rs/?p=3246
http://anon.in.rs/?p=2967
http://europa.rs/pocetak-projekta-podrska-evropske-unije-poboljsanju-zivota-prisilnih-migranata/
https://sh.wikipedia.org/wiki/Genocid
https://sh.wikipedia.org/wiki/Kulturocid
http://www.rtk.co.rs/sumadija/item/18113-obuka-za-izbegle-i-raseljene-u-topoli
http://facebookreporter.org/2015/06/14/%D1%81%D1%80%D0%B1%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%84%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%80/
http://www.esumadija.com/topola/dogadjaji/vest/3687/pomoc-u-ekonomskom-osnazivanju-i-gradevinskom-materijalu.html
Po naređenju premijera Srbije ALEKSANDRA VUCICA, 4. jula ove godine, iščupan je krst i uklonjen spomenik podignut pobijenim srpskim policajcima u preševskoj dolini
I mrtvima je zabranio da počivaju
Nema kraja Vučićevom beščašću, izdajništvu i kriminalu. Sraman čin uklanjanja spomenika izginulim srpskim policajcima u preševskoj dolini, koji je on lično naredio početkom jula, ne predstavlja „čin dobre volje prema albanskoj strani“, nego priznanje albanskim teroristima da su gospodari i ovog dela Srbije.
U subotu, 4. juna ove godine, u ranim jutarnjim časovima (tačnije, oko 6,30 h), pripadnici srpske Žandarmerije su brzom akcijom uklonili spomenik u obliku pravoslavnog krsta iznad sela Lučani kod Bujanovca, podignut u slavu dvadeset pripadnika MUP-a Srbije, koji su poginuli u borbama sa pripadnicima takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM), od druge polovine 2000. do kraja maja 2001. godine. Ovaj spomenik je visok četiri a širok tri metra, a na njemu se nalazila i ploča u obliku mape Republike Srbije, sa imenima i fotografijama poginulih policajaca.