У понедељак светске берзе реаговале су на ситуацију у Ираку наглим скоком цена нафте. Ипак експерти претпостављају да економски потреси само су део будућих проблема са којима ће се суочити Блиски Исток и читава међународна заједница у целини.
Американци су најмање од свега очекивали овакав развој догађаја. Нико у Белој кући, Пентагону и Ленглију није рачунао да ће се одлично наоружане, опремљене и обучене владине трупе разбежати пред нападима неколико хиљада терориста из организације Исламска држава Ирака и Леванта. Најгласнији њихов успех је заузимање другог по величини ирачког града Мосула, који је уз то један од центара ирачке нафтне индустрије. Поред свега осталог, терористима је припао огроман арсенал оружја и муниције који су оставили Американци, такоше прилично значајна резерва тек одштампаних ирачких динара. Говори директор центра за проучавање земаља Блиског Истока и Централне Азије Семјон Багдасаров.
Ситуација за актуелно ирачко руководство је катастрофална. Темпо офанзиве бораца Исламске државе Ирака и Леванта превише је висок. Значајни део земље је заузет у једном даху.
Ради се о томе да када су комплетиране ирачке снаге безбедности, Американци су донели одлуку да не узимају бивше официре армије садамовског Ирака, који су имали добро војно образовање. Сада Багдад жање плодове ове непромишљене политике. Потрошено је 15 милијарди долара, потрошени су огромни напори. Али ирачка армија се разбежала под ударцима исламиста. Пикантност ситуације је у томе што се војно руководство Исламске државе Ирака и Леванта састоји управо од бивших ирачких официра из доба Хусеина.
Заузимање Мосула је колосални војни, политички и симболични губитак за премијер Ирака Нурија ал Маликија, Шиита који је показао очигледну антипатију према сунитском становништву земље. Таквог је мишљења и ађутант-професор социјалних наука на Универзитету Џонсона и Велса Кевин де Џизас.
Сматрам да влада ал-Маликија треба да организује узвратни војни удар, у савезу са међународном заједницом и регионалним савезницима. Американци су упутили у Персијски залив носач авиона Џорџ Буш. Ипак о копненој операцији нема речи. Земља није у том стању, а Обама није тај председник који би започео нови рат.
Да подсетимо да су Американци изгубили у Ираку око 4,5 хиљаде само убијених војника. Америчку благајну рат је коштао отприлике 2 трилиона долара. И мада је наредбу за почетак операције издао републиканац Џорџ Буш млађи, на власти се већ пет и по година налази демократа Обама. И он не може да скине са себе политичку одговорност за крах америчке геополитике. Сада Обама покушава да се договори са шиитским Ираном који ће вероватно затражити кардиналне промене на Капитолу по иранском питању. Поново дајемо реч Семјону Багдасарову.
За Иран Ирак је значајнија земља чак и од Сирије: по стратешком положају, резервама нафте. У тим условима мислим да су Иранци већ донели одлуку. По правилу, они у таквим случајевима укључују специјалне одреде Корпуса стражи исламске револуције. Али у почетку то може да буде хиљаду и по до две бораца. Затим ирански контигент у Ираку може да се увећа. Американци такође могу да користе беспилотне летелице за наношења ракетних удара по одредима Исламске државе Ирака и Леванта. Можда ће ударе наносити чак пилотирана авијација. Заједничка војна операција Ирана и САД је јединствени догађај.
У актуелној ситуацији, када магистрална идеја сољне политике САД о добровољно-принудном прекрајању осталог света по својој вољи трпи крах, Вашингтон је способан на нетривијалне кораке. Друго је питање што су Американци још једном постали таоци сопствене доктрине, сатеравши себе (а уједно и све остале) у ћошак. Ма како да се заврши актуални оружани конфликт у Ираку, јасно је једно — Блиски Исток клизи у хаос, а сам Ирак нагло се претвара у територију безвлашћа, у арену за борбе разних наоружаних групација, исламиста разних боја и терориста.
Сергеј Дуз
Глас Русије
govna americka