Да ли је стратешким лажима победом Доналда Трампа дошао крај?
Велике преваре од стратегијске важности иза којих су стајале велике силе несумњиво су уназадиле човечанство, јер је велики новац потрошен и на њихову реализацију и на изнуђене потезе противника. Фабриковане геостратешке лажи имале су све карактеристике добро осмишљених гигантских операција тајних служби различитог временског трајања – од неколико година до неколико деценија, а најдуже су трајале скоро пола века. Ове операције угрожавале су светски мир колико и трка у наоружању и директно утицале на економско изнуривање и успорен развој огромног броја држава. Да ли је стратешким лажима победом Доналда Трампа дошао крај, на то питање још увек нико не може да одговори.
Америчко-совјетске а касније америчко-руске односе од Другог светског рата до данас није креирала здрава логика обостраног интереса, него голи страх и настојање да се противник ослаби по сваку цену, па и на сопствену штету. При томе су редовно страдали мали народи па и читаве регије, ухваћене у вртлог ирационалних интереса невидљивог рата.
Све је почело од антагонизама два супростављена система – капиталистичког и комунистичког. Када се све завршило поразом једне стране, логика је налагала да глобално сучељавање престане и прерасте у сарадњу. Међутим, опет је логику надвладао страх. И не само страх него ирационална жеља за доминацијом тамо где је не може бити и контролом туђих ресурса тамо где је то немогуће када се имају у виду конвенционална и нуклеарна снага Русије. Те амбиције су резултат грешке у процени западних стратега – нису схватили да Совјетски Савез јесте поражен и разбијен, али Русија није.
Зашто се упорно ишло у том правцу који је не само ирационалан него и крајње опасан, тешко је објаснити елементарном логиком. Тако и даље страх фигурише као основно објашњење – страх да ће се рањени противник опоравити. Тако влада општи утисак да све што САД чине након Хладног рата личи на стварање услова за коначни обрачун са Русијом, а то је потпуно бесмислена идеја. Тако су велике обмане и преваре геостратешких размера остале саставни део политике и стратегије.
Да ли ће после доласка Трампа бити могућа отворена и искрена политика у обостраном интересу, нећемо одмах моћи закључити, али би могли препознати неке сигнале. Ако се нова подметања не десе у року од неколико година, тек тада се може рећи да је Трамп нешто променио. Сада се чини да сарадња јесте могућа и да су обе стране помало уморне од надмудривања. Да им је доста страха од тога да не буду надмудрене, преварене и уништене.
Које су то највеће геостратешке преваре и зашто су угрожавале и мале народе и државе?
ПАЦОВСКИ КАНАЛИ
Прву превару геостратешких размера организовале су непосредно по завршетку Другог светског рата обавештајне службе САД и Велике Британије. Трајала је невероватно дуго и спроводила се скоро пола века. Циљ јој је био да се од поражених фашистичких снага проберу погодни кадрови и оспособе за политичку, терористичку и војну борбу против комунистичких земаља, као део специјалних операција САД и Британије према будућем противнику. У циљу стратешке обмане жртвован је углед Ватикана, јер је операција врбовања и дисперзије фашистичких кадрова смишљено приказана као акција Католичке цркве. Тако је потенцирана општепозната прича о „пацовским каналима“. Католичка црква јесте учествовала у том прљавом послу, али само као сарадник обавештајних ситема САД и Велике Британије. Ватикан ни приближно није имао такву обавештајну машинерију која би могла да изведе успешну операцију таквих размера.
Ове снаге су у прво време кориштене као саветодавне, терористичке и диверзанске, а касније за разбијање СССР, разбијање Југославије, изазивање рата у Украјини и формирање прозападних влада у многим земљама у којима је извршен преврат. Наравно да су подмлађивали своје кадрове. Нису се појављивали у свом изворном фашистичком облику, него као политички дисиденти и борци за демократију. Тако су се у Хрватској појавиле изворне усташе преобучене у десно крило ХДЗ. Зато се не треба чудити каснијим чврстим везама западних обавештајних служби са терористичким организацијама и најцрњим режимима, јер, ако су већ могли са фашитима, онда могу са сваким.
Након блоковске поделе током хладног рата геостратешке преваре и обмане служиле су да се постигне некаква предност, било да се у тајности реализују стратешки војни пројекти, или просто као фактор одвраћања ако су реални аргументи одвраћања били недовољни. У том периоду јесте било веома важно сакрити нове пројекте који би могли променити геостратешки баланс. Због тога су пласиране уверљиве приче и покретане широке активности одвлачења пажње на другу страну.
ПРИЧА О СВЕМИРЦИМА
На пример, комплетне приче о свемирцима и свемирским бродовима смишљено су лансиране и подгреване како би се сакрили нови ваздухопловни пројекти САД док су били у експерименталној фази и фази испитивања и провере у ваздуху. Први амерички ваздухопловни пројекат у коме је било неопходно стратешко маскирање била је серија изванредних извиђачких авиона намењених за шпијунирање Совјетског Савеза. Ови авиони били су далеко испред времена и због неких својих перформанси, као што је плафон лета и сл., праве летелице будућности. Зато је било важно да што дуже њихово постојање остане тајна. Други ваздухопловни пројекат који је захтевао сличан третман у погледу тајности били су стелт технологија и авиони смањеног радарског одраза. Јер мислило се да ће они донети апсолутну превласту ваздуху зато што се можете уништити противник док вас он и не види на радару.
Док су се ти авиони усавршавали и док су вршена испитивања у ваздуху, то су за посматраче са земље били свемирски бродови. Касније, приликом тајне производње авиона стелт технологије, ови авиони су стварно својим обликом више личили на летећи тањир него на авион и подгревање прича о свемирцима се наставило.
НУКЛЕАРНИ РАТ
Стратешко надмудривање и обмањивање око нуклеарних могућности и заштите предуго је трајало. Обе стране су сувише дуго сматрале да је нуклеарни рат могућ и да је у њему могуће победити. Обичан народ је пре схватио да је то општа катаклизма, далеко пре блоковских стратега. Добар пример је познати случај бекства руског пилота у Јапан ловцем МИГ-25. Тај авион је био совјетска супертајна и сматрао се чудом ваздухопловне технологије. Американци су били не мало изненађени али и преплашени када су видели да је из тог авиона потпуно избачена електроника. По томе су закључили да совјети припремају стратешку подвалу и планирају нуклеарни рат, јер из модерних авиона избацују електронику која при нуклеарним експлозијама отказује.
РАТ ЗВЕЗДА
Ипак, највећа стратешка превара која је одлучила победника у Хладном рату је амерички пројекат „Рат звезда“, који је лансирао Роналд Реган. Можда је управо то разлог што неки Регана сматрају за најуспешнијег америчког председника, јер је лажним пројектом, који је у то време био неостварив, уплашио и поразио СССР. Јесте то чудан и загонетан успех, јер и у то време су Совјети били ближи могућностима да поставе нуклеарно наоружање у свемир него Американци. Имали су свемирску станицу „Мир“, док Американци нису имали ништа, а ипак су насели. Американци у то време стварно нису могли подићи нуклеарни арсенал у свемир без ризика да се и њима сруши на главу.
ОРУЖЈЕ ЗА МАСОВНО УНИШТЕЊЕ
Од завршетка хладног рата стратегијским преварама углавном се баве САД и НАТО. Преваре се користе као повод за: ширење НАТО пакта; конкретне војне интервенције; уништавање стабилних држава чије владајуће гарнитуре нису по вољи Запада; и за дестабилизацију и изазиваје хаоса на широким регијама. Свеукупна обмана одавно није могућа и зато је Запад проводи углавном према сопственом становништву и државама које су потпуно под њиховом доминацијом. Недостатак квалитетног геостратешког маскирања и уверљивости надокнађује снажна медијска кампања, коју прати злоупотреба међународних институција, у првом реду Уједињених нација. Наравно да је увек циљ да се обмане и супротна страна, али ако се у томе не успе, ником ништа, то није од пресудне важности. То се увек може правдати недостатком демократије и блокадом информација код противника.
Кренуло се провоцирањем међусобних ратова држава региона, као например Иран – Ирак, где је већ навелико помињена употреба хемијског оружја. Затим је опасност од оружја за масовно уништење надувана до невиђених размера уз потенцирање реалне могућности да га се дочепају терористи преко влада које наводно помажу терористе. Широка обмана и превара било је формирање међународних комисија и истражних тимова, који нису открили ништа. Пратили су их обавештајни подаци који су лажно приказали да средства за масово уништење сигурно постоје, али се вешто крију и премештају. Тако је створен алиби за широке војне интервенције. Права истина је да су истраживања међународних експерата имала сврху да са сигурношћу утврде да такво оружје стварно не постоји – јер, да је стварно постојало, војних интервенција САД и НАТО не би ни било. Тако испада да је државе које су постале мета Запада могло заштити само овакво застрашујуће оружје као фактор одвраћања. Јер зашто, рецимо, нема стране интервенције према Северној Кореји, која не пристаје да смањи, него повећава свој нуклеарни потенцијал и домет балистичких ракета?
ОБОЈЕНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
„Обојене револуције“ које су инициране широм света такође су геостратешка обмана и превара. Можда је амерички новинар Вејн Медсен мало претерао у тврдњи да су обавештајне службе САД иницирале и организационо и финансијски подржале „обојену револуцију“ и преврате у 64 земље. Ако и није тако, та бројка је сигурно велика. Суштина обмане и преваре је у томе да су оне настале спонтано, без страног мешања као екплозија воље народа жељног демократије.
Широко обавештајно и субверзивно деловање преко међународних институција, хуманитарних организација и невладиних организација недвосмислено указује да је у питању једна дугорочна операција обмањивања супротне стране, где се иза наводне хуманости и борбе за људска права крију сурова деструкција и дестабилизација. Где се иза нечега што је на глобалном плану приказано као опште добро које би требало ширити и развијати, крије семе зла, раздора и сукоба. Није ли се и на нашим просторима дешавало да се у хуманитарним конвојима пронађе скривено оружје и нису ли и Лекари без граница били страни шпијуни и агенти. Све је то одавно је откривено, али није обустављено. Јер ретке су земље које имају снаге да се супроставе таквом хуманизму и демократији. Да ли ће и оваквим огавним злоупотребама доћи крај доласком Трампа, видећемо.
Карактеристично за геостратешке обмане јесте то да неби успеле без гебелсовске пропаганде. Чак и такве какве јесу не могу опстати на дуге стазе. Данас сваки човек на Западу зна да су приче о хемијском оружју Ирака смишљена превара, чији је идејни творац Тони Блер. Данас сваки частан човек на Западу осуђује непотребне тајне операције којима су уништене стабилне државе и унесрећени многи народи. Такође се зна да је опасност од такозваних тоталитарних режима и њихових веза са тероризмом измишљена само да би се искористила као повод за интервенцију. Јер данас су те земље потпуно уништене а тероризам је јачи него икада.
ТЕРОРИЗАМ
И сама прича о тероризму је обична геостратегијска превара САД. Ако је ико шуровао са терористима, то су њихове обавештајне службе. И не само то, они су и створили данашње највеће и најпознатије терористичке мреже као што је Ал Каида. Како схватити неспорну чињеницу да и након терористичког напада на куле близнакиње у Њујорку, САД сарађује са Ал Каидом јер се тренутно у Сирији Фронт ал-Нусра, војно крило ал-Каиде, бори на њиховој страни.
Исламска држава се појавила на светкој сцени као велика геостратегијска обмана и превара. Требало је прилично времена да се утврди и докаже ко стоји иза њеног стварање и деловања. Данас се зна да су их створиле обавештајне службе САД, уз помоћ Турске и Катара. Та истина полако продире и на Запад, где се јавила јака сумња – зашто се и Исламска држава не уништи оружјем, као што је то учињено са Ираком и Либијом. Зато су се амерички стручњаци и научници ангажовали у медијској кампањи и разишли по свету да протуре филозофску подвалу – да је Исламска држава идеја и да се не може уништити оружјем.
МИГРАНТСКА КРИЗА
Стратегијска обмана са мигрантском кризом, која је достигла такве размере да више личи на сеобу становништва, дуго никоме није била јасна. У почетку је све приказивано као бежање људи од рата и спасавања голих живота, да би касније све почело да поприма контуре добро осмишљене страгијске преваре, коју је неко плански покренуо. Тај неко су САД. То је сада свима јасно иако су неки прави циљеви покретања миграната још увек прекривени велом тајне не само од противника него и од савезника Америке.
РАКЕТНИ ШТИТ
Ипак, највећа обмана и превара, која данас највише угрожава светски мир и провоцира директан нуклеарни сукоб и катаклизму је градња фамозног „ракетног штита“ или „ракетног кишобрана“ у Европи. Нити је то штит нити кишобран јер никога не може да заштити и у томе је суштина преваре. Суштина преваре је и у томе да је у питању дефанзивни ракетни систем, намењен искључиво одбрани, а нико не каже да се у року од пола сата могу заменити контејнери како би ракетни системи постали офанзивни. Образложење је тако провидно да и није нека обмана – да „ракетни штит“ треба да заштити европске чланице од ракета из Ирана, који и нема нуклеарно оружје нити им ракете имају тај домет.
Русија предузима контрамере, и то све не само да много кошта него води у нову игру нерава и нови хладни рат. Да ли ће Трамп ставити тачку на овај бесмислени наступ САД и НАТО, видећемо на основу тога да ли ће стопирати градњу ракетног постројења у Пољској, сличног оном који је већ у оперативној функцији у Румунији. Никаквог поверења нити релаксације односа САД – Русја не може бити ако се и даље буду причале приче о ракетној опасности из Ирана. Ако ништа друго, Трамп ће као бизнисмен схватити огромну уштеду стопирањем будућих стратешких обмана које сем тога и не доносе очекивану предност, него почињу бивати контрапродуктивне за интересе Америке.
ЗАШТО ЈЕ ТО ВАЖНО ЗА СРБИЈУ
Србија је имала несрећу да много више од других земаља осети геостратешка препуцавања обманама и преварама. Већ прва велика акција САД и Велике Британије тог типа натоварила нам је непрекидне и велике проблеме са усташким покретом, коме је основни смисао постојања борба против Срба и Србије. Ретка смо држава и народ према коме је примењиван најгрубљи тероризам, од подметања бомби по Београду, терористичких група, па до убијања дипломата и обарања путничких авиона. Јесте то било против Југославије, али су Срби и Србија били и остали главна мета.
Србија је прва држава која је доживела велику катастрофу и разарања и поднела велике жртве током реализације геостратешке обмане и преваре о неопходности опстанка и ширења НАТО. Први практичан доказ потребе опстанка ове алијансе било је бомбардовање Србије под изговором заштите Албанаца на Косову. А данас је свима јасно да је у питању била НАТО база и ширење НАТО.
Србија је имала ту несрећу да на својој кожи осети наке ситне оперативне акције обмањивања светске јавности како би се лажно оптужила и сатанизовала. Те подле акције нису биле геостратегијске иако су за нас биле судбоносне, али је искориштена стратегијска медијска машинерија за њихово пласирање. Свако данас зна да су Рачак и Маркале прљава подметања и инсценирања која су утицала на судбину Срба. Старе неправде ће се тешко исправити, али сада је важно да не буде нових подметања. Свакако да би Трампова политика, која је тек у најави, могла, ако буде доследан, и на том плану мењати ствари и старе навике.
Тако је Србија, као мала земља, итекако осетила нека глобална подметања и лажи на својој кожи, и са правом се пита да ли је томе дошао крај. Да је победила Хилари Клинтон, ни будућа глобална препуцавања и подметања не би мимоишла Србију. Доласком Трампа постоје реална очекивања да ће се тај део политике и стратегије брисати из планова обавештајне машинерије. Већ то, без анализе прошлости и исправљања неправди, било би довољно да се у Србији мирније и квалитетније живи.
Љубан Каран, Стандард.рс
