Кућа краља Петра Првог Карађорђевића у Тополи данас је својеврстан музеј са низом вредних и уникатних предмета, слика и фотографија чланова династије Карађорђевић. Налази се поред цркве Светог Ђорђа на Опленцу, а саграђена је 1912. године по замисли архитекте Косте Јовановића из Београда, који је пројектовао и сам храм.
У овој кући на врху Опленца, одакле се пружа величанствени поглед на Тополу и већи део валовите Шумадије, већ остарели краљ провео је три године. Одатле је после слома српске војске у борбама са аустроугарском армадом 1915. године, са војницима кренуо на неизвестан и тежак пут преко беспућа Албаније.
Задужбина краља Петра Првог Карађорђевића данас чува много предмета из тог доба, али посебно место заузима икона Тајна вечере, урађена од чистог седефа. Ова непроцењива икона је ручни рад мајстора чувене радионице Салса у источном Витлејему, а урађена је по угледу на слику Леонарда да Винчија, која се налази на зиду трпезарије цркве Света Марија де ла Грација у Милану. Икона је била свадбени поклон јерусалимског патријарха Дамјана за краља Александра и краљицу Марију. Краљу Александру предата је у Белом двору, 16. октобра 1924. године.
Музејски водич Иван Петровић каже да је Александар наредио да се икона одмах изложи испред олтара храма Карађорђевићевих на Опленцу.
– То је за икону замало било кобно. Наиме, приликом сахране краља Александра, који је 1934. године убијен у Марсеју, вредну икону је запазио немачки изасланик Херман Геринг – каже Петровић.
Након што је положио венац на гроб краља Александра Првог Карађорђевића, на коме јеј писало “Нашем великом непријатељу – Немачки Рајх”, Геринг је дуго стајао пред иконом “Тајна вечера од седефа” и стално понављао – фасцинантно!
Одмах након окупације Београда 3. маја 1941. године, Геринг је послао елитну немачку јединицу да узме икону од седефа и отпреми је у Немачку. Вођа јединице Франц Нојхаузен узео је икону из храма и организовао да се у специјалном сандуку пошаље у Герингов замак у Немачкој. Била је изложена на зиду Геринговог дворца у Берлину све до 1947. године. Према белешкама мајора ОЗНЕ Радојице Ивановића, икону је први пут видео у кабинету Слободана Пенезића Крцуна. Том приликом је записао: “У једном сандуку је била икона од седефа или бисера, која је бљештала као да је сва светла овог света примила у себе”.
Из Геринговог дворца у Србију, а касније и на Опленац, наводно ју је вратио Слободан Крстић Уча. За овај подвиг похвалио га је лично Александар Ранковић. Рекао му је да је одлично обавио посао.
Хроничари су забележили и да је Тито приликом једног боравка на Опленцу наредио да се икона однесе у његову резиденцију, али га је у томе спречио Александар Ранковић рекавши да је она “део историје српског народа”. Броз се тада жестоко наљутио, али је икона остала у задужбини Карађорђевића. Неки сматрају да је то био први озбиљнији сукоб Ранковића и Броза.
Сабља и дневник
Пред иконом данас са дивљењем застају многи који дођу на Опленац и у кућу Краља Петра. У овој музејској збирци изложени су и портрети чланова породице Карађорђевић, круна краља Петра, његова сабља, ратни дневник из Првог светског рата, поклони руских владара и низ других црквених и личних реликвија ове славне краљевске породице. Међу њима су и сребрни есцајг и тањири из Петровог дворца, летњиковца који се налазио код Хан Пијеска. Остаци дворца су преживели отаџбински рат, али су пре неколико година страдали у пожару. Дворац Карађорђевића на Хан Пијеску још није обновљен.
Р. Тасић – Срна
фото: Срна
