Гигантски губици европских банака, шта се то дешава?

Берлин – Подаци о пословању европских банака у прва четири месеца ове године нагнали су финансијске стручњаке и аналитичаре да поставе озбиљно питање:

Да је ли европски банкарски систем суочен с новом кризом?

Да таква бојазан није сасвим неутемељена, потврђују резултати о пословању великих европских банака.

Две банке с највећим угледом, Деутсцхојче Банк и Кредит Суиссе, изгубиле су од почетка ове године 33 односно 35 одсто своје вредности. Тржишна вредност Уницредита, власника Загребачке банке, преполовила се, док су Ерсте банка и Интеса Санполо, власница Привредне банке, изгубиле по четвртину своје вредности.

При томе ваља имати на уму да су због кризе акције тих банака већ прошле године изгубиле на вредности. На пример, стрмоглави пад вредности италијанских банака започео је 2015. када је Европска централна банка затражила шире информације о броју и величини одобрених лоших кредита.

Пад прихода и профита

Швајцарска банка УБС, једна од највећих и најугледнијих банкарских институција на свету, објавила је да је у прва четири месеца ове године остварила нето профит од 707 милиона швајцарских франака, што је знатно мање од зараде из прошле године: у истом раздобљу 2015. забележила је нето зараду од скоро две милијарде франака.

Оперативни приход пао је с 8,84 милијарде из прошле године на 6,83 милијарде швајцарских франака 2016. године. Како је и оперативни профит пре пореза пао за 41 одсто, у само неколико сати, након што су у уторак објављени ти поразни подаци, вредност акција УБС-а пала је за додатних 6 одсто.

Рекордно ниске камате за штедњу

Андреас Брун, аналитичар циришке кантоналне банке, оценио је те резултате као озбиљан промашај у свим важним деловима банкарског пословања, додајући да негативни трендови нису заустављени те да ће ова година бити још гора. Ипак, УБС је спасило1,36 милијарди франака које је та банка зарадила у Азији и то је једина светла тачка у пословању те велике швајцарске финансијске институције.

Пословање швајцарских банака, некада најсигурнијих лука за светске богаташе, постало је тако крајње упитно. Због рекордно ниских камата, од 0 до 1,5 процената, више се не исплати држати новац у банкама. Додатни је проблем што све чешће банке прописују и негативне камате, што значи да наплаћују штедишама чување новца на својим рачунима.

Италијански фонд за спас малих банака

Због тешког стања банкарског сектора у Италији, Влада у Риму основала је фонд Атланте који треба пружати помоћ у рекапитализацији малих, слабијих банака. Влада тврди да је тај фонд у власништву приватних финансијских институција, да ће помагати банкама готовином како би лакше пребродиле кризу те да у том капиталу нема државног новца.

Фонд Атланте преузео је ових дана 92 одсто акција Банца Пополаре ди Виценза након што су акционари и штедише извукли из банке милијарду и по евра у готовини. Премда је изнето свега 7,66 одсто основног капитала, деоничаре и штедише ухватила је паника, па је најављено да ће Атланте преузети све деонице које на берзи неће наћи купца. Тако ће фонд Атланте стећи власништво над 99,33 одсто банковног капитала.

Ињекција од 300 милијарди евра

Иако Влада у Риму тврди да ће тим фондом спречити колапс малих банака, у то мало ко верује: процењује се, наиме, да је италијанском банкарском сектору потребна финансијска ињекција од 300 милијарди евра да се реши проблем лоших и ненаплативих кредита. Стога не чуди што је Јосепх Оугхоурлиан, суоснивач Амбер Цапитала, изјавио да се проблеми настављају, те да ће 2016. бити тешка за многе европске банке.

Стефано Проспери, из ЦЕО Каирос Инвестмент Манагемента, такође је врло песимистичан око стања у италијанском банкарском сектору: тврди да је то тржиште међу најгорим у Европи те да није време за дугорочно пословање у тој држави.

Проблема нису лишене ни британске банке. ХСБЦ банка, највећа финансијска и банкарска институција на свету са седиштем у Лондону са 85.000 запослених, најавила је отпуштање 20.000 радника. Барцлаyс банка, која такође послује из Лондона, објавила је да ће укинути 1.000 радних мјеста (Цредит Суиссе, уз досадашњих 2.000, најављује још 4.000 отказа).

Омањи потоп у случају Бреxита

Но, британском банкарском сектору могла би се ускоро догодити много већа катастрофа. Ако Енглези на референдуму одлуче да њихова земља изађе из Европске уније, у том случају, предвиђају стручњаци, Велика Британија остаће без 100.000 радних места у финансијском сектору. Толико ће се, наиме, радних места из финансијског сектора преселити у европске државе. Само Деутсцхе Банк има у Енглеској више од 9.000 запослених.

Таква криза резултат је, пре свега, ниске цене нафте, ниских камата, лоших кредита, укупне економске кризе, али и бахатости финансијске олигархије која је одлучивала не само о судбинама појединаца и комапнија, него и целих држава, али и укупне светске привреде.

Телеграм