ИМАО па немао. Као да се ова клетва обистинила у црногорском граду Никшићу, некадашњем привредном гиганту и индустријском центру Црне Горе, а данас прилично посрнулом након сурове транзиције. “Отворите нам народне кухиње” – чује се све јаче и чешће из уста некада поносних Никшићана. И отворише се врата кухиње за сиротињу. Прве оброке ће добити њих 127.

Готово 4.000 људи је, званично, у “стању социјалне потребе”, више од 20 одсто становништва чине пензионери, а од њих око 15.000, око 2.000 има пензију тек од стотину евра. Из Центра за социјални рад саопштавају да је 1.371 породица (4.300 чланова) прима материјално обезбеђење породице. Годишњи износ за 2018. годину износио је више од 1,5 милиона евра. Из средстава Центра током минуле године исплаћено је 949 једнократних новчаних помоћи и 50 помоћи у храни. Општинска организација Црвеног крста током 2018. помогла је 910 породица и сви су добили храну и средства за хигијену, а фамилијe са више чланова и ваучере од 50 евра.

Кухиња је отворена захваљујући НВО “Извор живота”, док је просторије бесплатно уступила Општина Никшић.

– Ово је још једна заједничка прича проткана упорношћу, разумевањем, љубављу, али сузама и жељом – казала је жена хуманиста, која је недавно донирала бубрег суграђанину, Константина Војиновић, покретач ове акције.

Некада је овај град био надалеко познат по много чему – од врхунских песника, сликара, фудбалера и планинара, новинара и лепих жена, до светски значајних криминалаца и коцкара високог калибра. Једина права урбана средина у поратној Црној Гори, са десетинама хиљада радника пристиглих из Пљеваља, Иванграда, Титограда, Голије, Бањана, Пиве и Дробњака, суседне Херцеговине. Центар свега доброг и лошег.

До пре две деценије Никшић је био слика и прилика целе Црне Горе. За оно лоше, рекло би се, нико и не тражи кривца. Види се то и по изборима, јер како је Никшић све даље од некадашњег благостања и тоне у депресију, тако владајућа политичка гарнитура лаганије побеђује. Деценијама државу воде баш Никшићани који су испод Требјесе доскочили до Горице и Подгорице.

РАДНИЧКА КЛАСА

ОД чувене “Жуте греде” (када су никшићки радници кренули на “народни митинг” у Титограду и на путу добили батине од милиције, па су уместо уморних комуниста на власт дошли “млади и лијепи”) све се урушило. Те 1989. било је радничке класе ко плеве – 7.500 зарађивало је хлеб у Железари, 2.000 у Електропривреди, 1.500 у “Бокситима”, 800 у пивари која је цео свет снабдевала “никшићким”, 700 у “Јаворку”, па још толико у “Металцу” и “Оногошту”, око 2.000 у ПТК Никшић.

Новости.рс