НИШЛИЈЕ које су радно способне више неће моћи да рачунају на бесплатан оброк из народне кухиње. У овом граду убудуће по порцију на казан могу само стари и болесни, као и особе које из неког разлога не могу да раде. Остали морају да се сналазе.

Разлог због кога су градске власти у Нишу посегле за овом непопуларном мером је, како тврде, тај што је број корисника за само два месеца, због лоше категоризације, увећан за чак 2.500. Тако је сада на списку око 5.500 корисника.

Иако су општински буџети у већини места у Србији прилично скресани, ниједан град осим Ниша није почео прекрајање спискова гладних.

– Чињеница да је неко радно способан, не може бити мерило за одређивање да ли му је помоћ неопходна – кажу у ужичком Центру за социјални рад. – На пример, ако самохрана мајка мора даноноћно да брине о детету са инвалидитетом, она не може засновати радни однос, иако је радно способна.

У Београду програм народне кухиње реализује градски Секретаријат за социјална рад, а не Црвени крст, како је у осталим градовима. Сиромаштво је драстично у порасту, тврде надлежни у престоници, и то се види упоређивањем података из 2009, када је било 5.300 корисника, док је 2012. удвостручен број оброка. Данас се са градског казана храни готово 14.200 људи. Скидање појединаца са спискова, сматрају, није начин да се дође до већег броја оброка.

МЕСЕЧНО 200 НОВИХ КОРИСНИКА ПОДАЦИ за Београд говоре да се месечно број нових корисника народне кухиње повећава за око 150 до 200, на годишњем нивоу за око 2.000. Право на услуге народне кухиње имају појединац и породица и то они који су корисници новчане социјалне помоћи и који из других социјалних индикација нису у могућности да задовоље основне животне потребе. Оброк добијају једном дневно и то радним даном кувани топли оброк, а викендом и нерадним данима суву храну.

– Упркос сталном порасту гладних, град се труди да свима којима је то преко потребно обезбеди кувану храну – каже Ненад Матић, секретар за социјалну заштиту у Београду. – Годишње издвајамо око 10 милиона евра и нисмо планирали да скраћујемо спискове. Важна нам је једино социјална карта коју утврђује центар за социјални рад коме корисник припада.

Центар за социјални рад у Зрењанину суочава се, међутим, са мало другачијим проблемом. Поједини корисници социјалне помоћи одбијају да се запосле и када им се нађе посао.

– Неки примају новчану накнаду, а уједно раде „на црно“ и тако остварују додатне зараде које понекад прелазе суму просечне плате у Србији – истичу у овој служби. – Свесни су да би уколико би пристали на легално радно место, изгубили право на социјална примања.

ПРОЦЕНЕ

ПРЕМА подацима Црвеног крста, у појединим местима ће у 2014. години доћи до повећања броја корисника, док ће у неким број корисника бити мањи. Пораст ће се забележити у Шапцу, Пожаревцу, Аранђеловцу, Горњем Милановцу, Пожеги, Медвеђи, Бору, Сремској Митровици, Старој Пазови и Врбасу, док ће у Смедереву, Лесковцу, Мерошини и Ади број корисника бити смањен.

Новости