Стравична смрт 92-годишњег старца Филипа Величковића из села Гараши код Аранђеловца, кога је у потрази за сувом корицом хлеба убио поклопац контејнера за ђубре, разоткрила је, према речима председнице Асоцијације слободних и независних синдиката Ранке Савић, више него поразну слику српске свакодневице.
– Суочавам се дневно са трагичним судбинама људи који су у катастрофалном положају. Мислим да ће све више људи бити на контејнерима – каже челница АСНС за “Вести”.
Она истиче да се често суочава са брачним паровима који у истом дану остану без посла и долазе да потраже синдикалну помоћ.
– Број оних који остају на улици се се из дана у дан увећава и непрекидно све више људи пада испод линије сиромаштва. Статистика показује да 150.000 корисника није платило струју, а вероватно је од тог броја 140.000 оних који живе попут несрећног старца – каже Савић и додаје да би људи платили дажбине, али немају од чега, а онда им државни “утеривачи” упадају у куће и плене имовину до пешкира и крпа за судове.
Идемо у “горе сутра”
Вест о бизарној смрти старца привукла је огромну пажњу медија широм региона. Медији у БиХ објавили су да је несрећном човеку поклопац контејнера поломио врат док је тражио храну међу отпатцима.
“Сиротињо, и богу си тешка”, примећује један од хрватских портала, узречицом која, како наводе, осликава садашњост све већег броја људи.
– Смрт овог мученог старца смрт је свих нас – приметио је колумниста српског “Недељника” уз питање да ли је то та жртва коју народ мора поднети данас зарад горег сутра?!
У приче о бољем животу о којима се прича уочи избора, према њеним речима, више мало ко верује јер се показало да после изласка на биралишта, следи горко отрежњење и даље потонуће у беспарицу.
Последњи подаци говоре да од 198 општина и градова, свега 75 има народне кухиње са једним оброком дневно, неретко суве хране, па корисници иду на ђубришта међу контејнере да потраже други.
Представници опозиционих партија непрестано указују на “удар по џепу најсиромашнијих”. Један од њих, одборник ДС у Скупштини Града Београда Зоран Алимпић каже за “Вести” да градска власт на рестрикцији права грађана који имају најмање спроводи штедњу.
– Непрестано критикујемо мере које се спроводе тамо где би најмање требало и тако врши удар на најсиромашније. Неке од њих су смањење попуста на рачуне Инфостана за 60.000 домаћинстава са субвенционисаним ценама комуналија, укидање новчане помоћи за пензионере са најмањим примањима – указује Алимпић.
Екстра зарада на глади
Катанац на браву београдских народних кухиња у фебруару ове године је, после побуне у јавности, поново откључао врата најсиромашнијима, а кратки застој у раду градоначелник Синиша Мали је оправдао чињеницом да се одужио тендер за јавну набавку. Тако је откривено да је посао са народним кухињама више него уносан бизнис који изабраном понуђачу за шест месеци доноси 334 милиона динара или 2,78 милиона евра. Уз то се чуло и да град за народне кухиње издваја седам милиона евра годишње.
Додаје да су укинуте студентске и ученичке стипендије, па у 2015. делимично враћене, да је смањена једнократна накнада за породиље и накнада трудницама, укинуто је финансирање персоналне асистенције за одрасле и старије са телесним инвалидитетом, а право на повремену једнократну помоћ изгубила су деца без родитељског старања, ученици и студенти, као и ђаци и студенти са сметњама у развоју.
Између осталог је, истиче, умањења било и код интервентне и сталне новчане помоћи за родитеље који имају тројке, четворке, петорке, шесторке и дупле близанце, а у најави је укидање повраћаја ПДВ на храну и опрему за бебе.
Д. Декић – Вести
фото: М. Каровић