Србија је да би се умилила европским званичницима 1. фебруара 2010. једнострано почела да смањује царинске стопе на робу из Уније и тиме највише угрозила сопствене сељаке У невољи су сви, од узгајивача поврћа и кукуруза до произвођача меса, јер су увозни производи из године у годину све јефтинији
Иако српској пољопривреди већ одавно цвета само трње, стручњаци сматрају да сељаке тешки дани тек чекају, поготово од 2015. године када на снагу ступа потпуна либерализација царина пољопривредних производа. Ситуацију додатно компликује и чињеница да у том тренутку Србија неће бити чланица ЕУ, па ће се сељаци наћи у брисаном простору од подоста година без европских субвенција, јер је јасно да нам је пуноправно чланство у заједници европских народа на дугом штапу.
Да су тешки дани већ почели јасно је јер према Прелазном трговинском споразуму са Европском унијом, од Нове године настављена либерализација царина за увоз индустријских производа пореклом из Уније. Да подсетимо, Србија је да би се умилила европским званичницима 1. фебруара 2010. године једнострано почела да смањује царинске стопе на увоз робе из Уније и тиме највише угрозила сопствене сељаке. Српска пољопривреда је већ доживела велики ударац због примене Прелазног споразума. Већ 2010. године укинуте су царине за 40 одсто европских пољопривредних производа. Увозни производи тако из године у годину постају јефтинији од домаћих. Проблем је шта ће се догодити са 778.000 газдинстава који производе храну на 5,1 милиона хектара и да ли ћемо зарад добровољног смањивања царина на увоз хране из Уније потпуно уништити српског сељака и реално гледано једину профитабилну индустријску грану – пољопривреду.
Горан Живков, бивши министар пољопривреде, каже да ће либерализација царина највише погодити узгајиваче свиња и повртаре.
– Мали произвођачи данас не осећају утицај тржишта јер производе само за себе и комшилук. Међутим, уколико се на време не прилагоде и уколико им држава не помогне, могли би да под утицајем надолазеће огромне конкуренције буду збрисани са мапе постојања. Либерализација ће свакако утицати на све, од произвођача кукуруза, преко произвођача меса, до извозника месних прерађевина. Питање је само да ли у мањој или у већој мери – објашњава Живков.
Проблем српских узгајивача свиња није од јуче, а да Србија води антиаграрну политику показује пример из блиске прошлости. Наиме 2007. године држава није била заинтересована што су сељаци нудили товљенике за мање од пола евра по килограму живе мере. Нико није хтео свиње по тој багателној цени, па ни Дирекција робних резерви, и дошло је до покоља два милиона товљеника. И само за неколико година број приплодних крмача смањен је са 900.000 на данашњих 200.000 комада. За то време је Македонија из Србије куповала кукуруз и са њим хранила свиње које је касније извозила у Србију.
Повртари ће такође имати велики проблем, јер ови паори немају ни домаће тржиште. Потрошња поврћа у Србији је изузетно мала јер Србија има стару популацију која једе мало поврћа, око 130 килограма по становнику просечно годишње. Засад је млеко сектор који је доста заштићен царинским стопама, и то је један од разлога зашто Србија не увози млеко. Међутим, уласком у ЕУ биће укинуте царинске стопе на свеже млеко, што ће имати негативне последице. Мале млекаре, којих у Србији има око 200, изгубиће главни извор профита, па самим тим бити и затворене.
Субвенције у ЕУ
Грчка – 852 евра по хектару
Холандија – 505 евра по хектару
Данска – 434 евра по хектару
Немачка – 388 евра по хектару
Аустрија – 375 евра по хектару
Француска – 338 евра по хектару
Мађарска – 116 евра по хектару
Бугарска – 82 евра по хектару
Румунија – 76 евра по хектару
Сличну муку мучи и суседна Босна и Херцеговина, која је такође потписала Привремени споразум о трговини са ЕУ. И тамо је од нове 2012. године на снази је ново смањење стопа царина на одређен број производа пореклом из ЕУ. Између осталог, на прехрамбене производе попут млечних прерађевина, телећег и јунећег меса, воћа и поврћа. Домаћа производња такође остаје без заштите јер доведена на ивицу исплативости.
Пољопривредни стручњаци из Хрватске тврде да је њихово село прошло горе, јер су сељаци остали без државне пољопривредне земље коју су обрађивали и по 20 година. Земља је додељена великим играчима и страним мегапроизвођачима, јер су закони по којима се додељивала земља били намењени првенствено њима.
У преговорима с Бриселом, који иначе нису лаки, треба изборити за што већу извозну квоту. Мађарска је, рецимо, добила само 41 одсто тражене количине парадајза или 39 одсто од броја грла говеда која може да извезе на тржиште ЕУ. Због тога, тврде европски скептици, пољопривредна производња у земљама које приступају ЕУ бележи пад. Тако Бугарска која је некада била највећи произвођач поврћа у источној Европи сада увози краставце и кромпир из ЕУ.
Вести
