РИМ – Постизање миленијумског развојног циља – да се број гладних у свету преполови до 2015. је још увек могуће, али за то је потребно значајно повећање напора, саопштила је Организација УН за храну и пољопривреду (ФАО).
Напредак остварен у борби с глађу од средине прошле деценије је изгубио замах па је време да се он подстакне, истиче ФАО, а преноси Ројтерс.
Број хронично гладних широм света је смањен за 130 милиона од 1990. – на 868 милиона, од којих 852 милиона живи у земљама у развоју. Напредак је постигнут и на плану смањења броја неухрањених.
Ипак, и даље је једна од осам особа у свету гладна, што је неприхватљиво у свету изобиља, напомиње ФАО.
Посебно је забрињавајућа ситуација у Африци, где је у последњих 20 година број гладних повећан – са 175 милиона у 1990. на 239 милиона.
Наведени подаци су укључени у овогодишњи извештај Стање прехрамбене несигурности у свету (СОФИ), који објављују ФАО, Међународни фонд за пољопривредни развој и Светски програм за храну.
Подаци указују да је највећи део напретка у смањењу глади у свету остварен до 2006. године, док су цене хране у свету опадале. С њиховим растом и развојем економске кризе напредак је знатно успорен.
У садашњем контексту несигурног економског раста и виших и колебљивијих цена хране, оживљавање привредног раста ће бити од кључног значаја за даљи напредак ка остварењу миленијумског циља смањења глади у свету.
Све зависи од тога да ли ће две милијарде људи који живе од пољопривреде, а чине највећи део сиромашних у свету, имати користи од руралног развоја, истиче ФАО.
Не треба заборавити да високе цене пољопривредних производа могу да представљају шансу за сиромашне фармере, под условом да им је омогућено да ту шансу искористе.
То између осталог подразумева стварање услова за развој сектора производње, нарочито оне која се одвија на малим имањима, обезбеђивање једнаке доступности средствима производње и за сиромашне и, нарочито, за жене, као и примена социјалне заштите за најугроженије.
Унапређење управљања – на принципима транспарентности, одговорности, владавине права и људских слобода је такође од суштинског значаја.
Међу осталим приоритетима је нужност да се смањи губитак и бацање хране јер се процењује да се на тај начин изгуби око трећина светске производње на овом сектору.
Осим о квантитету, мора се више повести рачуна и о квалитету хране јер од мањка микро нутритивних елемената у исхрани пати више од 1,4 милијарде одраслих људи у свету, што је узрок разних болести везаних за исхрану, укључујући и гојазност.
