У апсолутном сиромаштву у Србији живи 7,2 одсто грађана, “на казану” народне кухиње је 35.000, новчану социјалну помоћ добија 268.000, а у ризику од сиромаштва је чак четвртина популације!
Како је на сајту саопштио Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије, тих пола милиона грађана, односно око 7,2 одсто становника, у 2017. имало је мање од 12.045 динара месечно, или око 102 евра, што је граница апсолутног сиромаштва.
Са 102 евра месечно човек у Србији не може да задовољи основне животне потребе, једва може да приушти један оброк дневно, па на починак одлази гладан.
Ризик за око 400.000 деце
Око 400.000 деце у Србији је у ризику од сиромаштва, саопштила је Мрежа организација за децу Србије.
Скоро половина светске популације, односно више од три милијарде људи, живи са мање од 2,5 долара дневно, показује анализа Светске банке. У екстремном сиромаштву живи више од 1,3 милијарде светске популације, са мање од 1,25 долара дневно.
Према подацима Уницефа, 22.000 деце умре сваки дан због сиромаштва.
У Србији се, како за Би-БиСи на српском кажу у Тиму, оно мери као апсолутно и релативно сиромаштво.
Релативно сиромаштво представља и праг ризика сиромаштва. Тај праг је у Србији нижи него у било којој чланици Европске уније, изузев у Румунији. Чак 1,8 милиона становника Србије живи у том ризику.
Према последњим доступним подацима, то је 25,5 одсто популације, нагласили су из владиног Тима.
Кад би се правио профил сиромашне особе у Србији, то био био младић или девојка из вишечлане породице са села из јужне или источне Србије, чији родитељи имају низак ниво образовања или су незапослени.
Тим Владе Србије пише да је сиромаштво у ванградским подручјима учесталије него у граду, као и код особа које живе у домаћинствима чији носилац има низак ниво образовања или је ван тржишта рада.
Последња стратегија за смањење сиромаштва истекла је 2015. године, али у Тиму кажу да се политике сада креирају према Програму реформи политике запошљавања и социјалне политике.
Обућа као сан
Новчану социјалну помоћ у отаџбини добија око 268.000 становника, док се на казану Црвеног крста храни 35.300 душа, на 77 места у Србији. У ову бројку нису укључени житељи престонице јер помоћ обезбеђује Град.
Спас од дијаспоре
Беда у Србији се продубљује, а број сиромашних био би знатно виши да нема помоћи од родбине са села и рођака из дијаспоре.
– Плате и пензије тешко могу да покрију основне трошкове живота, већина једна има за храну, а о комуналијама да не причамо. Нажалост, ако се неко од укућана разболи, људи морају да зајме новац да би покрили трошкове. Радници у Србији често остају без посла тако да зачас падају у категорију најсиромашнијих.
Много је старачких домаћинстава која једва преживљавају, а најтежа ситуација је за људе које почетком јесени треба да припреме децу за школу, као и да прибаве огрев за зиму.
Према истраживању, старији грађани су мање изложени ризицима од финансијског сиромаштва у односу на млађе.
Главни разлог јесте тај што старији грађани примају пензије које су редовне, а млађи људи без посла су принуђени да се сналазе.
Истраживање које су спровели Црвени крст и Група за развојну иницијативу СеЦонС
и показује да више од четвртине старијих од 65 себи не може да приушти два пара обуће у сезони, а свака трећа старија особа не може да замени изношену одећу.
Велики проблем за све грађане Србије су ниске плате, који често не прелазе двеста евра. Према подацима Асоцијације слободних и независних синдиката, чак 80.000 радника у Србији прима плату од свега 185 евра!
Србија је истовремено земља великих социјалних неједнакости, на једној страни имамо изузетно богате грађане који уживају у прекомерном луксузу, док на другом имамо људе и читаве породице који једва преживљавају.
Стога не чуде редови где се људи тискају да би купили јефтину пилетину, шећер или банане.
Шта купити за 3,3 евра дневно
– чаша јогурта
– 120 грама млевеног меса
– пола килограма кромпира
– литар млека
– пола килограма лука
– 100 грама паризера
(ништа не преостаје за комуналије, лекове и хигијену)
Огроман јаз између богатих и сиротиње
Сиромаштво у Србији је веће него што се приказује. Подаци о беди су оскудни, јасно је да огроман број грађана једва преживљава. Редови у продавницама нису од јуче у свим маркетима су дуги редови на каси, а највећи број људи праве рачуне од неколико стотина динара, само да би купили хлеб и млеко.
Осим сиромаштва, велики проблем је велики јаз између богатих и сиромашних. Највећи је у свим земљама Европске уније и земљама у окружењу осим Македоније.
Страшно је рећи да неко преживљава са 102 евра месечно, а тек бити у кожи онога ко се злопати цео месец са стотинак евра.
Н. С. Прерадовић – Вести
фото: М.Каровић
Je li mutava ‘ocemo li i njih “digitalizovati” pa da bar budu “digitalizovani” siromasi, jer to je “cool”?
BEDA, A STIĆIĆEMO EU, AKO SE, U MEĐUVREMENU, NE OKLIZNEMO NA LAŽI BEZ PREMCA?!
Naša je perspektiva, prema Britanskim izveštajima, da ćemo stići EU za 50 godina. Malo su skratili rok. Kako nam ide napredak, za zadnjih šest godina standard pada, otimaju se plate i penzije, troškovi života rastu. Prosek plata najviša primanja u Evropi su u Švajcarskoj gde je prosečna plata 4.421 evro, a zatim u Islandu i Norveškoj sa prosečnom platom od 3.440, odnosno 3.405 evra s druge prosečna neto plata u Srbiji januara 2018. iznosi 422 evra. Kako nam ide nećemo stići EU ni za 500 godina, kako se vlada u Srbiji zadnjih 15 godina. Plate u Srbiji su među najnižim u Evropi i skoro 10 puta (ili 1000%) niža od evropske prosečne plate. S druge strane, cene u Srbiji su samo 51% (dvostruko) niže od evropskih. Pa kako živimo? Bedno, jadno i gladno, jedino na TV, u izjavama vođe, živimo mnogo bolje, nego što jeste, a to vide građani u prodavnicama i u trpezariji. Na ruku ovome ide opadanje nataliteta i stanovništva, iseljavanje mladih i stručnih građana. Naši vodeći političari, kada hvale svoje uspehe, trebalo bi da znaju da 25,50% stanovništva je u zoni siromaštva, dnevno troše po 1,0 $. To je najbolje ogledalo uspeha ekonomije i države u celini, kada bi se zezali.