ТРЕЋА међународна конференцији лидера из области екологије и пословања Look up 2024: Зелена транзиција и пета индустријска револуција, јуче је у Сава центру окупила државне званичнике из Србије, еминентне стручњаке из света и наше земље, професоре са престижних светских универзитета, као и представнике домаће индустрије.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је отварајући овај скуп истакла да Србија поседује потврђене резерве и ресурсе минералних сировина које су у ЕУ и Сједињеним Државама проглашене као критичне минералне сировине, а међу којима су бакар, магнезит, бор, литијум, барит, боксит, као и многе друге.
– Без критичних минерала није могућа зелена енергетска транзиција и није могуће смањење штетних гасова – нагласила је министарка. – Од критичних минералних сировина у 21. веку зависи и учешће у технолошком напретку, у развоју вештачке интелигенције, а пре свега обезбеђивање довољне количине енергије, што је од стратешког значаја за економски развој и националну безбедност.
Она је истакла да је наша земља богата бакром и литијумом.
– Србија је други највећи произвођач бакра у Европи, захваљујући инвестицијама и партнерству са кинеским фирмама – рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић. – Западна Србија има 158 милиона тона потврђених резерви литијума, које могу произвести 58.000 тона литијум-карбоната годишње, довољно за производњу милион електричних возила годишње, чиме би се задовољило око 17 одсто европске потражње. Наша земља има прилику да постане значајан играч у глобалној индустрији, али уз одговоран приступ и примену еколошких стандарда.
Она је указала и да ћемо, уколико одлучимо да не искористимо сировине које имамо, морати да пронађемо друге начине да дођемо до потребних сировина за развој индустрије, а питање је колико ће услови за нас бити повољни.
– Процене су да ће потражња за литијумом порасти 11 пута до 2030. године, а чак 57 пута до 2050. године – рекла је министарka. – Литијум ће бити кључан за батерије, електрична возила, ветрогенераторе и соларне панеле.
Према речима шефа сектора за критичне минерале и рударство у одељењу за пословање и трговину Уједињеног Краљевства Оливера Ричардса, Србија има велику прилику да постане кључни играч у зеленој транзицији у Европи кроз инвестиције у постројења за електрична возила и експлоатацију минерала.
– Потенцијал за успостављање ланца вредности за електрична возила у Србији биће појачан партнерством са ЕУ о стратешким материјалима – рекао је Ричардс. – Постоји могућност нових партнерстава, укључујући пројекат “Јадар”, “Рио Тинта”, који обећава велике инвестиције и раст за Србију уз еколошку одговорност.
Он је истакао да су литијум, графити и кобалт од виталног значаја за производњу електричних возила, соларних панела и ветротурбина.
– Број електричних возила би са 30 милиона колико их има данас могао да порасте на 240 милиона до 2030. – рекао је Ричардс. – То је 30 одсто годишњи раст, што су невероватне бројке.
Он је у уводном излагању указао на британско искуство које показује да је могуће успешно рударити на еколошки начин. На југозападу Велике Британије постоји кластер рудника литијума и тунгстена, који се наслања на дугу историју рударења у том делу.
– Један од истакнутих пројеката је Cornish Litium, компанија која производи литијум-хидроксид за батерије са 45 одсто мање угљеничних емисија у поређењу са конвенционалним рудницима – навео је Ричардс. – Ова иницијатива доприноси локалној економији са 800 милиона фунти и ужива подршку владе кроз капитализацију и грантове. Британско искуство доказује да се рударски пројекти могу реализовати еколошки и рационално.
Како је декан Рударско-геолошког факултета Александар Цвјетић истакао, мора се пронаћи равнотежа између људских потреба и очувања природних ресурса.
– Рударствa је било, биће и остаће, али хајде да га учинимо, одговорним и одрживим – истакао је Цвјетић. – Србија има знање, могућности и примере добре праксе, а још више их има широм света, али остаје да се види да ли смо спремни за промене потребне за зелену транзицију. Уколико будемо имали памети, треба да дозволимо компанији “Рио Тинто” да представи своје принципе зелене транзиције у пројекту “Јадар”. Он укључује коришћење електричне опреме и енергије из обновљивих извора, високе стандарде заштите људи, суво одлагање отпада, и рециклажу воде. Питање које се поставља је да ли смо у Србији спремни за такав приступ, јер би то значило да друштвена заједница и животна средина буду на првом месту, што захтева веће улагање и мању добит за инвеститоре.
Професор Рударско–геолошког факултета Чедомир Бељић рекао је да у Србији још увек није дефинисана категорија критичних минералних сировина према критеријуму ЕУ, али су стратешким проглашени минерали који су од интереса за државу.
– На првом месту то је бакар, чија експлоатација траје од 1904. године до данас у Тимочком магматском комплексу – навео је Бељић. – Такође, литијум који је пронађен у долини Јадра представља изузетно значајан ресурс и развојну шансу за Србију.
Он је истакао да ће се у оквиру пројекта “Јадар” користити метода запуњавања, која значајно смањује негативан утицај на локалну заједницу и животну средину.
– Разумем забринутост људи, али овај пројект користи најбоље технике да минимализује ризике – нагласио је Бељић. – Значи, постоје технике, технологије које омогућавају да се откопава, али да се не врши померање површине терена, које омогућавају да се ради одговорно. Имате примере по свету, имате и код нас примере где се такве методе користе.
Светски експерти
Међу учесницима скупа били су и професор Крис Балентајн, руководилац одсека за геохемију на колеџу St Hugh’s Универзитета Оксфорд, др Џослин Фрејзер са Бредшо института за минерале и рударство, Универзитета Британске Колумбије, Џон Стин, ванредни професор на Универзитету Британске Колумбије, др Маркус Вриц, председник немачког удружења VDMA Mining & Minerals …
Сав рад уложен у пројекат “Јадар” потврђује да се он може спровести у складу са највишим еколошким стандардима, поручила је Маријанти Бабић, главна заступница компаније “Рио Тинто” у Србији.
– Иако су дезинформације у протеклим годинама изазвале забринутост код дела јавности, објавили смо нацрте студија о процени утицаја на животну средину како бисмо показали транспарентност – рекла је Бабићева. – У ове процесе укључени су многи домаћи и страни стручњаци, као и професори факултета, што потврђује да пројекат “Јадар” може бити безбедно спроведен.
Она је навела да је Министарство заштите животне средине недавно издало решења о обиму и садржају за студију процене утицаја за рудник.
– Имамо низ правних корака које морамо проћи да бисмо евентуално започели експлоатацију литијума – објаснила је Бабићева. – Настављамо транспарентно да разговарамо са јавношћу и вредно радимо на завршетку студије о процени утицаја на животну средину. Када буде завршена, студија ће бити отворена за јавну дебату, омогућавајући свим заинтересованим странама да поставе питања и укључе се у процес.
Говорећи о значају пројекта “Јадар”, она је истакла да ће створити ланац вредности са потенцијалом да буде отворено преко 20.000 нових радних места и донети капиталну инвестицију од 2,5 милијарди евра.
– Пројекат обухвата производњу, поштујући високе еколошке стандарде – каже Бабићева. – Током изградње запослиће 3.500 људи, док ће у фази операције запошљавати 1.300, уз додатно генерисање радних места у пратећим индустријама. Процес зелене транзиције је назаустављив и важно је да Србија ухвати корак с њом.
