18 милиона Американаца пати од болести везаних за осетљивост на глутен. Према последњим истраживањима у САД проблем је у гентски модификованој соји и кукурузу које људи користе за исхрану. Лекари сматрају да је свет на прагу нове масовне епидемије.
Дијета без глутена постаје све популарнија. То није мода. За већину људи то је животна потреба. Људски организам све чешће добија да усваја глутен – беланчевину која се налази у житарицама. Неотпорност на глутен приликом употребе намирница које га садрже доводи до сметњи у процесу варења. Појављује се широк спектар обољења од аутизма до рака.
Узимајући у обзир чињеницу да је распрострањеност осетљивости на глутен нагло скочила у последњих 20 година, веза епидемије са коришћењем генетски модификованих организама је несумињва, указује доктор биолошких наука, међународни експерт за еколошку и прехрамбену безбедност Ирина Јермакова:
– Бележи се све више људи са онколошким обољењима у оним регионима где је много генетски модификоване хране. Такође случајеви гојазности и дијабетеса су неколико пута учесталији управо пошто су у ове регионе увезене генетски модификоване намирнице. Осим тога открива се бесплодност. То је најстрашније. Пошто то није само бесплодност човека или сисара, већ практично свих живих организама. То може да доведе до разарања наше биосфере, пошто престају да се размножавају и инсекти, и корисне бактерије, нестају биљке. ГМО је бомба са одложеним паљењем.
Међутим у свету нема јединствене оцене опасности ГМО. На пример, у САД таква продукција се широко користи. Тамо чак нема закона о обавезном маркирању производа који садрже ГМО. У Кини је дозвољено да се узгајају генетски модификовани памук и папаја, али се увози и генетски модификовани кукуруз и пиринач. У Европи од ГМО производа потпуно су одустале Аустрија, Немачка, Француска, Грчка, Пољска, Бугарска, Луксембург, Мађарска. А Украјина ће ускоро попунити број земаља где расте генетски модификована соја, одговарајућа одлука је већ потписана.
Проблем је у томе што до сада нису била спроведена глобална истраживања утицаја ГМО на животну средину и између осталог на човека. Научници који раде у транснационалним компанијама произвођачима ГМО производа и независни научници који не подржавају идеју генетског инжењеринга не могу да се договоре. Експериментима оних других не верују. А пошто је комерцијално ГМО житарице повољније узгајати него природне, у разим земљама оне имају јак лоби.
Руска Савезна асоцијација за генетичку безбедност решила је да у спору треба ставити тачку: забранити ГМО ако је то штетно или смирити људе ако опасности нема, објаснила је за Глас Русије директор Асоцијације Јелена Шаројкина:
– Треба да буде одржан експеримент где ће се за правила договорити како противници, тако и присталице ГМО, а и они који се неутрално односе према овој технологији. Ми смо током ове године радили са међународним и руским научницима. На лето су нам долазли стручњаци из САД, Француске, Велике Британије. Била је формирана радна група. На данашњи дан припремљени су протоколи. Мислим да ће такав експеримент постати светска сензација зато што до сада за 20 година комерцијалног коришћења ГМО нико у свету није ујединио научнике разних страна и разних научних дисциплина како би стопостотно и потпуно истражили деловање ГМО на организам.
2017. године списку произвођача ГМО соје може да се придружи и Русија. О томе се говирило у петак на конференцији Агрохолдинзи Русије у Москви. Али ако подаци експерметна буду негативни – а стручњаци увреравају да је за добијање оштих резултата довољна година – онда на руско тле неће пасти ни једно митрано зрно.
Наталија Коваљенко,
батали УСА, Институт за кукуруз у Земун Пољу је лидер у ГМО семенима у овом делу Европе, такође и извозник истих.