ГМО: Хоћемо ли трговати и тровати се генима?

СРБИЈА ће морати да дозволи промет генетски модификованих намирница. То ће се, према тврдњама свих саговорника „Новости“, десити већ ове године, док би легална продаја намирница које садрже ГМО могла да започне 2014. или 2015. године. Без тога, наша земља не може да рачуна на чланство у Светској трговинској организацији, али ни Европској унији, јер је управо промет ГМО једна од услова у тим преговорима.

– Измене и допуне Закона о генетски модификованим организмима размотриће парламент до јуна ове године – тврде извори „Новости“ блиски Тиму за преговоре о прикључивању наше земље Светској трговинској организацији. – Подзаконским актима би се прецизније утврдила процедура издавања лиценци које би омогућиле одређеним фирмама промет генетски модификованим производима. Према искуствима других држава, тај процес припреме документације која претходи одобравању промета ГМО траје од годину, па чак до три године

Јан Боћански, директор Управе за заштиту биља у Министарству пољопривреде, потврђује да у тој управи постоје припремљене варијанте за измену Закона о ГМО, али да још није познато када ће се наћи у процедури. Тај предлог ће прво погледати и „одобрити“ надлежни у Европској комисији.

– Увоз генетски модификоване соје, међутим, угрозио би домаће произвођаче обичне соје – признаје Боћански. – Треба бити обазрив при одобрењу увоза ГМО соје. Имамо око 180.000 хектара генетски немодификоване соје коју данас можемо да извозима на пробирљиво европско тржиште. Земљама које немају такву производњу нису важне овакве директиве, нама ипак јесу.

Званичници су изричити да се свакако неће ићи на могућност која подразумева производњу генетски модификоване хране у нашој земљи. Подсећају, међутим, да је један од основних постулата СТО – забрана ванцаринског ограничења трговине, укључујући и забране увоза, осим због евентуалне заштите здравља људи, животиња и биљака.

– Прописи СТО дозвољавају увођење привремених мера ограничавања промета неког производа, у случају да нису доступни релевантни научни докази за процену ризика од ГМО – подсећа помоћник министра трговине Бојана Тодоровић. – Трајна забрана могућа је искључиво ако се научно докаже штетност ГМО производа. Има земаља које на либералнији или рестриктивнији начин третирају ГМО, али општа забрана промета не постоји нити у једној од 159 држава, чланица Светске трговинске организације.

КРЕДИТ ЗА РИЗИК

У београдској канцеларији Европске банке за обнову и развој демантују да је ова институција одобрила кредит „Монсату“, највећем светском произвођачу ГМО семена од 40 милиона долара за покриће трошкова ризика уласка америчких компанија са ГМ семеном у Србију. Незванично се може чути и да је локално особље ЕБРД било против једне такве одлуке.

– Није донета никаква одлука о наведеном пројекту – речено је „Новостима“ у канцеларији ЕБРД. – Још увек се процењује испуњеност критеријума ЕБРД, укључујући и заштиту животне средине, социјалне и корпоративне стандарде.

Новости