Здравље

ГМО: Мутанти прете тржишту Србије

У 2003. у Војводини је засејано 1.000 хектара генетски модификоване соје

ДА ли ће Србија и званично отворити врата генетски модификованој храни, питање је о којем се расправљало на првом јавном слушању у Дому Народне скупштине на тему “Утицај генетички модификованих организама на животну средину и здравље”.

Српски закон о генетски модификованим организмима је вишеструки проблем. Није рестриктиван, није резултат рада струке, нити је усклађен са прописима Светске трговинске организације, као ни са одређеним прописима Европске уније.

– Став Светске трговинске организација је да се не може забранити извоз и увоз било ког прооизвода, па самим тим ни ГМО – истакли су у уторак преставници Министарства унутрашње и спољне трговине. Према њиховим правилима, чланице СТО могу онемогућити увоз одређених производа на основу процене ризика. Црна Гора је недавно постала чланица СТО, а према њиховим законима, промет ГМО је забрањен, ако не постоје анализе о степену ризика.

Правилима Светске трговинске организације ограничава се трговина једино код оних производа који се сматрају опасним, за шта су потребни и научни докази. Код генетски модификованих производа не постоји независне анализе да су ризични за здравље, па се самим тим трговина овим намирницама не може ни ограничити.

ЛОБИСТИ 

ДА у Србији не постоји контрола сејања ГМО, како се чуло у Дому Народне скупштине, показао је и податак да је 2003. године засејано 1.000 хектара генетски модификоване соје само у Војводини, а надлежне инспекције нису могле ништа да ураде. На скупу је постављено и питање да ли у Влади постоје ГМО лобисти.

– У Србији смо све урадили како треба, па нам само ГМО фали – ироничан је био проф. др Миодраг Димитријевић, са Кетедре са генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета у Новом Саду. – ГМО је још један корак у сужавању слободе производње хране. Ко сам себи може да пуни тањир, он је независан у сваком смислу.

Аграрни стручњаци, наиме, сматрају да би штета од генетски модификованих производа у српској пољопривреди била катастрофална. С обзиром на то да би ГМО семе уништило домаће, сваке године бисмо били приморани да га увозимо. И на то бисмо годишње трошили стотине милиона евра.

Учесници скупа су затражили строжу стручну контролу производње и стављања у промет генетски модификованих организама, нарочито код хране.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!