У сенци великих тема попут решавања статуса Косова и Метохије и медијски изузетно праћене борбе против корупције, пред Србију се поставља захтев да донесе одлуку у најмању руку од једнаке важности као претходна питања: да ли дозволити улазак генетски модификованих организама у наше тањире или сачувати тоталну забрану промета и узгоја ГМО коју тренутно прописује наш Закон о ГМО донесен 2009. године.
Пред власти су опет постављени штап и шаргарепа како би се приволели на промену Закона о ГМО, којом би се дозволио увоз генетски модификованих организама. Шаргарепа је чланство у Светској трговинској организацији које се најављује још од 2001. године, а обећава од 2010. године. Штапом су замахали представници амбасаде САД који су на скупу у Привредној комори Београда на тему ГМО – да или не поручили да је неопходна измена закона, јер би могли бити обустављени преговори за учлањење Србије у СТО и ако не дође до измене тог закона то би могло бити препрека у билатералним односима Србије и САД.
Да ли се крију измене закона?
Министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић оценио је да се од Србије не тражи ништа што друге земље чланице СТО нису морале да испуне.
Не тражи се да омогућимо производњу генетски модификоване хране, већ само да изменимо законе о промету тих производа, а дозвољено нам је да сами уредимо начин контроле увоза, изјавио је Љајић медијима.
У јавности се спекулише да би већ ове године требало да се пред посланицима нађу измене Закона о ГМО којим би се омогућио увоз и промет генетски модификоване хране, а директор Управе за заштиту биља Министарства пољопривреде Јан Боћански, изјавио је за Тањуг да у тој управи постоје припремљене варијанте за измену Закона о ГМО али да од Владе Србије још није добио зелено светло да их проследи у даљу процедуру. Међутим, на питање Балканмагазина Министарству пољопривреде о каквим се изменама ради, добили смо писани одговор: До измена није дошло, нити се то наговештава. (!?)
Те измене, иначе, које се не наговештавају већ се налазе у Бриселу на процени, како је потврдила Мисија ЕУ у Србији.
СТО не дозвољава забране
Бојана Тодоровић, помоћник министра спољне и унутрашње трговине, задужена за преговоре са Светском трговинском организацијом, објаснила је зашто морамо да избацимо забрану промета ГМО из закона уколико желимо у СТО.
Опште правило Светске трговинске организације је да забране увоза и извоза било ког производа нису дозвољене, односно не може да постоји реч забрана у закону.
У законима свих других чланица СТО, њих 159, не пише да је забрањен увоз, већ су успостављене ванцаринске баријере и систем дозвола. У пракси неке земље нешто одобре, а неке не одобре ништа. На пример, Русија и Црна Гора немају изричиту забрану, али се забрана де факто спроводи компликованим процедурама. Уколико се дозволи увоз производа са ГМО онда се они морају обележавати. У ЕУ постоје општа правила којих морају све чланице да се придржавају и посебна подзаконска акта. Поступак давања дозвола је компликован, процес испитивања безбедности траје две, три године, а онда се другим дозволама спречава улазак, каже Тодоровић.
Она напомиње да треба одвојити увоз ГМО који треба либерализовати од производње ГМ биљака које од нас нико не тражи.
Када се говори и производњи ГМО, неке земље су се прогласиле “без ГМО”. СТО уопште не третира производњу и свака земља сама одлучује да ли жели или не производњу ГМО, каже она за Балканмагазин.
Пре овог закона о ГМО из 2009. године, имали смо закон који је био у складу са ЕУ и СТО, али опет никоме никада није дата дозвола, нити је неко увезао генетски модификоване организме – аргумент је помоћнице министра трговине да се донесе промена закона.
Када постоји забрана, контрола је под знаком питања и може се илегално увести ГМО. То је некада опасније него да је дозвољен увоз под државном контролом, сматра она.
Према нејним речима, земља која приступа СТО нема скоро никаква права. Свака чланица може да тражи уступке око царина или неког другог питања.
Не морате да пристанете на све, али морате да се договорите, истиче она.
Шта ће нам чланство у СТО?
Ако је цена уласка у Светску трговинску организацију – отварање земље за ГМО, онда и не треба да улазимо, категоричан је Миладин Шеварлић, професор на Пољопривредном факултету у Земуну и председник Друштва аграрних економиста.
Ја се питам шта је то Србија изгубила што није била члан СТО последњих 20 година. Шта ће нам чланство у СТО када ми више и немамо индустрију. У једној аграрној земљи уништили смо обе фабрике трактора и фабрику комбајна Змај, да би на том месту отворили хиперматкете који махом продају увозну робу. Данас Србија увози и тракторе и комбајне, док је Хрватска у исто време направила нову фабрику у Жупањи и годишње извози на стотине комбајна.
Такође, занимљиво би било видети по ком се то праву може искључити из неке организације њен оснивач а Србија, као правни наследник Југославије, била је један од оснивача ГАТТ-а, претече СТО-а. Шта ће се десити ако дозволимо промет и узгој ГМО и уништимо домаће семе и онда нам УН или само једна земља у којој су највећи произвођачи ГМ семена поново уведу санкције? Чиме ћемо онда засејати четири милиона хектара, пита Шеварлић.
Гледати национални интерес
Генетски модификовани организми су биљке или животиње створени кроз повезивање гена биотехнологијом или генетичким инжењерингом. На овај начин се спајају ДНК различитих врста, стварајући комбинације биљака, животиња, бактерија и вируса које се не могу десити у природи или традиционалним укрштањем.
Професор генетике на Пољопривредном факултету у Новом Саду, Миодраг Димитријевић слаже се са Шеварлићем и додаје да треба да гледамо свој интерес што је наше легитимно право.
Разне конвенције, укључујући ону из Рио де Жанеира, дозвољавају да имамо право да заштитимо здравље становништва и животну средину. Ако имамо политичку елиту која ће се трести на сваку претњу, онда ћемо претње и добијати. Они који имају односе са нашим политичарима то виде и зато примењују политику штапа и шаргарепе, каже Димитријевић.
Упркос забрани, у Србији се ипак илегално гаје генетски модификоване биљке. Према информацијама из Министарства пољопривреде, ГМО соја се појавила на просторима СРЈ пре него што је и донесен први Закон о генетички модификованим организмима на савезном нивоу. Није утврђено којим путевима је ушла ГМО соја у Србију.
Бивша министарка пољопривреде Ивана Дулић Марковић признала је да се током њеног мандата увозила генетски модификована сојина сачма. Она је изјавила да се ГМ сојина сачма увозила редовно од 1997. године и да се то радило и током њеног мандата, јер је јефтинија остале сојине сачме. Она је такође рекла да је увоз био у складу са законом о ГМО, а одобрио га је Савет за биолошку сигурност.
Илегални соја и кукуруз
У Србији нема званичних процена на коликој се површини гаје ГМО усеви, пре свега соја. Професор Шеварлић каже да постоје незваничне процене да се ГМ соја гаји на око 5.000 хектара, а да се прошле године појавио и ГМ кукуруз.
У Министарству пољопривреде напомињу да је прошле године пронађено свега 50 хектара под ГМ сојом.
Контроле на присуство генетичке модификације у усеву соје започеле су 11. јуна 2012. године, на простору Јужнобачког, Западнобачког, Сремског и Мачванског управног округа. Укупно је, у ова четири округа, извршен преглед више од 1.000 парцела засејаних сојом. На 50 хектара, лабораторијским испитивањем, званично је потврђено присуство генетичке модификације. Наглашавамо да су сви усеви тањирањем уништени. Фитосанитарна инспекција контролише и производњу семена соје код регистрованих произвођача семена пољопривредног биља. Сво семе соје које се налази на нашем тржишту је контролисано у процесу производње од стране пољопривредних стручних служби како на сортност тако и на здравствено стање усева, стоји у писаном одговору Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Они истичу да се усеви на парцелама на којима се утврди ГМО уништавају, а против власника или корисника ових парцела покрећу се кривичне или прекршајне пријаве. Сви усеви на којима је утврђено присуство генетичке модификације тањирањем су уништени у присуству инспектора фитосанитарне инспекције. Такође, пољопривредна газдинства на чијим је парцелама нађена ГМ соја стављају се у пасиван статус на период од три године. Према важећем Закону о ГМО, висина казне се креће од 30.000 до 50.000 динара за физичко лице, док се за правно лице креће од 500.000 до 3.000.000 динара.
Ефекти ГМО тек кроз три генерације
Питање промета и производње производа ГМО је питање које заокупља целокупну светску пажњу последњих петнаестак, а посебно последњих неколико година. Ипак, чињеница је да је у свету 160 милиона хектара под генетски модификованим биљкама.
Миладин Шеварлић, један је од највећих заговорника да се не мења постојећи Закон о ГМО који забрањује промет и производњу генетски модификоване хране.
Ово питање има више димензија. Прва је здравствена, односно како храна од ГМО утиче на човека било као примарног потрошача када једе храну од ГМ биљака, било као секундарног, преко стоке која је храњена ГМ биљкама. Сва досадашња истраживања у лабораторијама, односно експерименти у којима су животиње храњене генетски модификованом сојом, кукурузом или кромпиром показала су штетне последице по њихово здравље, посебно након три или четири генерације. То ниједна ГМ компанија до сада није оспорила. То значи да ће се у људској популацији ефекти видети након 25 до 100 година. Ко преживи причаће.
ГМ компаније се жестоко боре да се на амбалажи не истиче ознака да је производ ГМ порекла. То шаље две поруке. Прва је да, по савету својих адвоката, не желе да се омогући издвајање подгрупа потрошача који користе ГМО да се не би дошло до резултата независних истраживања о ефектима коришћења ове хране. Такође, циљ је да ГМ компаније и земље које стоје иза њих, не сносе никакве ни правне ни моралне последице након три, четири генерације када се покажу штетни ефекти, објашњава Шеварлић.
С друге стране, све предности ГМО су маркетиншке и научно веома слабо засноване. Принос кукуруза у САД, који је углавном генетски модификован, у 2012. години као последица суше је био смањен за око трећину према званичним подацима, иако се његово ГМ семе представља као отпорно на сушу.
У овако комплексним стварима, када се биотехнолошке компаније прозивају да изигравају Бога, много је спорних и недефинисаних питања.
За разлику од свих аутохтоних или хибридних сорти, генетски модификовани организми настају укрштањем гена различитих врста, на пример бактерија и кукуруза или рибе и парадајза. У јавности се појавила информација да су чак укрштени гени човека и свиње са образложењем да то служи за производњу органа за трансплантацију. Поставља се питање правне одговорности за штетне последице због уношења хране од ГМО. Правне последице не сноси компанија која продаје генетски модификовано семе или производе, а чак и да се позове на одговорност, сав профит може да пребаци на рачуне ћерки фирми у пореским рајевима. Последице неће преузети ни држава која стоји из тих компанија. На крају, све последице сносиће потрошачи и земље увозници ове хране кроз плаћање лечења, тврди овај поборник органске пољопривредне производње.
Обрадива земља као нафта
У Канади је пре неколико дана објављено упозорење за потрошаче да генетски модификован краставац изазива опадање стидних длака и код мушкараца и код жена. У року од 24 сата је повучен из промета. То је прво званично повлачење једног ГМ производа из промета на континенту Северне Америке.
Постоје информације да су у експериментима мишеви који су храњени овим краставцима остајали без длака, а да је мачкама које су јеле мишеве опадало крзно, па ипак интерес за што већим профитом ГМ компанија је превагнуо да ова храна буде пуштена у промет, наводи Шеварлић.
Друго важно питање је еколошка безбедност. У званичним упутствима за научна истраживања одређена је безбедоносна зона од 600 метара ваздушне линије до суседне парцеле на којој се гаји иста немодификована врста.
У пракси, пронађено је да је дошло до мутације природних биљака под утицајем ветра, пчела, птица, људи… и на удаљености до четири километра. Поставља се питање ко сноси последице због контаминације биљака. Шта ако дође до мутације и инвазије ГМ корова као што је то случај са тешко заустављивом амброзијом, на пример, и ко ће сносити штете због алергијских реакција, у најблажем случају, пита се Шеварлић.
Економска безбедност је треће важно питање у вези генетски модификоване хране. Према речима нашег саговорника, Србија нема ниједан разлог да се упушта у хазард производње и промета ГМО. Са седам милиона потрошача и оволиком површином обрадивог земљишта налазимо се у много бољој ситуацији него многе друге земље.
Зар би велике агрокомпаније из окружења или УАЕ долазиле овде и инвестирале да ово није аграрни елдорадо. Оно што је за УАЕ нафта, то су за Србију оранице, само што је нафта дугорочно исцрпив извор а земља неограничен, уз услов одрживог коришћења. Подлегање евентуалном притиску ГМ компанија посредством САД и СТО, у којој увек доминирају интереси најмоћнијих чланица, Србија би постала трајно увозна земља семена ГМ биљака. Само за ГМ семе кукуруза за 1,2 милиона хектара морали би да плаћамо 70 до 100 милиона евра годишње. Узгојем ГМ кукуруза Србија би остваривала 30 евра по тони мање него производњом кукуруза који није ГМ. То би само на примеру кукуруза значило 280 милиона евра мање зараде у пољопривреди Србије. Ако би ову рачуницу проширили на соју која се сеје на скоро 200.000 хектара и где тона ГМ соје вреди 80 евра мање по тони од соје која није ГМ, остваривали би мање приходе за још око 50 милиона евра. Када се ту дода трошак од 20 милиона евра за увоз ГМ семена соје, и када се прошири на кромпир, парадајз, уљану репицу, годишња штета од производње ГМ хране у Србији износила би око пола милијарде евра. Само на примеру соје и кукуруза директно би изгубили 5.000 радних места од пољопривредних института до произвођача. Индиректно, штета би била вишеструко већа. Изгубили би 50.000 радних места, а ако узмемо у обзир да домаћинство има три члана, то је 150.000 људи којима би била угрожена егзистенција. Поред губитка сопственог тржишта изгубили би и све предности на тржиштима где сада извозимо семена и садни материјал. Такође, изгубили би све предности производње по методама органске пољопривреде на тржишту ЕУ које чини 50 милиона платежно способних потрошача, упозорава Шеварлић.
Домаћа семена – богатство
Поред тога што ГМ компаније освајају тржишта семена, у другој фази преузимају по багателним ценама научне институте и сва њихова лиценцна права, преноси Шеварлић искуства других земаља.
Све наше банке гена биле би преузете. У нашој пољопривреди најскупљи производ по килограму и то у ринфузу је семе парадајза које се продаје и за по 4.000 евра. Са једног ара производње у стакленику може се добити 1,5 килограм овог семена, што је 6.000 евра. Ако се упакује у кесице цена може ићи и до 15.000 евра. Колеге из Холандије због маркетинга и традиције продају слично семе по 40 до 45.000 евра по килограму. У свим земљама где је дозвољен увоз и узгој ГМО, ове компаније трагају по парцелама које нису засејане генетски модификованим биљкама да пронађу бар једну ГМ биљку, која се ту нашла случајно опрашивањем или чак намерно подметањем, да би тужиле фармера за повреду интелектуалних права. Појединачни фармери не могу да се одупру тим компанијама које располажу огромним средствима и војском адвоката и пристају на вансудско поравњање и коришћење ГМ семена.
Насупрот томе, у земље где је забрањем промет и узгој ГМО, илегалним каналима се убацује ГМ семе, али ове компаније никада не покрећу тужбе за заштиту интелектуалне својине. Код нас се годинама узгаја ГМ соја, а у 2012. години је откривен и ГМ кукуруз.
Незваничне процене, јер званичних података нема, су да се ГМ соја узгаја на око 5.000 хектара. Компаније које су произвеле ГМ семе соје не туже те произвођаче, јер ти пољопривредници који крше наш закон раде у њихову корист. Поставља се питање како није могуће спречити увоз семена за 5.000 хектара, јер толика количина се не шверцује у кеси на бициклу или у гепеку аутомобила. То указује да се ради о добро синхронизованој акцији са јаком логистиком и лобистима међу политичарима, научницима, али и новинарима. Како је могуће да не могу да пронађу и униште 5.000 хектара ГМ соје, а нађу неколико ари марихуане у пољу кукуруза, пита се Шеварлић.
Последњих 40 година у свету је маркетиншком пропагандом као безбедно коришћено на хиљаде пестицида, хербицида, хормона раста, адитива, вештачких боја, арома и заслађивача и других биотехнолошких иновација, које су данас забрањене. Они су само замењени новом генерацијом док се и нове не покажу штетним и буду забрањене. Нико не испитује синергетско деловање свих тих елемената на човека, већ се свако испитује посебно.
У Србији је то посебно проблем јер немамо систем националних лабораторија. Афера са нашим кукурузом је то показала, када је објављено да је 70 одсто кукуруза заражено афлатоксином, а после провере испоставило се да је то само седам одсто. И то је део притиска да се увезе ГМ семе кукуруза. У Србији посебно забрињава чињеница да је ЕБРД највила да ће 9. априла да одобри 40 милиона долара за покривање ризика у пласману ГМ семена највеће америчке ГМ компаније у нашем региону. Зашто ЕБРД помаже једну САД компанију и то најављује унапред иако постоји закон који забрањује увоз ГМ семена. Та иста ЕБРД има 25 одсто акција у Комерцијалној банци а сувласник је и у Чачанској банци. Зашто не помаже развој и пласман семена наших института. Да ли би требало да позовемо све наше штедише на бојкот ових банака у којима је ЕБРД сувласник јер екстрапрофит који узимају преко огромних камата од грађана Србије користе за помоћ америчкој ГМ компанији, сматра професор Шеварлић.
сутра: Референдум за ГМО
Балкан Магазин
