ГМО: Прича о блиставим умовима, грамзивости и љутитој Мајци Природи

Ризици везани за гајење генетски модификованих биљака још нису у потпуности познати и до детаља разјашњени. Процес настанка генетски модификованих биљака може изазвати непредвиђене мутације, односно трајне промене примењених гена, и те промене се могу наставити током периода комерцијалне употребе. Такве промене могу да изазову стварање опасних токсина, алергена и других материја које никада нису биле присутне у организму, нити се зна како делују

Планета Земља је планета ограничених ресурса које треба паметно користити, обнављати и умножавати их уколико је то могуће. Песник би додао – уколико се не ради тако Планета Земља ће, заједно са Мајком Природом, показати зубе и кренути да уништава своје уништитеље.

Ово је прича о генетски модификованим биљкама.

Шта нам дају планета земља и мајка природа /1/

Од 13 милијарди хектара земљишта на Планети Земљи, према подацима ФАО (Тхе Фоод анд Агрицултуре Организатион оф тхе Унитед Натионс), само 11% се може користити за пољопривредну производњу, 28% је изложено прекомерној суши, 22% су плитка земљишта, 10% су подводна земљишта, 6% су површине под вечитим ледом и 23% је изложено штетним хемијским једињењима.

Укупна површина и степен коришћења земљишта
у различитим деловима света (у милионима ха) (ФАО, 2006)

Уобичајено је да се као параметар који показује богатство у обрадивим површинама једне земље узима обрадива површина по становнику. Према подацима ФАО светски просек је 0,46 хектара обрадиве површине по становнику. Знатно изнад просека су Африка са 1,27 и Америка са 1,59 хектара, Европа са 0,78 хектара убраја се у сиромашнији регион, а најсиромашнија је Азија са 0,22 хектара по становнику.

Од укупне флоре у свету процењује се да се до 50.000 врста биљака може користити у исхрани. Сматра се да се директно за људску исхрану користи само око 5.000 врста, а при томе три основне јестиве биљке, кукуруз, пшеница и пиринач задовољавају чак 60 % људских потреба у енергији и протеинима. Данас је у свету познато више од 1.000 врста које се као поврће користе за исхрану у свежем, сувом, куваном, прерађеном или конзервисаном стању, али у широкој употреби су само око 50 врста.

У читавом свету сматра се да око 67.000 врста штетних организама напада гајене биљке. Од тог броја око 900 врста припада инсектима и грињама, 50.000 врста патогеним микроорганизмима и око 8.000 врста коровским биљкама. Светски губици у гајеним културама од ових штеточина су за велики број култура нешто испод 50% укупног светског приноса, осим за воће где су губици око трећине.

Шта је можда потребно човечанству, а можда и није

Прве генетски модификоване биљке комерцијално су почеле да се гаје 1995. а 1996. године у целоме свету генетски модификоване биљке биле су посађене на 1,7 милиона хектара, да би 2012. укупна површина са засађеним ГМ биљкама порасла на 170 милиона хектара.

Најзначајније компаније које се баве биотехнологијом и производе генетски модификована семена, такозвани ’’Шест великих’’, поређани по величини и значају су: Монсанто, ДуПонт, Сyнгента, Баyер, Доw и БАСФ. Монсанто је највећа и најјача корпорација, може се чак рећи да је практично постала монополиста у овој области.

По подацима ФАО, 1990. број гладних у свету износио је милијарду људи (23,3 %), а 2012. смањио се на 868 милиона (14,9%). Позивајући се на ове податке, заговорници ГМО тврде да се још увек не производи довољно хране да се прехрани сво становништво Планете Земље, у чему их подржавају део политичара и велике корпорације и банке.

Према речима некадашњег директора ММФ-а Доминика Штрос Кана (Доминиqуе Страусс-Кахн) очекује се да ће се број гладних повећавати, мада се не прецизира зашто. Чињенице говоре супротно – на основу статистике УН може се израчунати да има довољно хране да се сваком човеку на Планети Земљи осигура најмање два килограма дневно, и то: нешто преко један килограм житарица, махунарки и орашастих плодова, око пола килограма воћа и поврћа и још око пола килограма меса, млека и јаја – сасвим довољно да већину људи на планети учини гојазним! Закључак је да хране има и више него довољно, али је неравномерно распоређена. Према томе, мит заговорника ГМО о спасавању човечанства од глади пада у воду. Такође се може поставити питање зашто цене хране стално расту ако су сви економски показатељи у смислу појефтињења производње на страни ГМО, а површине под овим културама се константно увећавају? Одговор на ово питање нико не даје /2/.

Мајка природа не воли да јој се неко меша у посао

Ако се изузму пионирски радови са краја деветнаестог века, генетика, наука о наслеђивању и променљивости особина, је почела нагло и успешно да се развија проналаском ДНК.

ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина) је материја специфична за сваку живу јединку на планети. Она је основна материја наслеђа, односно преношења особина са родитеља на потомке. Смештена је унутар ћелијског језгра у структурним јединицама званим хромозоми. На сваком од хромозома се налази један специфичан део који се назива ген. Сваки ген дефинише једну од особина коју је жива јединка наследила од својих родитеља. Генетски модификовани организми (ГМО) или трансгени организми садрже стране гене – гене неког другог организма.

Наука о генетици је несретно почела. Енглески научници Френсис Крик (Францис Црицк) и Џејмс Ватсон (Јамес Wатсон) добили су 1962 године Нобелову награду за откриће ДНК, иако је ДНК открила енглеска научница Росалинд Френклин (Росалинд Франклин) која је умрла 1958. од рака у 37. години. Крик и Ватсон су искористили њену идеју и резултате њених истраживања и даље их разрађивали, док нису стигли до Нобелове награде и у историји остали забележени као генији који су открили ДНК.

Вратимо се на производњу хране. У задњих сто година технологија производње хране је узнапредовала, захваљујући пре свега развитку науке, па су се и приноси на глобалном нивоу повећали. Велику прекретницу у производњи хране значило је увођење хербицида у пољопривреду. Хербициди су уништавали коровске биљке које су сметале да посејана култура напредује. Међутим Мајка Природа свакоме пружа шансу – после извесног времена коровске биљке би ојачале и постојећи хербициди су постајали сувише слаби. Али и наука је радила своје па су направљени нови хербициди који су деловали, али опет само извесно време док се коров не навикне на њих… Ова „мртва трка“ трајала је све дотле док примењени хербицид није постао толико јак да је успешно уништавао и коров и посејану културу. Тада су генетичари ступили на сцену, генетски су модификовали културу која се сејала тако да је она постала отпорна на примењени хербицид. Укратко, корова нема, а генетски модификована култура буја.

Али време је показало да се Мајка Природа не слаже са оваквим развојем догађаја

Земља на којој је сејана генетски модификована култура постаје непогодна за поновно сејање природног семена. Генетски модификована култура постала је уствари ”супер коров” који не дозвољава другим биљкама да расту где је он узгајан. Биолози доказују да ће, ако се настави са гајењем само ГМ биљака које су отпорне на хербициде, доћи до осиромашења биљног и животињског фонда (биодиверзитета). На њивама које су третиране хербицидима би тада успевале само ГМ биљке док би сав остали биљни свет, а тиме и пратећи животињски, нестао. Образовале би се тзв. стерилне њиве, или другачије – зелени асфалт. Као пример навешћемо Аргентину у којој је 2000. године на посејану ГМ соју потрошено преко 100 милиона литара хербицида на бази глифосата. Због тога је биодиверзитет био значајно угрожен те се претпоставка да ГМ култура уништава земљиште – потврдила и у пракси.

Непознати ризици

Осим гена, који их чине отпорним на хербициде, у ГМ биљке се уграђују и други гени, на пример бактеријски ген, помоћу кога биљке могу да створе отров који ће их бранити од штетних инсеката, па ген који утиче да се раст биљке повећа итд. Комбинација у примени различитих гена има непребројиво много.

Ризици везани за гајење генетски модификованих биљака још нису у потпуности познати и до детаља разјашњени. Процес настанка генетски модификованих биљака може изазвати непредвиђене мутације, односно трајне промене примењених гена, и те промене се могу наставити током периода комерцијалне употребе. Такве промене могу да изазову стварање опасних токсина, алергена и других материја које никада нису биле присутне у организму, нити се зна како делују. Такве промене, такође, утичу и на промене декларисаних особина генетски модификованог семена, тако да кроз неколико година оно може постати неотпорно на сушу, рецимо, или неке инсекте и микроорганизме који су можда, такође, мутирали.

Ово је и најопаснији део генетског инжењеринга – тренутни ниво науке најчешће није у стању да предвиди како ће се Мајка Природа умешати у насилно, вештачко генетско мењање живих организама. Из комерцијалних разлога не врше се дугачка и темељна испитивања нових генетски модификованих организама. Док се за нове лекове врше испитивања која трају и по десет или петнаест година, за нове генетски модификоване организме испитивања трају око три месеца па се, ако је у том периоду било све у реду, одмах пуштају у промет иако се зна да мутације, можда и опасне, могу кренути и после више година или у одређеним повољним условима који се могу непредвиђено појавити.

Навешћемо само неколико примера.

Још 1994. поставило се питање сигурности употребе генетског материјала који је познат као 35 С (ЦаМБ) промотер и добија се из вируса мозаика карфиола, јер постоји упозорење биолога да овај промотер може да се рекомбинује са другим вирусима и да тако настану нови вируси чије би особине биле непознате. То је био основни разлог што је један број научника у свету захтевао да се све генетски модификоване културе које садрже 35 С (ЦаМБ) промотер повуку са тржишта и да се забрани њихово коришћење. То никад није учињено. Треба знати да је 35 С (ЦаМБ) промотер компонента 80% генетски модификованих усева.

У Енглеској 1998. избио је скандал који је добио светске размере када је др Арпад Пустои (Пусзтаи) из Ровет (Роwетт) института у Абердину у Шкотској, на телевизији ББЦ говорио о променама на унутрашњим органима пацова који су храњени генетски модификованим кромпиром. Неколико дана после емисије др Пустои је отпуштен са посла а група која је испитивала безбедност генетски модификоване хране је расформирана. Шушкало се да је лично из кабинета тадашњег премијера Тонија Блера стигло такво наређење. Пустои је био изложен многим понижењима, од изјава његових шефова да је излапео па до оспоравања истраживања, било да је оспоравана методологија или истинитост резултата, чак му је и прислушкиван телефон. Институт Ровет затражио је од државног научног комитета мишљење о резултатима истраживања – мишљење је било негативно и резултати оспорени. Тада је Пустои послао резултате својих истраживања у 24 независне институције које су се бавиле оваквим истраживањима и из свих је добио потврду о исправности методологије и валидности резултата.

На уредника научног расописа ”Тхе Ланцет” вршен је притисак од стране Краљевског друштва и министара Тонија Блера и да се научни рад др Пустоиа, који је изазвао аферу, не објави. Научна јавност је ипак победила и рад је објављен. Без обзира на велики притисак који је вршен од стране државе на медије и стручну јавност, поверење јавности у генетски модификовану храну било је озбиљно пољуљано. Касније је откривено да је Монсанто донирао Институту Ровет 224.000 долара пре Пустоиовог интервјуа на ББЦ. Др Пустои се вратио у свој завичај Мађарску и наставио успешно да ради на истраживањима о безбедности генетски модификоване хране (/5/, /6/, /7/).

Следећи скандал великих размера избио је 2005. Енглеске новине ’’Тхе Индепендент оф Сундаy’’ дошле су на тајновит начин до података о експерименту једне Монсантове истраживачке лабораторије. Експеримент је показао опасне промене по здравље и живот на унутрашњим органима пацова који су 90 дана били храњени генетски модификованим кукурузом МОН863. Научна јавност се дигла и тражила детаљне податке о експерименту. Монсанто је дуго врдао и одбијао да то уради, проглашавајући резултате експеримента пословном тајном. Због великог притиска јавности на крају је ипак морао да их објави, али се при том оградио од експеримента и одбацио сопствена истраживања као безначајна и случајна. У овој афери Монсанто је имао подршку Европске управе за безбедност хране ЕФСА (Еуропеан Фоод Сафетy Аутхоритy), која ради при ЕУ, и која је одбацила све извештаје написане од стране угледних стручњака који су указивали на опасност од МОН836, а прихватила извештај који је одбацио експеримент као невалидан. ЕФСА је препоручила државама Европске заједнице коришчење овог кукуруза /8/.

У септембру 2012. озбиљно је уздрмана прича да храна од генетски модификованих биљака није штетна. Тим научника са француског универзитета Кан (Цаен), предвођен професором молекуларне биологије др Жилом-Ериком Сералинијем (Гиллес-Ериц Сéралини), објавио је у угледном научном часопису ”Фоод анд Цхемицал Тоxицологy” двогодишње истраживање о смртоносним ефектима Монсантовог кукуруза НК603 (или прецизније МОН-00603-6) и Монсантовог хербицида Раундап /9/.

У двогодишњој тишини испитиване су промене на пацовима који су конзумирали овај ГМ кукуруз – у току те две године 80% животиња је добило туморе и поумирало од њих. Две године су животни век пацова па је овај експеримент имао и посебну тежину. О овом догађају писао је и Балканмагазин /10/. Професор Сералини одавно је познат као велики противник коришћења ГМО у исхрани. Био је веома активан и у горе поменутој афери из 2005 године.

Два занимљива догађаја су следила после објављивања овога рада. Први је да се већ помињана ЕФСА огласила и оспорила методологију Сералинијевог експеримента, из чега је извела закључак да резултати експеримента нису валидни, односно да је НК603 кукуруз безопасан, па је, као и у претходном пасусу помињан кукуруз МН836, остао у употреби у ЕУ, што се може видети на списку дозвољених и забрањених ГМО на сајту Европске комисије http://ec.europa.eu/food/dyna/gm_register/index_en.cfm#top-page. Уосталом, три године раније је ЕФСА организовала панел стручњака који су, на основу експерименталних података добијених из лабораторија Монсанта, закључили да је наведени НК603 кукуруз безопасан па је препоручен за употребу у ЕУ. Међутим, пошто се јавност усталасала, изашло је на видело да је незанемарљив број чланова поменутог панела, а и чланова ЕФСА, у сукобу интереса, односно да су директно или индиректно били на неком од платних спискова Монсанта и других биотехнолошких компанија /11/, /12/. Други догађај је да су Русија и Француска, после објављивања Сералинијевих резултата, забранили гајење, увоз и коришћење ГМ кукуруза /13/.

Ове године, 18. априла изашао је у научном часопису ”Биосемиотиц Ентропy: Дисордер, Дисеасе, анд Морталитy” чланак Антони Самсела (Антхонy Самсел) и Стефани Сенеф (Степхание Сенефф) са МИТ – УСА, који се на неки начин надовезује на рад професора Сералинија. Аутори су доказали да глифосат, који се налазу у Монсантовом хербициду Раундап, спречава природно избацивање отрова из људског организма. Последице оваквог дејства глифосата доводе до различитих поремећаја у организму које могу изазвати гастроинтестиналне поремећаје, дијабетес, болести срца, неплодност, рак и Алцхајмерову болест. Монсанто негира да је глифосат супстанца опасна по људе /14/, /15/.

Али не врши се само генетска модификација пољопривредних култура да би се направио супер коров који ће, у партнерству са хербицидом, бујати, расти и рађати на задовољство пољопривредног произвођача и произвођача ГМ семена. Постоје генетске модификације и са другачијим циљем.

Једна од првих генетски модификованих биљака био је парадајз, у кога је убачен антисенсе ген, који обезбеђује продужено време сазревања. Ова генетска модификација показала се као корисна јер обезбеђује да парадајз стигне у одличном стању до потрошача. Додуше, ГМ парадајз саџи 35 С (ЦаМБ) промотер, за који смо казали да може бити и опасан ако се отме контроли. У ГМ пиринач убачен је провитамин А који пиринчу недостаје. Овај пиринач је златно жуте боје па га зато зову златни пиринач. И златна банана је ГМ производ у који су убачени витамин А и гвожђе. Треба имати у виду да у неким афричким земљама банане представљају основну храну.

И други организми, а не само биљке, имају своје генетске модификације. На пример бактерија ешерихија, којој су уграђени људски гени, производи хумане протеине неопходне за лечење тешких болести – инсулин (за лечење дијабетеса), интерферон (против вирусних обољења), факторе коагулације (за лечење хемофилије) или различите вакцине.

Посебан интерес научника привукле су биљке и микроорганизми који имају способност да упијају и прерађују отровне материје из земљишта. То су такозвани чистаћи. Такве биљке се генетски модификују да би могле да уништавају што већу количину отровних материја. На пример ГМ сунцокрет може да упија и прерађује олово из земљишта а неке врсте ГМ бактерија разграђују радиоактивне супстанце. У Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду ради се на пројекту ГМ урочњака (арабидопсис), биљке чије се семе из хеликоптера посеје по минском пољу, па оне биљке које се налазе изнад мине постају тамносмеђе, док су остале зелене /16/.

ГМ биљке могле би имати значајну улогу у производњи биогорива за која се, осим био отпада, користе и кукуруз, уљана репица и цвекла. Међутим, критичари ове технологије позивају ЕУ и САД да напусте производњу биогорива из гајених биљака, јер је земљиште које се користи потребно за производњу хране /17/.

Први пут су 1972. спојени ДНК два различита организма што означава почетак нове научне дисциплине назване генетски инжењеринг. Иако је генетски инжењеринг стар преко 30 година он се још увек сматра новом технологијом. Могућности генетског инжењеринга су неисцрпне али се многи ефекти, и добри и лоши, не могу сагледати у тако кратком периоду. Последице манипулисања генима могу се спознати тек кроз неколико генерација потомака. И ту је највећи проблем. Велике корпорације иза којих стоје велике државе, журе се да што пре комерцијализују нова открића, не водећи рачуна како ће ново откриће прихватити Мајка Природа.

Природа корпорацијског пословања је што већи профит, природа науке је истина и стваралаштво. Међутим и нажалост, у овој области се показало да недопустиво велики број научника више воли новац него истину и да су у стању да, радећи за похлепне корпорације, односно људе који их поседују, ризикују животе милиона људи и уништавају Планету Земљу. Можда је то зато што је наука о генетици неморално почела – Нобелова награда за ДНК је заобишла истраживача који ју је открио.

Етика, морал и паре 

До скора гајене биљне и животињске врсте и расе стваране су радом многих генерација у одабирању најбољих генотипова и одржавању семена. Овај рад није био посебно плаћан – то питање се једноставно није ни постављало, радознали људски ум тражио је истину, а Мајка Природа му је помагала да ствара нове вредности. Према томе исправни приступ овом богатству је да оно представља заједничко наслеђе целокупне светске хумане популације и да га свако може користити.

Тако је било све док се није појавила нова научна дисциплина, генетски инжењеринг а тада је почело патентирање. Патентирају се генетски модификовани организми, патентирају су гени, ново пронађени али и већ познати, али у новим условима, патентирају се живи организми који нормално живе у природи, патентирају су природне појаве, једном речју научни рад на генетици у великим корпорацијским лабораторијама полако почиње да личи на театар апсурда. Логично би било да права интелектуалне својине буду дата само за генијална открића а не да се, рецимо, примењују на живе организме који нормално живе у природи. Међутим, институције које су задужене за патентирање (а обично су државне), патентирају све и свашта и са необичним критеријумима а правна регулатива и судство (по дефиницији државно) признаје и штити право власника патената.

Ова хистерија са патентирањем донела је многе недоумице и невоље. Део научне јавности и делови друштва боре се против ове појаве, али не би се рекло да имају успеха, бар досад.

Патентирање новог генетски модификованг организма има смисла уколико се нови ГМО комерцијализује. Међутим, поставља се веома важно питање: пошто су елементи, материјали и процедура пословна тајна, а пракса је показала да су се прећуткивале супстанце које су биле опасне по здравље, да ли је овакво патентирање етичко, морално и легално. Можда проналазачи нису проучили и знали за штетност супстанци, а неки други научници би то открили …

Откривање новог гена, на пример, значи да друге лабораторије неће моћи да проучавају нови ген док не плате онима који су га патентирали, те се на тај начин гуши научни рад у овој области. Патентирају се и људски гени – недефинисано је шта то значи – да ли нека особа може да слободно да свој ген на неко испитивање или мора да плати носиоцу патента за оно што му је Мајка Природа подарила.

Шта се дешава ако неки научник угради у патентирани ГМО нови ген – чији је сад то патент?

Заштита патентних права корпорацијских, универзитетских, институтских и свих осталих лабораторија се остварују на биолошком материјалу који је доступан или кроз програме сарадње (материјал добијен из неке банке гена), или директно из природе, или из ботаничке баште, или из лековитог биља, или из океана и међународних вода… Сви ти материјали су бесплатни.

Дивљи сродници биљака које се генетски модификују се највећим делом, ако не и у потпуности, налазе на територијама сиромашних земаља и доступни су за коришћење без надокнаде. Претпоставимо да се ген изолован из дивље биљке угради у нову ГМ биљку. Новостворена ГМО компанија патентира и продаје држави из које је бесплатно добила ген. Ово представља директну експлоатацију и на индиректан начин приватизацију јавних ресурса.

Врх апсурда генетског патентирања је велики број парница које води углавном компанија Монсанто против пољопривредника у различитим земљама. Наиме, ако један пољопривредник гаји Монсантову ГМ биљку, а такву исту биљку, али природну, гаји у близини други пољопривредник, онда Монсанто, позивајући се на патентно право, тужи другог пољопривредника због тога што постоји могућност да дуне ветар или залута пчела, и да полен са Монсантове ГМ биљке опраши природну биљку и тако јој побољша патентиране особине.

Као изнуђени противударац, почетком 2012. године, 83 мала пољопривредника у САД, одгајивача органске хране, иза којих стоји око 300.000 домаћинстава, поднели су тужбу против Монсанта што близина његових ГМ култура врши контаминацију органских култура које они гаје /18/. Суђење је у току.

Осим тога, Монсанто не дозвољава да пољопривредник у следећој сезони посади семе добијено из патентиране ГМ биљке, него га уговором приморава да и следеће године купи семе од Монсанта и уз семе одговарајуће хербициде, такође Монсантове. Први такав процес покренут је у Канади и Монсанто га је добио. По овој основи Монсанто је поднео 146 тужби у САД, 11 спорова је добио, а остали су у току. Не зна се колико је поднесено тужби у земљама у развоју, али се зна да Монсанто увек добија спор и да су многи мали пољопривредници због тога банкротирали /19/.

Да пољопривредници не би могли да користе у следећој сезони семе ГМ биљке, Монсанто је у своје ГМ биљке почео да уградјује такозвани терминатор ген који ствара стерилно семе, односно семе се не може посадити у следећој сезони него се мора купити код Монсанта.

Има, ипак, случајева када Монсанто губи (ређих додуше) – у Бразилу је виђен да изгуби процес и плати две милијарде долара бразилским пољопривредницима. Наиме, у Бразилу је 2005. године законом дозвољена употреба ГМО, али су пољопривредници садили кријумчарену ГМ соју и пре доношења закона, те је Монсанто наплатио и оно што је било кријумчарено. Бразилски суд је досудио да је таква наплата била нелегална /20/, а Монсанто се жалио на пресуду.

Осим великог броја научника, интелектуалаца и хуманиста у борбу за укидање овако накарадног патентирања својевремено се била укључила и религија. У Вашингтону се18. маја 1995. године окупило 200 верских вођа, представника 80 вера, у намери да позову јавност, политичаре и корпорације на увођење мораторијума на патентирање гена и генетски модификованих организама. У свом заједничком апелу верске вође су написале да се противе патентирању облика живота што је омогућено недавном одлуком америчког Патентног бироа (УС Патент Оффице), и да верују да је живот творевина Божија, а не патент људских проналазака. Одјек овог апела био био је слаб. Касније је црква утихнула /21/.

Крајем деведесетих година прошлог века Монсанто је ушао у Индију на велика врата са генетски модификованим семенон Бт памука.Уз свесрдну подршку медија и локалних (а и федералних) управа, Монсанто је кренуо са продајом овог семена за кога је тврдио да даје већи принос и да је отпоран на штеточине и сушу. Уз семе се, наравно, продавао и Монсантов хербицид. Међутим, показало се да све није баш тако као што је рекламирано, суша је угрожавала принос, а и цене памука су глобално падале. Семе ГМ Бт памука било је 10 пута скупље од семена традиционалног памука а морало је, за разлику од традиционалног семена, да се сваке године поново купује било због уговора, било због уграђеног терминатор гена. У циљу да се промовише ГМ семе држава је забранила дистрибуцију из домаћих банки семена, тако да су полако затрвена традиционална семена по индијским селима. Да би опстали, сељаци су почели да дижу кредите код банака, све чешће нису могли да их отплате, држава није ничим интервисала /22/. Од 1997. почео је енормни раст броја самоубистава међу индијским сељацима. У периоду од 1997. до 2008. извршило је самоубиство око 200.000 пољопривредника, што представља највећи талас самоубистава у историји /23/. Др Вандана Шива (Вандана Схива), лидер покрета за избацивање Монсанта из Индије, написала је у свом чланку “Самоубилачка економија корпоративне глобализације” из 2004. да, уместо да сиромашни сељаци имају приступ бесплатним традиционалним семенима, они морају сваке године да се задужују да би купили семе, све док дуг не постане неотплатив, што их наводи да продају своје бубреге или изврше самоубиство. Иако Монсанто тврди да нема везе са овим самоубиствима, многи аналитичари тврде да има и данас се на то у целом свету гледа као на трагичну истину. Овде треба имати у виду и индијски закон о наслеђивању који важи за хинду заједницу (а њих највише и има). Тај закон каже да дуг умрлог не наслеђују потомци. То значи да банке и Монсанто не могу на основу дуга преузети имање онога који је умро или се убио, већ имање наслеђују супруга и деца без дуга /24/. Додатни грех Монсанта и банака је да, на имањима која су запленили, користе дечју радну снагу на пољопривредним радовима око ГМ памука, коју плаћају 50% од наднице за одрасле, а радни дан им је дужи. Покушаји да се оваква експлоатација спречи не наилазе на позитивни одзив ни код експлоататора ни код индијских власти.

Компаније које комерцијално производе ГМО, као што су Монсанто, ДуПонт, Доw итд., тесно сарађују или су у партнерским односима са компанијама које се баве производњом хране, као што су Нестле, Пепси, Цоца-цола, Хеинз… и многе друге, тако да заговорници ГМ хране чине велики и моћни лоби који скривено управља многим полугама власти. Крајем 2012. у Калифорнији се одвијала велика борба да се озакони такозвани ”Предлог 37”, по коме би произвођачи били обавезни да на свим прехрамбеним производима ставе ознаку да ли су од природних или од генетски модификованих састојака, и са којим процентима. Компаније које производе ГМО и велике прехрамбене компаније донирале су огромне паре групи која се борила да се ”Предлог 37” не прихвати. Спровођена је велика медијска кампања против овога предлога. Испитивања јавног мњења су показивала да ће предлог проћи са великом већином, али – предлог није прошао! Пале су оптужбе да је било корупције и крађе гласова, али “воз је прошао”…

Анти-ГМО организацијама ово је тешко пало јер се сматрало да је Калифорнија као велика и пољопривредна држава огледало националног расположења а, уједно, то би била прва држава у САД која би донела закон о обележавању хране /25/. Али анти-ГМО јавност се не предаје, неколико нових америчких држава припремају гласања за ”Предлог 37” а покренута је и акција да се на федералном нивоу овај предлог изгласа /26/. Анти-ГМО организације позивају председника Обаму да подржи предлог с обзиром да је то обећао 2007. у току своје изборне кампање а досад ништа није предузео да испуни обећање.

Ове године одиграо се 25. маја догађај без преседана – на шест континената, у 59 земаља и 430 градова широм света одржане су демонстарције против ГМО и Монсанта у организацији “Марша против Монсанта” (Марцх Агаинст Монсанто). У овом догађају учествовали су и Београђани, Новосађани и Нишлије али медији су или врло скромно или уопште нису о томе извешавали. Покрет “Марш против Монсанта” је започела Теми Канал (Тами Монрое Цанал), када је 28 фебруара 2013. направила Фејсбук (Фацебоок) страницу и почела да позива на борбу против ГМО и Монсанта. Покрет се веома брзо проширио и почео да поприма карактеристике светског покрета отпора против „Франкештајн семена“, како ГМ семена називају 

Кандидаткиња за Амерички Конгрес и бивши Мајкрософт програмер Дарси Бернер (Дарцy Бурнер) схватила је да просечни купац у самопослузи нема појма шта купује и да, због ћутања медија и небриге власти, користи производе штетне и опасне по здравље. У једном свом говору она је казала да би купцима требало омогућити једноставан приступ неком програму који би их обавештавао о сваком производу, с обзиром да је ”Предлог 37” још увек само предлог. Овај говор је некако доспео до групе програмера, идеја им се допала и тако је настао пројект ”Анти-Бојкот” (Буyцотт) (“нећемо да бојкотујемо оно што не знамо шта је”), апликација која купцу даје информације о производу. Апликација је дело једног двадесетшестогодишњег програмера из Лос Анђелеса, чије је име Иван Пардо (Иван Пардо), и постала је доступна за преузимање на ајфону (иПхоне) и Андроиду почетком маја ове године. Паметним телефоном се скенира баркод на производу у продавници и на телефону се одмах појаве сви подаци о произвођачу и производу. Иде се чак дотле да се дају подаци да ли је компанија чији је производ скениран дала донацију за лобирање против ”Предлога 37” /29/, /30/.

Олга Мендез Монсанто (Олга Мендес де Монсанто), ћерка богатог фабриканта шећерне трске, била је лепа млада дама када се удала за Џона Френсиса Квинија (Јохн Францис Qуеенy). Џон је још као дечак од 12 година почео да ради у велетрговини лекова, био је вешт и пун иницијативе и успео је да се временом довољно обогати да може да запроси девојку са великим миразом. У Сент Луису у Мисурију Џон 1901. године је основао своју хемијску фабрику којој је по супрузи дао име Монсанто.

Први посао Монсанта био је производња вештачког заслађивача сахарина за Цоца-Цолу. Врло брзо послови компаније су почели да се шире, производња је постала врло разнолика, углавном везана за хемију и храну, куповане су нове компаније, продавани делови продукције Монсанта, једном речју користиле су се уобичајене активности које користе компаније да би прошириле посао. Монсанто је почетком прошлог века, заједно са партнером из Европе производио ванилин, аспирин и салицилну киселину, гуму. Читајући историју Монсанта не можете се отети утиску да је основни мотив компаније увек и само био профит. Овај мотив је резултирао и производима који су унапредили човечанство, али и производима који су га немилосрдно уништавали – једино важно је било да се на производу заради.

Монсантови истраживачи су направили 1946, а Монстанто почео производњу детерџената за прање веша – касније је Монсанто ту линију продао.

Средином 1960. Вилијам Стендиш Ноулс (Wиллиам Стандисх Кноwлес) и његов тим су у лабораторијама Монсанта синтетизовали важну компоненту у тренутно главном леку за лечење Паркинсове болести. Ноулс је 2001. добио Нобелову награду за хемију.

Монсанто је био и пионир у оптоелектроници. Први је почео 1968. масовну производњу светлећих или ЛЕД диода које су се користиле у електронској индустрији.

Ово су примери неких од Монсантових производа који су користили или допринели напретку човечанства. На жалост, број оних који су штетили човечанству је много већи. Овде нећемо говорити о томе како су Монсантове хемијске фабрике загађивале и тровале околину, о прикривању штетности производа, о пословним преварама, навешћемо само оне велике производње које су Монсанту донеле име “Фабрика зла” /31/, /32/.

Монсанто се укључио 1943. у Менхетн пројекат (Манхаттан Пројецт), истраживачки и развојни пројекат на изради прве атомске бомбе у свету, која је касније бачена на Хирошиму и Нагасаки.

Између 1962. и 1971. године Монсанто и Дау Кемикал (Доw Цхемицал) су производили Ејџент оренџ (Агент Оранге) за оружане снаге САД, који је коришћен у рату у Вијетнаму. Агент оренџ је добио име по бурадима у којима је транспортован, а који су имали наранџасте пруге, и био је декларисан као хербицид, али 100 пута јачи од дозвољеног, са додатком веома отровног диоксина. Практично, Агент оренџ је био бојни отров. Америчке трупе су овим хербицидом засипали Вијетнамске шуме и пољопривредно земљиште пуних девет (9) година зато да би герилце истерали из шума (јер ће лишће опасти па неће имати где да се крију), а сељаке спречили да хране герилце (јер ће хербицид уништити усеве) – овако је америчка влада својим војницима, светској и домаћој јавности објаснила акцију проливања Агент оренџа по вијетнамској земљи и са гнушањем одбијала оптужбе да користи хемијско оружје. Да би се герилци у потпуности онеспособили засипани су и делови Камбоџе и Лаоса. Просуто је 76.000.000 литара на око 12% површине Јужног Вијетнама, односно на око 10 милиона хектара. Резултат жеље америчких оружаних снага да осуши лишће по шумама Агент оренџом био је следећи: 400.000 људи је убијено или осакаћено, 500.000 деце је рођено са дефектима и један милион људи је имало озбиљне здравстене проблеме као последице тровања. Тих година стотине хиљада људи је гладовало или патило од неухрањености, сеоско становништво бежало је у градове, те се градско становништво повећало са 2,8 милиона на осам милиона људи, од којих је већина живела под “небеским покривачем”. Делови земље који су засипани Агент оренџом потпуно су уништени, уништен је биодиверзитет, а нови се не обнавља јер је земља још увек затрована /33/.

Било је иницијатива да се Монсанто оптужи за ратне злочине али од тога није било ништа, све се завршавало на тврдњи о употреби хербицида. Ако имате јаке нерве укуцајте на Гуглу “Агент Оранге” и тражите, под слике – видећете децу рођену од мајки отрованих овим хербицидом.

Из Монсантових лабораторија 1982. изашла је прва генетски модификована биљна ћелија. Од тада па до краја прошле деценије Монсанто је куповао и спајао се са фирмама и лабораторијама које су се бавиле генетским инжењерингом све док није постао прва светска сила у овој области. У једном периоду, Монсанто је кренуо да се бави генетским инжењерингом и на животињама, али је брзо одустао и ту линију истраживања и производње – продао. Практично, данас семена свих највише узгајанаих ГМ биљних сорти у свету долазе из Монсанта.

Компанија Монсанто је одувек тесно сарађивала са властима, било да је у питању америчка администрација, администрација Европске заједнице или власт у земљама трећег света. Реч сарадња је у случају Монсанта најчешће друга реч за корупцију, јер је корупција увек била упакована у консултантске услуге, донације истраживачким центрима, донације локалним заједницама и разним услугама различитих природа – Монсанто се чувао скандала ове врсте колико год је могао. Ипак по неки скандал је протресао свет као онај о корупцији у Индонезији 2005. године. Пронађени су документи из којих се видело да је Монсанто потплаћивао високе званичнике из Министарства за животну средину Индонезије па је компанија кажњена са 1,5 милиона долара (што и није нека сума за оваквог агрогиганта) /34/.

Независна јавност, као и многи који се баве истраживачким новинарством и аналитиком, указују на велики обим корупције у ЕУ.

После објављивања резултата истраживања професора Сералинија, Француска је забранила увоз и садњу ГМ кукуруза. Било је логично да и остале земље ЕУ ураде исто што и Француска, али се то није десило. После кратког затишја, поново је кренуло лобирање за Монсантово присуство у ЕУ, иако је расположење народа широм Европе изразито против гајења и конзумирања ГМ хране. Можда ово није само последица корупције, можда треба имати у виду и поруку, приложену на Викиликсу, америчког амбасадора у Француској Крега Стејплтона (Цраиг Стаплетон) из 2007. године, у којој је предложио Вашингтону да САД “казни” ЕУ и државе које не буду хтеле да прихвате ГМО. Он је ишао чак дотле да је препоручио да се тим државама запрети трговинским ратом у војном маниру /35/.

Није изненађујуће што амбасадор САД даје овакве изјаве. Америчка власт је одувек стајала иза Монсанта, и у споровима Монсанта против грађана САД /36/, и у форсирању уласка Монсанта у све земље света. Размера ове државне подршке може се видети на порукама које су америчке амбасаде из различитих земаља слале централи, објављеним на Викиликсу. У 210 порука на Викиликсу се помиње Монсанто, а у 523 – ГМО. У већини порука говори се о томе како да се изврши притисак на владу земље домаћина да озакони гајење и коришћење ГМ хране, или како да се помогне Монсанту да реши проблеме “на локалу”. Из порука се могу наслутити и канали корупције у земљама домаћинима.

Монсанто је тренутно ангажован на освајању Африке. У томе му помаже Бил Гејтс који из филантропских разлога жели да спасе Африку од глади, а осим тога има и доста уложеног новца у компанију Монсанто. Међутим, ни Африка није одушевљена Монсантовим уласком, нарочито је незадовољна Јужноафричка Унија где и црни и бели пољопривредници демонстрирају против ГМО.

Закључак

ГМО су велики напредак за човечанство. Одшкринута су сасвим мало врата иза којих лежи тајна живота. Треба још дуго и напорно радити да се та врата широм отворе.

Наука и похлепа не иду заједно – можда иду наука и стидљиви мали интерес, али грамзивост никако. Ова прича то и потврђује, корпорацијски апетити за профитом не дозвољавају науци да се развија и своја испитивања дотера до краја. Последице тога смо видели.

Али, да ли је у питању само грамзивост неколико компанија? Зашто велика држава САД гура Монсанто као да је Монсантова маркентишка служба, и то непримерено агресивна? Ево сценарија за научно-фантастични филм: Монсанто се проширио на целу Планету Земљу, све државе купују семе од Монсанта сваке године, семе са терминатор геном. Природно семе је затрвено или га има у малим количинама а и земљиште више није погодно за природно семе. Монсанто одлучује да једној од држава не да семе за наредну сезону … зато што га нема довољно … или из политичких разлога. Десиће се глад! Монсанто и сличне компаније управљају животима људи на целој Планети…

Еј, а где смо ми…пардон, ево нас!

У току бомбардовања 1999. тадашње Југославије, група шпанских пилота је у знак протеста напустила НАТО јединице и вратила се у Шпанију. Шпански седмични лист “Артикал 20”, 14. јуна 1999. је објавио интервју са капетаном Адолфо Луис Мартин де ла Хоз-ом, који је на крају интервјуа изјавио:

” … Они уништавају ову земљу, бомбардујући је новим оружјем, … стерализацијским хемикалијама, прскањем отрова на усеве и оружјем о којем ми још ништа не знамо. Северни Американци чине једно од највећих варварстава које се може починити против човечанства.” /37/

И поред велике активности стручне јавности, значајног броја невладних организација и неформалних група градјана, као што су Еколошки покрети Србије, “Стоп ГМО” Србија, Савез пчеларских организација Србије, Савез произвођача агропривреде Србије, Грађани имају моћ – 99% Србије, парламентарне странке Зелени Србије, политичке организације Двери и великог броја сајтова и форума на Интернету, у Србији се недовољно зна о ГМО. Питајте случајног пролазника, питајте сељака, многи неће знати ни шта реч ГМО значи, а неки ће рећи да су чули за то, али неће знати ни слова од овога што је овде написано. За то су најзаслужнији медији и наравно власт, посебно они делови власти који су задужени за образовање, здравство, пољопривреду и екологију.

На Викиликсу, порука послата 6. јула 2009. у 14:14 часова из америчке амбасаде у Београду, означена као осетљива, носи наслов “Сербиа: Неw Гмо Лаw Нот Wто Цомплиант, Говернмент Промисес То Цханге Ит, Ин Тиме ” /38/. У поруци пише да је српска скупшина у мају 2009. усвојила веома рестриктиван закон по коме је забрањено гајење, коришћење и транзит ГМО и да тај закон није компатибилан са СТО (Светском Трговинском Организацијом). Пошто су из амбасаде изразили забринутост због донесеног закона добили су уверавања од Министра за пољопривреду Саше Драгина да ће све урадити да се закон промени до јула. У поруци је речено да амбасада има информације из министарства да Драгин неће дозволити да се закон промени јер жели да заштити домаће произвођаче природне соје. Такође је речено да су америчкој амбасади министри Млађан Динкић и Јасна Матић обећали да ће погурати промену закона, Динкић је обећао и ангажман премијера Цветковића.

Вероватно би и председник Тадић, да је остао председник, погурао промену закона, с обзиром да је у својој председничкој кампањи обећавао напредак у пољопривреди уз сађење ГМО /39/.

Закон о ГМО из 2009. године још није промењен.

Од 1998. године до 2005. увезено више од 500.000 тона генетски модификоване соје. Тадашњи савезни ветеринарски, санитарни и фитосанитарни инспектор предузимао је све да то спречи, обавештавао Министарство здравља и друга ресорна министарства и савезну царину. Граница је, из многоброних разлога, била порозна тако да је генетски модификована храна улазила лако у Србију. По речима проф др Божидара Чурћића са Биолошког факултета у Београду, Ивана Дулић-Марковић, тадашња министарка пољопривреде, рударства и водопривреде (такође Динкићев кадар), поништавала је одлуке инспектора о увозу ГМО, па је захваљући њој увезено 220.000 тона ГМ соје, као и извесна количина ГМ шљива и јабука. Проф Ћурчић је рекао да је Ивана Дулић-Марковић била стипендиста америчке компаније “Монсанто” и о њиховом трошку више пута била на студијским путовањима у Америци /40/, што је Дулић-Марковић негирала /41/. И данас се кријумчари ГМ соја, чак и ГМ кукуруз али нема поузданих података у ком обиму. Када се открију ГМ усеви, они се на лицу места уништавају. Уколико се гајење и коришћење ГМ хране озакони у Србији, да ли ће Монсанто и код нас да примени Бразилски рецепт и наплати лиценцу за сву ГМ соју и ГМ воће, који су кријумчарени или увезени захваљујући Дулић-Марковић?

У “Извештају о напретку Србије за 2012. годину” Европске комисије, на страни 54 пише /42/:

“Није било напретка у области генетски модификованих организама, где Србија тек треба да донесе законе у складу са правним тековинама ЕУ. Ово је такође један од услова да Србија постане чланица Светске трговинске организације (СТО). Припреме у овој области су у раној фази.”Има се утисак да генетски модификовани организми покушавају да на мала врата уђу у Србију уласком Србије у Светску трговинску организацију, јер је главно правило СТО – слободан проток свих врста роба, што подразумева и ГМО /43/. Овај утисак поткрепљује и изјава тадашњег министра економије и регионалног развоја Небојше Ћирића листу Политика /44/:

“Учлањење у СТО никоме не наноси штету. Америка, пак, тражи да се пронађе компромис код увоза генетски модификоване хране у Србију, јер су у нашој земљи увоз и узгајање такве хране забрањени, а Америка је велики извозник ГМО производа“, нагласио је министар економије. Треба имати у виду да до сада Панел за решавање спорова Светске трговинске организације није испитао ниједан трговински спор у вези са генетски модификованим организмима. 

Др Миладин Шеварлић, редовни професор на Пољопривредном факултету у Београду, је 23.09. 2012 на јутарњем програму РТС говорио исцрпно о увођењу ГМО у Србију, и између осталог, разматрао економски аспект. По његовим речима, узгој ГМ култура уништиће семенску производњу по којој је Србија позната у свету, као и извоз природног семена који тренутно претставља напрофитабилнији део наше спољне трговине. Биће затворено директно 5.000 радних места, индиректно 50.000. И најзад, годишње ће држава Србија морати да издваја 100 милиона евра само за увоз семена ГМ кукуруза, односно много више ако се урачунају и друге ГМ културе /45/ .

Богаташ бр. 3 на Балкану (по Форбсу), председник МК Групе Миодраг Костић се залаже да Србија треба да гаји природне усеве, али и да дозволи увоз ГМ хране па тим поводом каже /46/:

“Да ли је штета већа од употребе ГМ хране или да од глади умре неколико милиона људи у свету, велико је и озбиљно питање”. Костић није упознат са статистикама УН које тврде да се у свету производи вишак хране, а ни са чињеницом да Србија никад није гладовала у својој историји. МК Група је представник фирме Монсанто али, по речима Костића, српско тржиште снабдева само Монсантовим хемијским производима за пољопривреду.

Наш највећи агро институт у Србији “Институт за ратарство и повртарство” у Новом Саду, као научна установа у државном власништву је под ингеренцијом Министарства просвете, науке и технолошког развоја. На основу извештавања медија остало је нејасно са киме се директор института проф. др Мирослав Малешевић сукобио и због чега, јасно је једино да је крајем марта министар Жарко Обрадовић сменио професора Малешевића и да је на његово место дошао др Јегор Миладиновић /47/. Брат новог директора Федор Миладиновић је представник продаје у Монсанту Србија /48/.

Почетком маја ове године објављена је вест да је укупно 48 градова и општина у Србији донело је декларацију против узгоја и промета генетски модификованих организама на својој територији /49/.

Наши медији веома ретко говоре о ГМО, а и када говоре или препоручију улазак ГМО у Србију /50/, или наводно објективно приказују супротстављена мишљења али некако увек доминирају “стручњаци” који су за ГМО /51/. Ретке су емисије које објективно информишу. Ипак 6. фебруара 2013. десио се велики медијски догађај – РТС2 је преносио уживо друго Јавно слушање о ГМО, које организује Скупштински одбор за екологију и које је отворено и за учеснике ван парламента /52/. Ово је била ретка прилика да се чују и мишљења ошрих противника ГМО. Захваљући овом преносу, јавност је први пут чула за активности наших анти-ГМО организација. Наиме, Европска банка за обнову и развој била је одлучила да Монсанту одобри кредит од 40 милиона евра као помоћ за пробој на тржишта земаља Балкана и Југоисточне Европе, али је одустала од тога на основу петиције 146 невладиних организација из целог света и демонстрација испред њеног средишта. Међу потписницима и демонстантима били су: Еколошки покрет Ниша, Еколошки покрет Лазаревца, Еколошки покрет Краљева, Центар за екологију и одрживи развој из Суботице и Двери.

Завршићемо речима истраживача др Војке Бабић из Института за кукуруз у Земун Пољу, које је изговорила у дискусији на Округлом столу Генетички модификовани организми (ГМО), научни и етички аспекти, производња и коришћење“ одржаном 25. априла ове године у организацији Академије инжењерских наука Србије (АИНС) /53/:

“…оно што ГМО нуди је потпуна контрола над одређеним сектором. Да ли то Србији треба или не треба, ја мислим да не треба, јер ми имамо јако добро развијено оплемењивање, пре свега када се говори о ратарским биљкама, па и о повртарским и воћарским …”

Препоручујемо читаоцима одличан сајт о ГМО у Србији /54/ и већ по мало антологијски анимирани филм са преводом /55/.

Референце

/1/ http://www.ains.rs/ – ОКРУГЛИ СТО – „Генетички модификовани организми (ГМО), научни и етички аспекти, производња и коришћење“, видео Излагање – Проф. др Варскрсија Јањић

/2/ http://www.arhe.rs/sh/arhe-12/kontroverze-oko-gm-ili-transgenih-organizama

/3/ http://www.ains.rs/ – ОКРУГЛИ СТО – „Генетички модификовани организми (ГМО), научни и етички аспекти, производња и коришћење“, видео Уводно излагање – др Косана Константинов

/4/ http://www.ains.rs/ – ОКРУГЛИ СТО – „Генетички модификовани организми (ГМО), научни и етички аспекти, производња и коришћење“, видео Излагање – др Снеажана Младеновић Дринић

/5/ http://www.psrast.org/pusztai.htm

/6/ http://www.bibliotecapleyades.net/ciencia/ciencia_geneticfood36.htm

/7/ http://www.youtube.com/watch?v=rYVKgRTKij4

/8/ http://www.organicconsumers.org/monsanto/rats060205.cfm

/9/ http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0278691512005637

/10/ http://www.balkanmagazin.net/zdravlje/cid142-58886/dokaz-da-gm-ubija

/11/ http://www.globalresearch.ca/stench-of-eu-corruption-in-monsanto-gmo-whitewash/5316294

/12/ https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=lHx9VJ2UCBw

/13/ http://www.vestinet.rs/video-2/rusija-suspendovala-uvoz-monsantovog-gm-kukuruza

/14/ http://www.mdpi.com/1099-4300/15/4/1416

/15/ http://www.naturalnews.com/040482_glyphosate_Monsanto_detoxification.html

/16/ http://www.ains.rs/ – ОКРУГЛИ СТО – „Генетички модификовани организми (ГМО), научни и етички аспекти, производња и коришћење“, видео Излагање – др Јанош Берењи

/17/ http://avm.org.rs/?p=8399

/18/ http://www.nationofchange.org/300000-organic-farmers-sue-monsanto-federal-court-decision-march-31st-go-trial-1329059467

/19/ http://edition.cnn.com/2013/02/19/politics/supreme-court-seeds

/20/ http://www.huffingtonpost.com/2012/06/18/monsanto-brazil-soybean-farmers_n_1606267.html

/21/ http://online.sfsu.edu/rone/GEessays/PatentedGeneEthics.htm

/22/ http://www.sourcewatch.org/index.php?title=Monsanto_in_India

/23/ http://en.wikipedia.org/wiki/Farmers’_суицидес_ин_Индиа

/24/ http://www.vakilno1.com/bareacts/hindusuccessionact/hindusuccessionact.html

/25/ http://www.huffingtonpost.com/2012/11/07/prop-37-defeated-californ_n_2088402.html

/26/http://www.naturalnews.com/040118_Monsanto_GMO_labeling_Federal_Bill.html#ixzz2RzJJ7uez

/27/ http://naturalrevolution.org/huge-victory-for-march-against-monsanto-protesters-against-u-s-seed-giant-and-gmo-products/#JTkOReffB8jehqOm.99 

/28/ https://www.facebook.com/MarchAgainstMonstanto?hc_location=stream

/29/ http://www.forbes.com/sites/clareoconnor/2013/05/14/new-app-lets-you-boycott-koch-brothers-monsanto-and-more-by-scanning-your-shopping-cart/

/30/ http://www.buycott.com/

/31/ http://bestmeal.info/monsanto/company-history.shtml

/32/ http://en.wikipedia.org/wiki/Monsanto

/33/ http://en.wikipedia.org/wiki/Agent_Orange

/34/ http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/4153635.stm

/35/ http://www.guardian.co.uk/world/2011/jan/03/wikileaks-us-eu-gm-crops

/36/http://www.aljazeera.com/indepth/opinion/2013/02/201322181816633196.html

/37/ http://www.wsws.org/sh/1999/jun1999/span-j18.shtml

/38/ http://wikileaks.org/cable/2009/07/09BELGRADE637.html

/39/ https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=7PkNe0u_dTM

/40/ http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/04/14/srpski/D05041301.shtml

/41/ http://www.kurir-info.rs/ivana-dulic-markovic-uvozila-sam-mutant-hranu-clanak-68785

/42/http://www.seio.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izve%Ц5%А1тај_напретку_2012.пдф

/43/ http://www.kamatica.com/vesti/srbija-ce-morati-da-dozvoli-promet-gmo-hrane/10376

/44/ http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srbija-sve-bliza-Svetskoj-trgovinskoj-organizaciji.lt.html

/45/https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=uMS3ve0H2TY#!

/46/ http://www.seebiz.eu/kostic-srbija-da-prihvati-gmo/ar-47963/

/47/ http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Smenjen-direktor-Instituta-za-ratarstvo-i-povrtarstvo.html

/48/ http://mkgroup.s803.sureserver.com/upload/13-01-17-Katalog%202013%20год%20смалл%20први%20део.пдф

/49/ http://www.kurir-info.rs/pubuna-protiv-gmo-hrane-ustalo-48-opstina-clanak-775645

/50/ https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=xa0f17Evj5Y

/51/ https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=14-jdfcN1ZY#!

/52/ https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=uHtdA0TuOks

/53/ http://www.ains.rs/ – ОКРУГЛИ СТО – „Генетички модификовани организми (ГМО), научни и етички аспекти, производња и коришћење“, видео Дискусија

/54/ https://sites.google.com/site/gmosrbija/wedding-events/home

/55/ https://www.youtube.com/watch?v=qXpa9h43hW8

Истраживачки тим Балканмагазина

балкан Магазин