Стручњаци Института за ратарство и повртарство Нови Сад сведоче да су многи сељаци кренули за брзим профитом и сеју генетички модификовану соју. Ове године прегледано 1.600 парцела, у 45 случајева доказано присуство ГМО

СРПСКИ сељак кренуо је за “лаганим” и брзим профитом, па је генетички модификована соја пронађена још пре десет година – на пољима Војводине! Према подацима Института за ратарство и повртарство, прве акције проналажења и уништавања ГМ соје организоване су још 2003. године, под покровитељством Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

Тада је ГМ соја пронађена на 68 парцела у атарима општина Жабаљ, Темерин, Нови Сад, Шид, Сремска Митровица, Рума, Инђија, Пећинци и Пландиште, на око хиљаду хектара. Највећи број парцела био је у атару Каћа и на територији шидске општине.

ПРЕГЛЕДАНЕ ПАРЦЕЛЕ

У 2014. години тест – тракама прегледано око 1.600 парцела. Од 49 узорака, који су на њиви показали позитивне резултате, у 45 је лабораторијски доказано присуство генетске модификације. Укупна површина на којој је утврђено да се ради о ГМ соји износи око 31 хектар. Највећи број парцела налази се у Мачванском, Јужнобачком и Сремском округу. Како су рекли у Фитосанитарној инспекцији, поља под ГМ сојом биће уништена, а против власника ће бити покренуте пријаве.
– И поред акција уништавања ГМ соје, током 2008. године модификована соја пронађена је на територији Мачванског, Јужнобачког, Сремског и Западнобачког округа – сматра Зорица Николић, руководилац Лабораторије за испитивање семена у Институту за ратарство и повртарство Нови Сад. – У 2009. години пронађено је 17 парцела са ГМ сојом. Годину дана касније, фитосанитарна инспекција преконтролисала је 1.100 парцела са сојом, од чега је на 98, односно на 122 хектара утврдила присуство ГМ соје. У 2012. години модификована соја пронађена је на 50 хектара.

Фитосанитарна, ветеринарска и друге инспекцијске службе обављају узорковање пошиљака из увоза или домаћег промета, а испитивања раде четири акредитоване лабораторије у Србији.

– Свака пошиљка семена кукуруза, соје, шећерне репе, уљане репице, пиринча, сојине сачме, и производа за исхрану људи и животиња се, приликом увоза у нашу земљу, узоркује и шаље у овлашћене лабораторије на анализу на ГМО – наглашава Николић. – Министарство пољопривреде одредило је на које модификације се тестирају узорци у овлашћеним лабораторијама.

Тако је генетички модификована соја нађена у већем броју узорака хране за животиње домаћих произвођача. Ови производи нису били обележени, мада су неки имали и висок садржај ГМО соје.

Први корак у детекцији ГМ назива се “скрининг метод”. Њиме се детектују генетички елементи који су присутни у већини различитих ГМ биљних врста. Уколико се утврди да постоји генетичка модификација, неопходно је одредити у којој мери је присутна. Уз то, користи се тест трака за брзу детекцију ГМ соје.

– Фитосанитарни инспектори користе траке за тестирање биљака на њиви, сировина или делимично обрађених узорака у којима протеини нису денатурисани – наводи наша саговорница. – Ове траке, међутим, не могу се користити за тестирање термички или хемијски обрађених узорака. Уколико тест траке покажу присуство ГМ, инспектори узимају узорак биљке или семена и шаљу у акредитовану лабораторију на анализу.

Јелена Субин, Новости