Не само у Србији већ и у Европској унији и Швјцарској полемише се о штетности генетички модификованих јестивих биљака. За сада то су углавном соја и кукуруз, али произвођачи ГМО у последње време покушавају да уведу и такозвани златни пиринач, који ће наводно спасти милионе живота.

Шта је ГМО? То су генетски модификовани живи организми (биљке, животиње, бактерије, вируси), чији су гени измењени на вештачки начин у лабораторији. Програмирано мењање гена има примену у биолошким истраживањима, медицини и индустрији хране. Полемика која се у последњих 20 година води о ГМО заправо се односи искључиво на генетски модификоване биљке за сточну и људску исхрану и на последице које њихово узгајање и употреба имају по здравље људи и по човекову околину.

Зашто је генетски модификована храна опасна по здравље? Зато што су све генетски модификоване биљке за исхрану заправо 100 одсто пестициди који су доказано канцерогени. Постоје три врсте ГМО биљака за исхрану. Прва су биљке које су генетском модификацијом програмиране да буду отпорне на један хербицид. На пример, Монсанто производи стерилно семе кукуруза чији је ген измењен. Тако онај ко гаји Монсантов кукуруз мора да купи и Монсантов хербицид. Онај ко једе Монсантов кукуруз, једе и хербицид.

Друга врста генетски модификованих биљака, назване бт, јесу оне које су уношењем генетске измене у лабораторији “програмиране” да саме луче инсектицид. Трећа врста су генетски измењене биљке које имају карактеристике претходне две врсте.

Да ли упркос забрана и ограничењима у ЕУ генетски модификована храна може ипак да се нађе у вашем тањиру? Да. Једино Бенин, Замбија и Србија потпуно забрањују ГМО како за људску, тако и за сточну исхрану, његов промет, узгајање и производњу. У свим осталим земљама укључујући и ЕУ сточна храна се продаје без икакве етикете. ГМО тако посредно стиже на ваш тањир преко меса и млека.

Зашто је ГМО опасан по човекову околину? Зато што ништа не може да спречи ширење стерилног семена са парцела земљишта засејаним са ГМО на оне које то нису. Неизбежно их носе ветар, пчеле, семенке и вода. Тако традиционално узгајане биљке или оне које расту дивље почињу да производе мутирани ген. ГМ биљке доводе до генских мутација и код инсеката, преносе се и на микроорганизме у земљи који су све отпорниији на хербициде чију количину онда треба повећавати.

Борба против глади

Да ли је производња генетски модификоване хране једини спас од глади на планети како тврде произвођачи ГМО? Не. Глад је резултат искључиво политике неправдене расподеле богатстава и природних извора на планети. Према подацима Организације за храну и пољопривреду (ФАО) УН – човечанство тренутно са класичним технологијом и изворима има капацитет да прехрани 12 милијарди људи, а тренутно има двоструко мање људи на планети. Само један одсто човечанства држи скоро половину светског богатства (46 одсто). Осталих 99 одсто обичних смртника деле другу половину.