Иако је у Србији на снази закон којим је забрањен промет, продаја и гајење генетски модификоване хране, готово свака контрола покаже да су на њивама посејане ГМО житарице.

Процене Зелених Србије су да је током протекле године 5.000 хектара, углавном у Мачви и Војводини, засејано ГМО сојом. Казне су благе па изгледа да се прећутно прелази преко кршења закона.

Бранислав Богојевић, председник Удружења за заштиту животне средине, животиња и унапређење здраве исхране Хармони из Новог Сада, каже за “Вести” да је ГМО храну, уколико је воће и поврће у питању, лако препознати, али је проблем са другим производима који су преплавили тржиште.

– Људи су презаузети својим проблемима и обавезама и не воде рачуна чиме се хране, нарочито они који живе у градовима. Можемо да се заштитимо само строжим прописима који укључују и строге казне за продају и гајењу ГМО производа – сматра Богојевић.

Он подсећа да конзумирање ГМО хране може да проузрокује низ здравствених проблема, од алергија и пада имунитета до разних врста канцера. Зато удружење, на чијем је челу, највише ради на едукацији деце и омладине о здравом животу.

– Више пута је на тему ГМО вођена полемика у Народној скупштини, али чињеница је да Србија жели да постане чланица ЕУ и да ће можда урадити шта од ње буду тражили. То никако не бисмо смели да дозволимо – рекао је наш саговорник.

Осим удружења Хармони, Богојевић је 2011. године отворио фирму Есо трон, која се бави откупом отпадног јестивог уља. Тренутно је највећа компанија која се бави овом делатношћу.