ГМО: Зар је и рак услов за Европу?!

Европска комисија захтева од Србије да дозволи увоз генетски модификоване хране и врши притисак на политичаре постављајући то као један од услова за улазак у ЕУ. С друге стране, и Светска трговинска организација (СТО) тражи да се из српских закона избрише забрана промета ГМО производима.

Бројни стручњаци противе се увозу генетски модификоване хране за коју тврде да је један од главних узрока пораста малигних обољења. Томе у прилог говори и чињеница да данас у свету постоји свега 28 држава које су дозволиле промет и 167 оних које још то нису учиниле.

Молекуларни биолог проф. др Џон Фаган јуче је у Београду отворио Међународну конференцију о ГМО “Етика или интерес” и предложио “да Србија попут неких земаља као што је Швајцарска уведе мораторијум на генетски модификовану храну”. Овај Американац је и упозорио српску јавност на последице евентуалног увоза ГМО.

– Генетски инжењеринг омогућава научницима да створе биљке, животиње и микроорганизме манипулацијом гена и тако мења њихову структуру. Ови генетски модификовани организми могу да се рашире и укрсте с природним организмима. Услед тога будуће генерације развијаће се у непредвидивом и неконтролисаном правцу. 

Вишемесечне студије показале показују да је код људи који једу генетски модификовану храну повишена токсичност јетре. По Србију би и економски и здравствено било погубно да законски дозволи ГМО – упозорио је др Фаган.

Стручњаци су против

На скупу су још говорили др Вандана Шива из Индије, једне од земаља која се суочава са последицама ГМО хране, која је упозорила на биопиратерију, и проф. др Маријан Јошт из Хрватске на тему “ГМО технологија самоуништења”. Јавности су се обратили и домаћи професори Бранко Радујковић са темом “ГМО – етичка разматрања”, Миодраг Димитријевић са темом “ГМО или суверенитет: Чија ће нас рука хранити?”, и Миладин Шеварлић са темом “Зашто Србија не треба да прихвати ГМО”.

Индустрија производње семена у Србији на годишњем нивоу заради до 500 милиона долара, уколико се прихвати генетски модификовано семе, више неће бити српских компанија већ страних компанија са седиштем у Америци.
– Србију чека судбина Аргентине, где су компаније попут Монсанта заједно са владом Аргентине банкарске кредите давали искључиво пољопривредницима који су садили ГМ семе, док људи са органском храном нису могли да добију зајмове – упозорио је др Фаган.
У природи не може да се размножава мачка са псом, али у ГМО технологији је све дозвољено. Тако су у ГМ соји укрштени гени једне бактерије из земљишта и петуније. Те генетичке измене проузрокују бројне мутације које су научницима засад непредвидиве – објашњава овај стручњак.
– Код оваца, чије су три генерације храњене ГМ кукурузом, јагњад су рођена са деформисаном јетром и гуштерачом. У њиховим цревима се појавила супербактерија отпорна на антибиотике, а у Бразилу се на њивама са ГМ сојом појавио суперкоров, који су сељани назвали – бува. Земља са таквим коровом је постала неупотребљива – објаснио је др Фаган.
На свима нама је избор да ли ћемо користити ГМО или природну храну. Али због пословних интереса широј јавности је ускраћено право да сазна све о ГМО састојцима у ланцу исхране и њиховим последицама. Са здравственог аспекта Србија је стављена у позицију сејања тумора сопственој деци – упозорио је др Фаган.

Стравичне последице на животиње

x Код мишева храњених ГМ сојом дошло је до оштећења јетре, гуштераче и тестиса.
x Код зечева храњених ГМ сојом дошло је до сметњи у раду бубрега и срца.
x ГМ грашак је проузроковао алергијске реакције код мишева.
x Пацови храњени ГМ парадајзом добили су чир на желуцу.
x ГМ уљана репица је пацовима увећала јетру.
x Код пацова храњених ГМ кромпиром дошло је до задебљања црева.
x Пацови храњени ГМ кукурузом расли су спорије.

Љајић: Захтев за пријем у СТО

Министар трговине Србије Расим Љајић изјавио је да Србија мора да дозволи промет генетски модификованих организама (ГМО) ако жели пријем у Светску трговинску организацију (СТО), али да забрана производње остаје на снази.
Љајић је казао да није тајна да услов за пријем у СТО јесте да се из законске регулативе избаце све рестриктивине одредбе о промету било каквих производа, па и ГМО.
Министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација је навео и да тражене измене закона , ако Србија жели пријем у СТО у децембру, морају да се ураде врло брзо, јер је следећи рок за улазак у ту организацију тек наредне године.

Миладин Шеварлић: Руше здравље и пољопривреду

Највећи промашај у аграрној политици који ће донети непроцењиву штету пољопривреди десиће се ако Србија дозволи промет Генетски модификованих организама (ГМО), казао је професор београдског Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић.
– Сви модели индустријске производње имају негативне последице, а најтеже су оне које се тичу прехрамбеног аспекта, о чему најбоље говори податак да је повећано обољевање становништва од рака коришћењем ових производа – рекао је Шеварлић на Међународној конференцији о ГМО у Београду.
Према његовим речима, ГМО компаније су куповином лиценцних права уништиле више од 40.000 сорти хибрида. Шеварлић се запитао да ли Парламент Србије има легитимитет, будући да у њему нема ниједног пољопривредника, да одлучује у име и на штету пољпривредника Србије.
На питање новинара како су друге земље решиле проблем са ГМО производима, Шеварлић је казао да постоје два модела која су увеле државе Европске уније, и да према једном моделу државе спроводе дугутројана и врло сложена истраживања о штетности употребе Генетски модификованих производа која трају и до 10 година, а да је други модел да локалне самоуправе доносе декларације о узгоју, увозу, преради и пласману ГМО производа.
– Требамо слушати глас одборника који су ближи народу, а не посланика – казао је Шеварлић.
 

Сутра: Корин Лепаз, посланик у Стразбуру о опасности ГМО

Вести