Уколико бисмо упоредили информациону ситуацију у свету у време оружане агресије на Југославију из 1999.године и у току украјинске кризе 2014.године открили бисмо запањујуће разлике.
Док је припреман напад на Југославију агресор је успео да успостави потпуну контролу практично свих информационих токова Западне хемисфере. Информационе агенције, телевизија, штампа – све је радило по команди и сурово је кажњавано свако одступање од задате линије. Цео свет је био приморан да поверује да су Срби „пород пакла“, а њихов председник С.Милошевић – „београдски кољач“. Затим, на следећој етапи те грандиозне информационе операције извршено је „пресвлачење“ косовских бандита – они су претворени у жртве, а све се завршило растурањем Србије тако што је од ње откинут део историјски српске земље – Косовска покрајина.
Четврт века доцније САД и НАТО више немају толико слободе у информационом обезбеђењу својих војних експедиција. Вишегодишња доминација западних информационих извора је озбиљно поколебана. За то постоје два основна разлога:
- Брз развој социјалних мрежа на интернету, које раде потпуно одвојено од влада и „газда дискурса“;
- Јачање у светском информационом простору утицајних информационих ресурса који су створени у незападном свету – у Кини, Русији, арапско-муслиманским земљама.
Начини којима се управља информацијама, а који су за Запад постали традиционални, као што су прећуткивање, лагање, извртање истине – све то је почело да губи надмоћ. Све је више људи, поготово на Западу, који поседују довољно широк приступ алтернативним изворима информисања. На том плану је значајна ситуација у Немачкој у којој, са једне стране, влада Ангеле Меркел служи интересима англо-саксонског блока који воде Сједињене Државе, а са друге, судећи по социолошким истраживањима, више од половине Немаца не одобрава зближавање Берлина са Американцима. Захваљујући постојању страних извора информација (Ал-Џазира, Russia today) слобода речи у Немачкој се изборила за своја права, и то прво на форумима интернета.
Гидеон Рахман, колумниста The Financial Times, сматра да становништво западних земаља више не сматра Сједињене Државе за једину велесилу. По његовом мишљењу, последњих година је вера у САД битно уздрмана, а основни разлог за то су конфликти у Ираку и Авганистану.
Крај 2014.године остаће запамћен по догађајима који у свету могу да изазову даље промене у информационој сфери.
Не може, а да на себе не скрене пажњу одлука Генералне скупштине УН да формира независну групу експерата за проучавање нових околности погибије тадашњег генералног секретара УН – Швеђанина Дага Хамаршелда, који је погинуо 1961.године у авионској катастрофи. Његова смрт крије у себи много загонетки. За један од разлога авионске катастрофе говорено је да може да буде и мржња према њему од стране америчких тајних служби, које је он отерао из апарата ОУН. 1989 године је архиепископ Десмонд Туту, добитник Нобелове награде за мир и председник Комисије за људска права и помирење у ЈАР објавио да је из писама Тајне службе Јужне Африке (са којих је скинута ознака поверљивости) видљиво њено учествовање у погибији Генералног секретара УН, као и учествовање ЦИА и МИ-5. После тога је истрага заћутала. Њено данашње обнављање може да се објасни на само један начин: све је већи број држава-чланица УН које одбијају да у међународној политици трпе самовлашће САД.
Ништа мање није важно ни још једно саопштење које се појавило уочи Нове године. Председник Државне Думе руског парламента Сергеј Наришкин предложио је да се да правна оцена за америчка бомбардовања атомским бомбама Хирошиме и Нагасакија из 1945.године, и изјавио је да за злочине против човечности не постоји застарелост. То значи да се и Москва окреће преласку ка стратегији ешалонизираног наступања у информационом простору. Наришкинов предлог важи не само за посланике Државне Думе, већ ће бити дат на разматрање и међународним организацијама. Осим тога, он се поклапа и са одлуком Генералне скупштине УН у вези са погибијом Дага Хамаршелда.
Поновно постављање на дневни ред чињеница које треба да се истраже, а које би омогућиле да се открије истина о давно заборављеним поступцима САД на међународној арени може да одигра улогу информационог детонатора. У том случају ће се отворити и друга питања на која је неопходно одговорити: зашто су Американци и Енглези преко бомбардовања теписима бомби организовали геноцид цивилног становништва Немачке 1945.године? Чиме да се објасне чудовишне жртве локалног становништва (седме деценије прошлог века) у време рата САД са Вијетнамом? Шта лежи иза рата НАТО-а против Југославије (1999.)? Чиме се оправдава акт агресије против Авганистана 2001. И Ирака 2003.године? Најзад, ко је организовао терористичку акцију 11.септембра 2001.године?
Ова последња загонетка је питање важније од свих питања у савременој информационој супротстављености земаља. По званичној америчкој верзији у вези са том терористичком акцијом има толико неповезаности да се нејасна питања морају рашчистити. Међународна истрага коју би пратила судско утврђивање чињенице да иза те акције стоје државне структуре САД, Велике Британије и Израела би постала не само информациона бомба, већ и катастрофа за међународни ауторитете наведених држава. Уопште није потребна сагласност власти САД да би се то учинило. Међународна јавност мирно може за истрагу о свим околностима те акције да формира неки аналог Међународном трибуналу за бившу Југославију, а може да искористи и искуство других установа међународне правде.
Није тешко да се замисли са каквим ће бесом власти САД да се супротставе организованим међународним покушајима да се по свим наведеним случајевима установи истина. Зато што ће се решавати судбина Америке као самопроглашеног међународног вође. А истовремено, снаге које се супротстављају хегемонији САД, неће имати други излаза. По свему судећи, 2015.година у том погледу обећава велика изненађења.
Дмитриј Седов
Фонд Стратешке Културе
Једина разлика је у томе што су Југославију бесомучно нападали и бескрупулозно блатили а у случају Украјине за сада само бескрупулозно блате.Ваљда ће оно прво доћи касније јер су наишли на тврђи орах.