Године које ће појести прескупа храна

– Кра­јем про­шле не­де­ље со­ја је би­ла 58 ди­на­ра, а са­да је ску­пља 23 по­сто, и то је пот­пу­но ван­ред­на си­ту­а­ци­ја – ка­же за “Днев­ник” ди­рек­тор Про­дукт­не бер­зе у Но­вом Са­ду Жар­ко Га­ле­тин. – Њен “пик” је био 21. апри­ла 2008, ка­да је ко­шта­ла 663,19 до­ла­ра по то­ни, а ју­че је на бер­зи би­ла 751,40 до­лар, од­но­сно 71,5 дин. То је ап­со­лут­на ди­нар­ска и до­лар­ска вре­ност, мак­си­мум у сва­ком по­гле­ду.  

Он под­се­ћа на то да је ку­ку­руз имао нај­ве­ћу вред­ност 12. ок­то­бра 2007. го­ди­не, ка­да је био 17,60 ди­на­ра, од­но­сно 326 до­ла­ра, и све до сле­де­ће бер­бе је остао на ви­со­ком ни­воу. Ју­че је жу­то зр­но на но­во­сад­ској бер­зи ко­шта­ло 25 ди­на­ра, и то је ап­со­лут­ни ре­корд у ди­нар­ском сми­слу, ме­ђу­тим не и у до­лар­ском јер му је це­на 262 до­ла­ра.

– Али, с об­зи­ром на то ка­кву тен­ден­ци­ју ра­ста има, ве­ру­јем да ће ку­ку­руз бр­зо пре­сти­ћи и до­лар­ску вред­ност из 2007. го­ди­не. Пше­ни­ца је “пик” има­ла у апри­лу 2008. го­ди­не, ка­да је ко­шта­ла 23 ди­на­ра, а сад је 25. Ме­ђу­тим, 23 ди­на­ра су би­ла 454 до­ла­ра, а са­да је тих 25 ди­на­ра 262 до­ла­ра – на­во­ди Га­ле­тин, уз оце­ну да је са­да мно­го ујед­на­че­ни­ји раст це­на свих при­мар­них по­љо­при­вред­них кул­ту­ра, од­но­сно да у истом пе­ри­о­ду има­мо син­хро­ни­зо­ван раст. У ди­нар­ским из­но­си­ма све су те це­не на ап­со­лут­ним мак­си­му­ми­ма. По­сма­тра­но у до­ла­ри­ма, со­ја је обо­ри­ла ре­корд, а за две не­де­ље свој нај­ве­ћи до­лар­ски из­нос мо­гао би пре­сти­ћи и ку­ку­руз, ако не пад­не ва­ља­на ки­ша, али пи­та­ње је да ли ће и та­да тој жи­та­ри­ци би­ти бо­ље – ве­ли Га­ле­тин. – Већ са­да мо­гу да твр­дим да ће­мо ову го­ди­ну за­пам­ти­ти као го­ди­ну ску­пе хра­не. То те­ме­љим на чи­ње­ни­ци да ће све си­ро­ви­не из при­мар­не по­љо­при­вред­не про­из­вод­ње има­ти из­у­зет­но ви­со­ке це­не.

Елем, раст це­на нај­ва­жни­јих си­ро­ви­на из сек­то­ра про­из­вод­ње не­ми­нов­но ће до­ве­сти до то­га да ће це­не тих ро­ба би­ти из­у­зет­но ви­со­ке и на ме­ђу­на­род­ном и на на­шем тр­жи­шту. Ме­ђу­тим, Ср­би­ја има ту пред­ност што има та­кав при­род­ни ре­сурс и про­из­вод­ни ка­па­ци­тет да мо­же за­до­во­љи­ти сво­је по­тре­бе, сма­тра Га­ле­тин, уз упо­зо­ре­ње на то да прин­цип са­мо­до­вољ­но­сти мо­же би­ти до­не­кле угро­жен за­тва­ра­њем би­лан­са у про­из­вод­њи ку­ку­ру­за, ко­ји је од оче­ки­ва­ња да ће­мо има­ти ре­корд­ну про­из­вод­њу и из­воз до­шао до то­га да раз­ми­шља­мо о то­ме да ли ће га би­ти до­вољ­но за по­тре­бе Ср­би­је.

Ме­ђу­на­род­на кон­ку­рен­ци­ја на тр­жи­шту ку­ку­ру­за је из­у­зет­но озбиљ­на, али се Ср­би­ја и по­ред то­га из­бо­ри­ла за то да бу­де ме­ђу пр­вих де­сет из­во­зни­ка у све­ту и, по ње­го­вој оце­ни, би­ла би ве­ли­ка ште­та да та тр­жи­шта та­ко ла­ко из­гу­би­мо.

– Сва­ка­ко ће­мо има­ти про­блем не­до­стат­ка ро­бе и за­то са­да тре­ба би­ти му­дар, нај­пре про­це­ни­ти ко­је ће­мо ко­ли­чи­не има­ти ка­да се усев ски­не и на­кон то­га до­не­ти му­дру по­ли­ти­ку да би­смо за­др­жа­ли из­во­зна под­руч­ја, а у исто вре­ме за­шти­ти­ли до­ма­ће би­лан­се – ре­као је Га­ле­тин.

  С. Глу­шче­вић

До­вољ­но пше­ни­це

Ди­рек­тор Ре­пу­блич­ке ди­рек­ци­је за роб­не ре­зер­ве Го­ран Та­сић из­ја­вио је ју­че да тре­нут­но по­сто­је са­свим до­вољ­не за­ли­хе пше­ни­це.

– Тре­нут­не за­ли­хе, ко­је су за­но­вље­не ово­го­ди­шњим ро­дом, са­свим су до­вољ­не да се мир­но ула­зи у на­ред­ни пе­риод без об­зи­ра на ку­по­ви­ну ко­ја је у то­ку – ре­као је Та­сић, и до­дао да има­мо ко­ли­чи­ну од не­ких 20.000 то­на ко­је се ових да­на пре­у­зи­ма­ју на осно­ву роб­не раз­ме­не за ми­не­рал­на ђу­бри­ва ко­ја је об­ва­ље­на пре не­ко­ли­ко ме­се­ци.