Студентски протести “против диктатуре” у Србији улазе у четврту недељу, а протести због рушења у Херцеговачкој улици у уторак пуне годину дана. Шта је до сада постигнуто и каква је перспектива?, пише “Дојче веле”.
Ни једни ни други и даље нису резултирали испуњењем захтева које су демонстранти испоручили градским и републичким властима и институцијама, али друштво, политичка сцена, власт и опозиција након годину дана уличних шетњи више нису исти. Највећи успех огледа се у томе што су људи на улици разбили страх који је метастазирао у друштву.
– У потпуности смо демаскирали једну мегаломанску превару која је намењена исисавању новца из буџета – каже Радомир Лазовић из Иницијативе “Не да(ви)мо Београд”
– Много материјала је испливало на површину након рушења и цео механизам државног апарата се укључио у заташкавање злочина и чување позиција својих колега на власти и ми смо сада ближе томе да видимо како изгледа цео тај систем – додаје он.
– Захваљујући тој енергији која не јењава већ пуних годину дана, људи су почели да верују да је ипак могуће нешто променити. С друге стране, власт се осећа све несигурније. Они схватају да Гебелс није баш био у праву и да стотину пута изговорена лаж ипак не постаје истина. Ништа од лажи које сервирају о Савамали није упалило – каже професорка у пензији Србијанка Турајлић.
– Број људи на улицама, међутим, није реалан одраз незадовољства грађана Србије – сматра Александар Попов из Центра за регионализам. Он сматра да се обруч око власти оличене у председнику Српске напредне странке, актуелном премијеру и будућем председнику Србије Александру Вучићу ипак стеже.
– Деведесетих година је на власти био човек који је презирао сопствени народ, који је владао силом и није марио за то да ли га неко воли или не. Овде имамо једну сасвим другачију ситуацију, имамо вођу који би волео да буде вољен и кад доживи било какву критику, доживљава то врло лично, па се вербално обрачунава с оним ко га критикује – прича Попов.
Питање је колико ће још времена бити потребно да се на улици створи критична маса која ће Вучића, као и Милошевића, натерати да направи некакве уступке или оде с власти.
– Ако би се то наставило и добило озбиљније размере, то би угрозило и положај који Вучић има у западним земљама. Они га сада доживљавају као фактор стабилности у региону и док тај посао одрађује, кога брига шта нама ради. Али ако би протести почели да му руше имиџ код оних који га подржавају на западу, он би применио друге мере да покуша да разбије протесте – сматра Попов.
– Желимо да створимо покрет који ће бити демократичнији и и отворен према грађанима који ће моћи да се питају како желе да се развија њихов град или држава – закључује Лазовић.
Први корак ка том постављеном циљу је данашњи велики протест у Херцеговачкој улици, са кога ће више пута поновљену поруку “Неће проћи” са Иницијативом заједно послати локални покрети удружени у Грађански фронт, синдикати, студенти и грађани из целе Србије.
Дојче веле, Вестионлине
