Према подацима „Путева Србије” – грађено 9,3 километра годишње
Србија има укупно 610 километра аутопутева на којима наплаћује путарину, што је дупло мање него у суседној Хрватској. Политичари су нам претходних деценија много пута обећавали да ћемо се „ускоро” возити модерним путевима од Хоргоша до границе са Македонијом или Бугарском и да ћемо се аутопутем спуштати до јужног Јадрана.
Претходна влада нам је на почетку свог мандата гарантовала да ће Коридор 10 бити готов ове године. Нова влада нам, пак, поручује да се стрпимо до 2014, али да ћемо до краја њеног мандата сигурно имати завршене аутопутеве ма не само од Мађарске до Бугарске и Македоније, већ и од Београда до Чачка.
Чињеница је, ипак, да је у нашој земљи, према подацима „Путева Србије” од 2000. године до данас изграђено свега око 112 километара аутопута пуног профила, што значи да смо годишње градили 9,3 километра. Истина, за то време изграђено је и 154 километра што полуаутопута, што једне траке аутопута кроз Војводину.
Зашто овако мало и споро градимо?
–Зато што је то пре свега политичко питање. Ми се никада нисмо озбиљно посветили овом послу, док је у Хрватској изградња аутопутева био државни интерес од кога се није одустајало ни по коју цену. Коридор 10 јесте у једном тренутку постављен као приоритет, али смо се лоше организовали – одговара Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције.
– Овај посао мора да се води са једног места. Ако је министар за саобраћај Милутин Мркоњић задужен за изградњу Коридора 10, мора да има буџет за то, а не да му други удељују паре. Јер министарства финансија и НИП-а, из којих се финансира, имају неке друге приоритет и онда се испостави да нема пара за пројектовање и експропријацију. То све одлаже радове, па оно што треба да градимо две године ми градимо четири. Зато је нужна висока професионализација и деполитизација планирања, пројектовања и финансирања – додаје Бушатлија.
Оног тренутка када је 2008. године сео у министарску фотељу Милутин Мркоњић је обелоданио да почиње од нуле јер, како је признао, сем идејних пројеката није затекао ниједан километар главних пројеката нити је било експроприсано земљиште.Без тога није могао да буде повучен ни један евро од обезбеђених 1,2 милијарде из међународних кредита. Уместо да ове припреме буду завршене 2009. године, као што је планирано, оне су се пренеле на целу 2010. и 2011. годину, јер је пара у буџету увек мањкало.
И тек сада може да се каже да су пројекти и имовински односи на Коридору 10 завршени ( изузев 20 километара између Горњег поља и Владичиног Хана). Док је на Коридору 11 експропријација урађена од Обреновца до Љига, за шта су и завршени пројекти.
Другим речима „Путеви Србије” су на овај начин омогућили да се гради 380 километара аутопута, али већ дугују 600 милиона динара и најављују да ће им бити потребно још 800 милиона.
Проблем је међутим на делу аутопута између Љига и Прељине за који је обезбеђено 300 милиона евра од владе Азербејџана и на коме су почели радови баш у време последње предизборне кампање, а отвори их је Борис Тадић, тадашњи председник Србије.
Убрзо су радници и машине азербејџанског „Азвирта” успорили темпо јер имовински односи са власницима њива нису разрешени.
То је разљутило министра грађевине Велимира Илића, који у новој влади води Коридор 11, па је при преузимању дужности најавио да ће затражити смену директора „Коридора Србије” Михаила Мишића. Пошто паре за експропијацију опште нису планиране у овогодишњем буџету, обећао је да ће кроз ребаланс буџета обезбедити паре.
Горан Родић, секретар удружења за грађевинарство Привредне коморе Србије, каже да је сликање на градилиштима и давање рокова за завршетак аутопута пре него што су готови пројекти и решени имовински односи – чист политички маркетинг.
– Код нас се аутопутеви на жалост отварају у предизборним кампањама, на местима где још не постоје услови да они почну. Сваки грађевинац зна да су пројектовање и решавање имовинских питања најтежи део приче и најдуже трају. У уређеним земљама као што је Јапан припреме трају две до три године, а само грађење се завршава за три месеца. Ми мало започнемо овде, мало онде. На једном месту завршимо експропријацију, на другом пројекте и расписујемо тендер. Тако уситњавамо деонице и за узврат добијамо енормно високе цене радова – каже Родић.
Пошто је северни крак Коридора 10 завршетком леве траке од Хоргоша до Новог Сада и моста код Бешке скинут са дневног реда остало је да се у наредне две године приведу крају радови на јужним деоницама. Али најпре треба окончати тендерске процедуре за деоницу Чифлик–Пирот, на истоку, и за Царичину Долину – Владичин Хан и Српска кућа – Левосоје, на југу. Када на њима почну радови моћи ће да се каже да је цео коридор „нападнут”, како то воли да каже министар Мркоњић .
Његов колега Велимир Илић имаће много више посла, ако жели да му се оствари сан и да до краја мандата дође аутопутем од Београда до родног Чачка. Предстоји му најпре проналажење финансијера за део од Београда до Љига, који је спреман за градњу. Шпанска компанија ФЦЦ, однедавни власник аустријске „Алпине”, изразила је жељу да преузме тај посао, вредан око 300 милиона евра. Изузетак је парче од Уба до Лајковца на коме су ангажоване домаће фирме и које су већ требало да саграде то парче аутопута.
Кинеска компанија „Путеви и мостови”, која гради београдски мост Земун–Борча је показала спремност да финансира све преостале деонице између Београда и Црне Горе. Исту намеру је истина имао и „Туски Колин”, са којим је чак пре неколико година потписано писмо о намерама, али се на томе завршило.
———————————————-
Шта су обећали:
2008. године – Млађан Динкић, потпредседник владе:
„Ни ја, ни Г17 Плус нећемо изаћи на следеће изборе уколико не буде завршен Коридор 10 у овом мандату.”
2008. године – Милутин Мркоњић, министар инфраструктуре: „Сви радови на Коридору 10 биће завршени до 2011. године”, нудећи оставку ако му не дозволе да ради и ако не испуни зацртано.
4. 8. 2012. – Мркоњић: „Коридор 10 завршавамо за две године.”25. јула 2012. – Велимир Илић: „Ја намеравам да за свог мандата дођем аутопутем до Чачка. То је мој животни сан.”
август 2012. Илић: „Народ неће ’празну причу’, већ аутопут. Ја ћу то урадити или се нећу више бавити политиком.”
Политика
