Укупан број запослених у јавном сектору морао би да се смањи за петину или за 100.000, ако би Влада одлучила да уштеде оствари само кроз смањење броја запослених, уместо кроз резање плата и пензија, сматра професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић.
У изјави Тањугу он каже да би такав сценарио угрозио обављање услуга јавног сектора, који не би могао да пружа здравствене, образовне, безбедносне и друге услуге које су важне за функционисање целог друштва.
Арсић зато истиче да у овој години треба очекивати смањење плата и пензија, али и отпуштања у јавном сектору, те да ће се ове две мере спроводити истовремено.
“Сваки добро утемењен програм фискалне консолидације подразумева да се на почетку смање плате и пензије за десетак одсто, а да се након тога постепено у току неколико година укупан број запослених у јавном сектору смањи за пет до десет одсто”, навео је Арсић.
Он истиче да пензионере не би требало искључивати из мера које треба да уштеде 400 милиона евра, јер је боље да број људи обухваћених штедњом буде већи, да би проценат уштеда на сваком појединцу био мањи.
“Ако би се на пример штедело само на платама, онда би то подразумевало њихово смањење од 25 одсто, што је и социјално и економски неодрживо”, сматра Арсић.
Економиста Никола Фабрис такође тврди да је тешко избећи смањење плата и пензија, осим уколико не дође до значајнијег смањивања броја запослених у јавном сектору.
“Мислим да у овом тренутку треба избегавати мере које доносе мале буџетске приходе, попут солидарног пореза, а фокусирати се на озбиљне резове, који ће у наредних неколико година свести буџетски дефицит на три посто БДП-а”, каже професор Економског факултета у Београду.
Он додаје да је фискалну консолидацију најлакше спровести на почетку мандата сваке владе, зато што она подразумева болне и непопуларне мере, а тада Влада има највећу подршку.
Владимир Глигоров, сарадник Бечког института за економске студије каже за Тањуг да би било најбоље да се уштеде од један одсто БДП-а или око 400 милиона евра остваре кроз смањење субвенција.
“Најбоље је смањити субвенције, будући да је реч о уштеди од око један посто бруто домаћег производа, док се за субвенције одваја готово три одсто. Следећих година би требало обезбедити да се не покривају губици таквих предузећа као што је Србијагас. То би вероватно било довољно или би свакако покрило значајан део тих уштеда. Додатне уштеде би могле да дођу из јавних набавки”, наводи Глигоров.
Он, међутим, каже да је од смањења субвенција извесније смањење плата и пензија, које не би било добро уколико га не би пратила и промена система награђивања у јавном сектору, као и промена пензијског система.
Не одбацујући могућност да ће Влада одустати од уштеда од 400 милиона евра, колико Фискални савет и ММФ процењују да је потребно, јер, како каже, ради се о веома непопуларним реформама.
Танјуг
