Смедерево – Писак локомотиве на Железничкој станици и црквена звона тачно у 14 сати и 14 минута зауставили су Смедерево на трен и подсетили грађане на кобни тренутак пре 74 године, када је град за неколико секунди буквално сравњен са земљом од експлозије муниције у деспотовој тврђави. У пречнику од десетак километара од древног здања, све је порушено до темеља. Страдало је више од половине грађана, па се петојунска експлозија сматра највећом трагедијом у вишевековној историји Смедерева. Тачан број жртава никада није утврђен, али се процењује да је погинуло између две и по и четири хиљаде мештана тог града и околине.
Према подацима комисије за обнову Смедерева, од 2.400 кућа само је 25 остало неоштећено. Експлозија муниције коју су Немци након окупације лагеровали у тврђави направила је на том месту кратер пречника педесет и дубине око девет метара, а на град се у трену сручило око четири хиљаде тона камена, забележили су хроничари. Према незваничним проценама, у тврђави се тада нашло више од 400 вагона муниције и тридесетак вагона експлозива и барута.
Кобни тренутак десио се 5. јуна 1941. године тачно у 14.14 сати. На несрећу, био је пијачни дан. Гужва у граду била ја незапамћена. Све се сјатило у Смедерево – и старо и младо: гимназијалци су добијали дипломе, учитељи из среза су дошли по плату, трговци изнели робу, а из околних села похрлили у пазар. На Железничкој станици испред тврђаве путнике је чекао воз за Велику Плану који је по реду вожње кретао у 14 сати и 12 минута. Уместо да у последњем трену умакне несрећи, воз је каснио како би се због гужве додала још једна локомотива. Више од 1.500 путника никада није напустило Смедерево. Међу њима је страдало и 17 глумаца Српског народног позоришта из Новог Сада који су тих дана гостовали у граду на Дунаву.
У знак сећања на трагедију и страдале у експлозији, служен је парастос код Спомен-костурнице на Старом гробљу. Ово обележје подигнуто је 1942. године и на њему је уписано само 485 имена, без имена страдалих путника из воза. Већина погинулих сахрањена је безимена у заједничкој гробници на улазу у гробље. Представници града положили су венце на споменик Пети јун, недалеко од тврђаве.
Смедеревац по рођењу, све до скоро нисам знао да је Смедерево већ 1942 добило не малу помоћ од стране немачких окупацоних власти у циљу обнове града и одштете на име експлозије.
Нека од лепших и важнијих здања у Смедереву су изграђена на тај начин.
Ја лично се дивим немачкој доследности а нама свима остаје да утврдимо праве узроке експлозије….
Не знам за конкретну надокнаду штете граду Смедереву 1942. године од стране нацистичке Немачке. Свакако је мало вероватно да је то истина обзиром да Немци после рата не само да нису плаћали ратне репарације ни у приближној мери у којој је требало него им је дуг буквално преполовљен. С ове временске дистанце и након свих нових обелодањивања података везаних за ратне репарације и други светски рат уопште, тешко је поверовати у помоћ немачких окупационих власти тада.
Ето, Ви нисте знали за тај податак, а и истинитост је веома дискутабилна, а рецимо већина грађана Смедерева данас не зна чак ни да је Смедерево сравњено са земљом тог кобног 5. јуна 1941. године.
Та чињеница је намерно склањана од, најпре, Срба свих наредних деценија после другог светског рата. Ово иде у прилог назнакама да су комунисти највероватније дигли у ваздух поменуто складиште мислећи да ће тиме учинити штету окупатору. Да ли из тих разлога или из неких других остаје да се додатно истражује. Свакако је тешко поверовати да би Немци на почетку окупације спалили сами себи муницију и експлозив, као што је још теже поверовати да нису били способни да израчунају разорност толике количине експлозива. Уз све ово треба узети у обзир и да је за простор смештања поменуте муниције и експлозива узет објекат од огромног културно-историјског значаја за српски народ. Када се ово повеже са такође разорним деловањем комуниста по српско национално биће након рата, онда није тешко наслутити ко може бити истински узрочник диверзије у смедеревској тврђави.