Некадашњи епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић) преминуо је у 85. години после краће болести на овај дан прошле године.
Владика Артемије сахрањен је у родном Лелићу, где се налази седиште Епархије рашко-призренске у егзилу на чијем је челу од кад је искључен из Сабора СПЦ.
Пре једанаест година уклоњен је са катедре Епархије рашко-призренске, уз забрану да остане на КиМ, потом је рашчињен и неколико година касније искључен из СПЦ због непоштовања саборских одлука које сматрао неканонским.
Он је један од петорице српских архијереја који су уклоњени из Сабора у канонски спорним процесима током патријарашког стажа упокојеног патријарха Иринеја.
Владика Артемије био је јавни противник независности и поделе КиМ, као и један од највећих антиекумениста у СПЦ, што његови адвокати користе као аргументе пред Вишим судом у Београду, где је у току судски процес који ЕРП води против директора некадашњег Епархијског центра „Раде Неимар“ Предрага Суботичког, одговорног архитекте Јелене Шубаревић, преминулог бившег владике рашко-призренског и рашчињеног протосинђела Симеона (Дејана Виловског).
Иако се они терете за злоупотребу положаја и материјалну штету нанету ЕРП, Виловски је добио је политички азил у Грчкој због „политичког и верског прогона у Србији“ и суди му се у одсуству.
Владика Артемија, у свету Марко Радосављевић, један је од чувене тројице духовних синова архимандрита Јустина (Поповића), чије име почиње на “А”, заједно са недавно преминулим митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем (Радовићем) и владиком Атанасијем (Јевтићем).
На његов животни и монашки пут, као и национални рад, како је називао своје ангажовање на очувању КиМ у саставу Србије, пресудни утицај поред оца Јустина имао и владика Николај (Велимировић), такође родом из Лелића.
Владика Артемије школовао се у Ваљеву, Београду, Атини, био професор на богословијама у Крки и Призрену, а као духовник од запустелог манастира Црне реке направио је „расадник“ монаштва не само у ЕРП, него у целој СПЦ.
Бавио се и превођењем молитвених књига са грчког којих није било на српском језику.
На трону ЕРП 1991. наследио је покојног патријарха Павла, а његова смена на ове катедре на истом Сабору на коме је канонизован његов духовни отац била је преседан у новијој исторји СПЦ и један од првих потеза недавно преминулог патријарха Иринеја после ступања на трон Светог Саве.
Уочи планираног свечаног молитвеног обележавања шест деценија од монашења и 10. годишњице прогона из ЕРП, како је називао своје уклањање са ове катедре и исто толико од настанка ЕРП у егзилу, крајем прошле недеље због погоршања хроничних болести владика Артемије био је смештен у Ваљевску болницу.
Тест на вирус корона најпре био негативан, преко ноћи је проглашен за “позитиван”, а владика Артемије није преживео пут до Београда, из ког су његови посмртни остаци вечерас пренети у Лелић.
Са овог света отишао на “црвено слово” – Сабор светог архангела Михаила- на исти празник на који је пре 60 година замонашен.
Данас.рс
