Гола је и бесрамна твоја издаја, Александре Вучићу

Гола је и бесрамна твоја издаја Косова и Метохије, Александре Вучићу, но још је бесрамније како с лакоћом говориш о томе пливајући на таласу оправдања за непочинства која си учинио према Србији, убеђен да се сви до једнога исповедамо Вулиновој тетки и причешћујемо сендвичима!
Велиш да је Србија умногоме погрешним потезима ставила печат на косовску независнот, је ли?!
Више се и не либиш да поменеш незавиност онога у шта си се заклињао да никада неће бити ништа до Србија, ништа до оно што јесте- од Господа даривано народу да ту траје довека где год постојао у тренутку!
Немаш више дилему коју си имао оних година када си се борио против “жуте” пошасти, заклињући се да ћеш потирати све што су учинили на штету заветне светиње, само ли се дохватиш власти.
И дохватио си се, дограбио је, оковао ко робињу па се очас преметнуо у Јуду која 20 сребрњака жели да представи као вишак у буџету а никако као мањак у души, части, моралу, завету, обавези да не помислиш како је Србији могуће трајати без Косова и Метохије, вртлару Гетсеманске неродије!
Вајкајући се како одважно носиш свој крст издао си онај на Голготи, проказао си Христа, пристао си да за напрстак власти будеш фарисеј заиста најскупљој српској речи изговарајући је већ толико јефтино и мирећи се са судбином којој си кумовао као да је реч о ливади којом туђи косци грабе па је самим тим и њихова!
Ти си их, Александре Вучићу, позвао на мобу да сатру мирисне откосе, ти си им дао косе и водијере, ти си послао своје чауше да их нахране и напоје па сад када су косци дошли по дневницу нудиш све од Ибра до Дрима, јер ако наша говеда тамо не пасу биће и да није наше, је ли?!
Све што је она претходна пошаст учинила могао си да потреш, морао си да потреш, обећавао си да ћеш али издаја је била цена коју си погодио као најобичнији надничар на својој земљи да је учиниш туђом, да слажеш како на те њиве нису рађале столећа Србије, како сетве нису биле молебанске а жетве литургијске!
Да, свако је слово о Косову и Метохији реч о вери, вртлару, јер вера није само слово о каменој светињи већ о онима који су падали бранећи их да остану за нас, од нас за следеће, верујући да се има за шта пострадати док год се Србија тога не одриче!
Косово и Метохија је, нечовече, слово о трајању једног народа који се није плашио страдања знајући да ће живети довека док год му је те свете стопе и немањићког метоха!
Косовом и Метохијом се Србија напаја живе воде, суштином постојања, послењим удахом Христа овоземаљског и Христа васкрслог да би ми имали где довека васкрсавати, знаш ли то?!
Живи смо тамо где нам душа живи, где је свако огњиште- тамјаниште, где је сваки темељ Самодрежа, где је сваки димњак звоник, где се смркава да би свануло а не где свиће да би се смркавало.
Трајаћемо, Александре Вучићи и без Косова и Метохије али мислиш ли да ћемо постојати?!
Одлично знаш да нећемо јер може се живети и као сенка без човека али може ли се као човек без сенке, а Косово и Метохија је наша сен описана око нас од самих анђела, а ти пред ђаволом спушташ крст борећи се да расксртио с митовима стварајући мит да ће нас будућност желети као сирочад прошлости!
Ништа у вези с Косовом и Метохијом није мит, Вучићу, и једино што доле јесте независно је судбина постојања ове свете државе!
Независно од било чега постојаће док год јој је Косова и Метохије, док зна да је и на крсту али да је распета од постања до вечности а не као онај разбојник непокајни.
Није твоје, Александре Вучићу, да збрајаш какве грешке и разрезујеш јесу ли довољне да се помиримо с немирљивим, већ да никада не дозволиш грешку из које ће се збрајати колико је било народа који је трајао али се одрекао постојања!
Не кити се издајом- воштаница коју распирујеш није светло будућности већ пламен за упокојење Србије!
Можеш лагати довека како си сачинио нову Ноеву барку, али ако је у боци да ли плови или тек бије о странице док је белосветска фукара предаје из руке у руку ко неповратну амбалажу…

Михаило Меденица

Два у један